Na praznik Svetog Jovana Bogoslova, nastojatelj manastira Poganovo uzdignut je na čin arhimandrita. Ovaj trenutak je označio važnu prekretnicu za celu manastirsku zajednicu, čineći ovogodišnju slavu posebno značajnom.
Mitropolit niški Arsenije služio je arhijerejsku liturgiju u Manastiru Poganovo, na praznik Svetog Jovana Bogoslova. Ovaj drevni manastir, poznat po svojoj bogatoj istoriji i duhovnoj tradiciji, slavi Svetog Jovana kao svog nebeskog zaštitnika, a ovogodišnje slavlje imalo je posebnu težinu.
Tokom liturgije, vladika Arsenije uzdigao je protosinđela Mardarija Kovačevića, nastojatelja Manastira Poganovo, u čin arhimandrita. Ovaj častan čin simbolizuje uzdizanje u hijerarhiji SPC i priznanje za posvećenost i trud koji je otac Mardarije uložio u vođenje ovog duhovnog središta.
Titula arhimandrita dodeljuje se uglednim i revnosnim monasima, i nosi sa sobom veliku odgovornost – vođenje manastirskih zajednica, pružanje duhovne podrške vernicima i očuvanje monaškog načina života. Arhimandriti su često zaduženi za upravljanje manastirima, gde promovišu duhovnost i organizuju aktivnosti u korist Crkve i vernog naroda. Ova titula je znak prepoznavanja duhovnog autoriteta, a arhimandriti su uzori i vođe u svojim zajednicama.
Na kraju liturgije, mitropolit je arhimandritu Mardariju uručio igumansku patericu, uz dirljivu pouku prožetu mudrošću i ljubavlju. Njegove reči su naglašavale značaj služenja i vođenja bratstva u duhu vere, podviga i čovekoljublja. Ove smernice su važne za arhimandrita Mardarija i njegovo Bogom povereno bratstvo, podstičući ih na dalji duhovni rast i napredovanje.
Ovaj višedecenijski konflikt, odraz tenzije između svetovne vlasti i monaške zajednice koja nepokolebljivo brani tradicionalne vrednosti i pravoslavnu veru, doseže kulminaciju približavanjem datuma prinudnog iseljenja 1. avgusta.
Jedan od najpoštovanijih duhovnika Ruske pravoslavne crkve u 20. veku upozorava na duhovnu slepoću i podseća zašto ni uspeh, ni glasnost, ni osuda ne mogu zameniti izgubljeni smisao.
Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
Iza slavnih imena krije se zajednički predak iz Like čija loza otkriva fascinantnu povezanost naučnika koji je oblikovao svet i žene koja je stajala pored Josipa Broza Tita.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mitropolit niški Arsenije predvodio je liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
Pozdravljajući sabrane, patrijarh srpski Porfirije podsetio je da ova institucija od osnivanja 1826. godine traje zahvaljujući spoju ljubavi, odgovornosti i služenja zajedničkom dobru, ostajući oslonac duhovnog i kulturnog pamćenja srpskog naroda.
