Na praznik Svetog Jovana Bogoslova, nastojatelj manastira Poganovo uzdignut je na čin arhimandrita. Ovaj trenutak je označio važnu prekretnicu za celu manastirsku zajednicu, čineći ovogodišnju slavu posebno značajnom.
Mitropolit niški Arsenije služio je arhijerejsku liturgiju u Manastiru Poganovo, na praznik Svetog Jovana Bogoslova. Ovaj drevni manastir, poznat po svojoj bogatoj istoriji i duhovnoj tradiciji, slavi Svetog Jovana kao svog nebeskog zaštitnika, a ovogodišnje slavlje imalo je posebnu težinu.
Tokom liturgije, vladika Arsenije uzdigao je protosinđela Mardarija Kovačevića, nastojatelja Manastira Poganovo, u čin arhimandrita. Ovaj častan čin simbolizuje uzdizanje u hijerarhiji SPC i priznanje za posvećenost i trud koji je otac Mardarije uložio u vođenje ovog duhovnog središta.
Titula arhimandrita dodeljuje se uglednim i revnosnim monasima, i nosi sa sobom veliku odgovornost – vođenje manastirskih zajednica, pružanje duhovne podrške vernicima i očuvanje monaškog načina života. Arhimandriti su često zaduženi za upravljanje manastirima, gde promovišu duhovnost i organizuju aktivnosti u korist Crkve i vernog naroda. Ova titula je znak prepoznavanja duhovnog autoriteta, a arhimandriti su uzori i vođe u svojim zajednicama.
Na kraju liturgije, mitropolit je arhimandritu Mardariju uručio igumansku patericu, uz dirljivu pouku prožetu mudrošću i ljubavlju. Njegove reči su naglašavale značaj služenja i vođenja bratstva u duhu vere, podviga i čovekoljublja. Ove smernice su važne za arhimandrita Mardarija i njegovo Bogom povereno bratstvo, podstičući ih na dalji duhovni rast i napredovanje.
Ovaj višedecenijski konflikt, odraz tenzije između svetovne vlasti i monaške zajednice koja nepokolebljivo brani tradicionalne vrednosti i pravoslavnu veru, doseže kulminaciju približavanjem datuma prinudnog iseljenja 1. avgusta.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
U prisustvu mitropolita Dimitrija i vernika iz svih krajeva, svetkovina je odisala molitvom, istorijom i duhovnim mirom, podsećajući na vekovnu borbu i neprolaznu zaštitu Presvete Bogorodice nad ovom svetinjom i srpskim narodom.
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra, kad se seća njegovog upokojenja, i 21. maja jer se na taj dan iz njegovog groba širi čudesni i, kako vernici kažu, lekoviti prah, koji su uzimali i time isceljivali svoje muke i razne bolesti.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
