Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Manastir Studenica, svetionik duhovnosti i istorije, ponovo je postao mesto sabranja i molitve na dan kada Crkva proslavlja Prepodobnog Simona Monaha, sina svetog Simeona Mirotočivog, koji se zavetovao Bogu i zamonašio. Njegovo ime, duboko urezano u zidove ovog manastira, bilo je povod okupljanja vernog naroda iz svih krajeva. U srcu ovog svetilišta, pod svodovima oslikanim vekovnim freskama i uz miris tamjana, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju.
Foto: SPC/Eparhija žička
Sveta liturgija u Manastiru Studenica
Praznik Prepodobnog Simona Monaha je poseban trenutak za sve one koji su ikada imali radost da ga proslave u Studenici, osetivši prisustvo svetitelja Nemanjićke loze. Ove godine, blagodatno sabranje bilo je prožeto dubokom duhovnom atmosferom. Noćno bdenije, molitvena tišina, skladno pojanje monaha i sveštenstva i miomirisne mošti svetitelja učinili su da svi prisutni osete dodir večnosti.
Učestvovali su i brojni monasi i monahinje iz okolnih manastira, kao i mnogi vernici, među kojima je bilo i onih koji su sa sobom doneli lične molitve, predajući ih svetiteljima na ovom svetom mestu.
Foto: SPC/Eparhija žička
Svetoj liturgiji prisustvovale su i delegacije Vojske Srbije i Policije
U svojoj nadahnutoj besedi, arhimandrit Damjan pozvao je prisutne da slede put Prepodobnog Simona, podsećajući na važnost molitve i duhovnog rasta. Bogosluženju su prisustvovale i delegacije Vojske Srbije i Policije, čime je pokazana neraskidiva veza između vere, naroda i onih koji štite našu domovinu.
Međutim, pored molitve, svetosti i sabranja, ovaj dan ostaće upamćen po jednom izuzetnom trenutku, zabeleženom objektivom monaha Vikentija iz Studenice. Na jednoj fotografiji, on je uspeo da uhvati nešto više od prizora, nešto uzvišeno i simbolično – tri svete službe, tri poziva koja su najsvetlija u Božjim očima.
Prva služba su monahinje, duhovni stubovi manastira, koje danonoćno bdiju u molitvi, pale kandila i mole za milost nad celim svetom. Njihova tiha, ali moćna prisutnost je srce manastirskog života, jer njihove molitve neprestano uzdižu čitavu zajednicu.
Foto: SPC/Eparhija žička
Vladika žički Justin
Druga služba ondnosi se na trudnice, koje nose novi život, onako kako je vladika Nikolaj Velimirović govorio: "Biće najsličnije Bogu." U njihovim telima raste čudo Božje stvaralačke sile, i one su simbol nade i budućnosti, majke i zaštitnice novog pokolenja.
Treća služba, prikazana na fotografiji, pripada vojnicima, onima koji su izabrali da brane svoju zemlju, spremni da daju svoj život za bližnje, što je vrhunac hrišćanskog zaloga ljubavi prema drugom.
Ova jedna fotografija, iako na prvi pogled obična, sadrži u sebi duboku duhovnu poruku – o veri, o životu, o žrtvi. U jednoj slici monah Vikentije je uspeo da zabeleži sav smisao ljudskog postojanja i Božje promisli koje se neprestano ispunjavaju u životu svakoga od nas.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Način na koji živimo je naš izbor, a Bog samo želi da se slede njegove zapovesti, koje su na dobrobit svih. Neposlušnost, s druge strane, može dovesti i do tragičnih posledica.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Na dan kada se Nebo i Zemlja sjedinjuju u molitvi, arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u ovoj svetinji pored Brodareva.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Na slavi manastira Blagoveštenje na „srpskoj Svetoj gori”, mitropolit žički Justin služio je liturgiju pred mnoštvom sveštenika, monahinja i vernika, dok su pojanje i trpeza ljubavi stvorili atmosferu nebeske radosti na zemlji.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija, u četvrtu nedelju Velikog posta, mitropolit žički Justin rukopoložio je đakona Dušana Arsenijevića u čin prezvitera, darujući Crkvi novog pastira.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
