Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Manastir Studenica, svetionik duhovnosti i istorije, ponovo je postao mesto sabranja i molitve na dan kada Crkva proslavlja Prepodobnog Simona Monaha, sina svetog Simeona Mirotočivog, koji se zavetovao Bogu i zamonašio. Njegovo ime, duboko urezano u zidove ovog manastira, bilo je povod okupljanja vernog naroda iz svih krajeva. U srcu ovog svetilišta, pod svodovima oslikanim vekovnim freskama i uz miris tamjana, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju.
Foto: SPC/Eparhija žička
Sveta liturgija u Manastiru Studenica
Praznik Prepodobnog Simona Monaha je poseban trenutak za sve one koji su ikada imali radost da ga proslave u Studenici, osetivši prisustvo svetitelja Nemanjićke loze. Ove godine, blagodatno sabranje bilo je prožeto dubokom duhovnom atmosferom. Noćno bdenije, molitvena tišina, skladno pojanje monaha i sveštenstva i miomirisne mošti svetitelja učinili su da svi prisutni osete dodir večnosti.
Učestvovali su i brojni monasi i monahinje iz okolnih manastira, kao i mnogi vernici, među kojima je bilo i onih koji su sa sobom doneli lične molitve, predajući ih svetiteljima na ovom svetom mestu.
Foto: SPC/Eparhija žička
Svetoj liturgiji prisustvovale su i delegacije Vojske Srbije i Policije
U svojoj nadahnutoj besedi, arhimandrit Damjan pozvao je prisutne da slede put Prepodobnog Simona, podsećajući na važnost molitve i duhovnog rasta. Bogosluženju su prisustvovale i delegacije Vojske Srbije i Policije, čime je pokazana neraskidiva veza između vere, naroda i onih koji štite našu domovinu.
Međutim, pored molitve, svetosti i sabranja, ovaj dan ostaće upamćen po jednom izuzetnom trenutku, zabeleženom objektivom monaha Vikentija iz Studenice. Na jednoj fotografiji, on je uspeo da uhvati nešto više od prizora, nešto uzvišeno i simbolično – tri svete službe, tri poziva koja su najsvetlija u Božjim očima.
Prva služba su monahinje, duhovni stubovi manastira, koje danonoćno bdiju u molitvi, pale kandila i mole za milost nad celim svetom. Njihova tiha, ali moćna prisutnost je srce manastirskog života, jer njihove molitve neprestano uzdižu čitavu zajednicu.
Foto: SPC/Eparhija žička
Vladika žički Justin
Druga služba ondnosi se na trudnice, koje nose novi život, onako kako je vladika Nikolaj Velimirović govorio: "Biće najsličnije Bogu." U njihovim telima raste čudo Božje stvaralačke sile, i one su simbol nade i budućnosti, majke i zaštitnice novog pokolenja.
Treća služba, prikazana na fotografiji, pripada vojnicima, onima koji su izabrali da brane svoju zemlju, spremni da daju svoj život za bližnje, što je vrhunac hrišćanskog zaloga ljubavi prema drugom.
Ova jedna fotografija, iako na prvi pogled obična, sadrži u sebi duboku duhovnu poruku – o veri, o životu, o žrtvi. U jednoj slici monah Vikentije je uspeo da zabeleži sav smisao ljudskog postojanja i Božje promisli koje se neprestano ispunjavaju u životu svakoga od nas.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Način na koji živimo je naš izbor, a Bog samo želi da se slede njegove zapovesti, koje su na dobrobit svih. Neposlušnost, s druge strane, može dovesti i do tragičnih posledica.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Na dan kada se Nebo i Zemlja sjedinjuju u molitvi, arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u ovoj svetinji pored Brodareva.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Bratstvo ove nemanjićke svetinje tvrdi da mitropolit žički pokušava da komercijalizuje manastir, dok mitropolit Justin ističe da postupa u skladu sa crkvenim pravilima. Vernici sa zabrinutošću prate razvoj situacije.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Na slavi manastira Blagoveštenje na „srpskoj Svetoj gori”, mitropolit žički Justin služio je liturgiju pred mnoštvom sveštenika, monahinja i vernika, dok su pojanje i trpeza ljubavi stvorili atmosferu nebeske radosti na zemlji.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija, u četvrtu nedelju Velikog posta, mitropolit žički Justin rukopoložio je đakona Dušana Arsenijevića u čin prezvitera, darujući Crkvi novog pastira.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
