Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Manastir Studenica, svetionik duhovnosti i istorije, ponovo je postao mesto sabranja i molitve na dan kada Crkva proslavlja Prepodobnog Simona Monaha, sina svetog Simeona Mirotočivog, koji se zavetovao Bogu i zamonašio. Njegovo ime, duboko urezano u zidove ovog manastira, bilo je povod okupljanja vernog naroda iz svih krajeva. U srcu ovog svetilišta, pod svodovima oslikanim vekovnim freskama i uz miris tamjana, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju.
Foto: SPC/Eparhija žička
Sveta liturgija u Manastiru Studenica
Praznik Prepodobnog Simona Monaha je poseban trenutak za sve one koji su ikada imali radost da ga proslave u Studenici, osetivši prisustvo svetitelja Nemanjićke loze. Ove godine, blagodatno sabranje bilo je prožeto dubokom duhovnom atmosferom. Noćno bdenije, molitvena tišina, skladno pojanje monaha i sveštenstva i miomirisne mošti svetitelja učinili su da svi prisutni osete dodir večnosti.
Učestvovali su i brojni monasi i monahinje iz okolnih manastira, kao i mnogi vernici, među kojima je bilo i onih koji su sa sobom doneli lične molitve, predajući ih svetiteljima na ovom svetom mestu.
Foto: SPC/Eparhija žička
Svetoj liturgiji prisustvovale su i delegacije Vojske Srbije i Policije
U svojoj nadahnutoj besedi, arhimandrit Damjan pozvao je prisutne da slede put Prepodobnog Simona, podsećajući na važnost molitve i duhovnog rasta. Bogosluženju su prisustvovale i delegacije Vojske Srbije i Policije, čime je pokazana neraskidiva veza između vere, naroda i onih koji štite našu domovinu.
Međutim, pored molitve, svetosti i sabranja, ovaj dan ostaće upamćen po jednom izuzetnom trenutku, zabeleženom objektivom monaha Vikentija iz Studenice. Na jednoj fotografiji, on je uspeo da uhvati nešto više od prizora, nešto uzvišeno i simbolično – tri svete službe, tri poziva koja su najsvetlija u Božjim očima.
Prva služba su monahinje, duhovni stubovi manastira, koje danonoćno bdiju u molitvi, pale kandila i mole za milost nad celim svetom. Njihova tiha, ali moćna prisutnost je srce manastirskog života, jer njihove molitve neprestano uzdižu čitavu zajednicu.
Foto: SPC/Eparhija žička
Vladika žički Justin
Druga služba ondnosi se na trudnice, koje nose novi život, onako kako je vladika Nikolaj Velimirović govorio: "Biće najsličnije Bogu." U njihovim telima raste čudo Božje stvaralačke sile, i one su simbol nade i budućnosti, majke i zaštitnice novog pokolenja.
Treća služba, prikazana na fotografiji, pripada vojnicima, onima koji su izabrali da brane svoju zemlju, spremni da daju svoj život za bližnje, što je vrhunac hrišćanskog zaloga ljubavi prema drugom.
Ova jedna fotografija, iako na prvi pogled obična, sadrži u sebi duboku duhovnu poruku – o veri, o životu, o žrtvi. U jednoj slici monah Vikentije je uspeo da zabeleži sav smisao ljudskog postojanja i Božje promisli koje se neprestano ispunjavaju u životu svakoga od nas.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Način na koji živimo je naš izbor, a Bog samo želi da se slede njegove zapovesti, koje su na dobrobit svih. Neposlušnost, s druge strane, može dovesti i do tragičnih posledica.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Na dan kada se Nebo i Zemlja sjedinjuju u molitvi, arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u ovoj svetinji pored Brodareva.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit žički Justin je u nadahnutoj besedi vernicima pružio uvide u hrabrost i poruku Svetog Stefana o praštanju i ljubavi.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Iguman manastira Podmaine, arhimandrit Rafailo, poznat po inspirativnim predavanjima, u nedelju, 13. oktobra, u Eparhijskom kulturnom centru, sa publikom će razgovarati o veri, iskušenjima današnjice i važnosti duhovnog dijaloga.
U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice, Zaječarci su se okupili da proslave Dan grada, prisetivši se čudesnog javljanja Majke Božje koje je u vreme Drugog svetskog rata spasilo živote tadašnjih stanovnika ovog grada.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
U svetu prepunom nevidljivih opasnosti vernici traže zaštitu od različitih vrsta magije. Važno je pročitati celu molitvu, a ne neku njenu skraćenu verziju jer jedino tako može doneti mir i duhovnu zaštitu svakom domu.
Prema rečima starca Pajsija, kada činimo dobra dela, naš anđeo čuvar je uz nas, raduje se. To je trenutak kada imamo osećaj da neko stoji u našoj blizini, aplaudira nam, smeši nam se. Sa druge strane, ako činimo loše stvari, anđeo se udaljava od nas.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
