Tokom kanonske posete Eparhiji osječkopoljskoj i baranjskoj, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj svetinja i zajedništva, pozivajući sve na jedinstvo i razumevanje u ljubavi.
U svečanom okruženju Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Osijeku, Srbi u Hrvatskoj dočekali su svog duhovnog oca - patrijarha srpskog Porfirija, koji je započeo svoju kanonsku posetu Eparhiji osječkopoljskoj i baranjskoj. Ova poseta ima poseban značaj za srpski narod u Hrvatskoj, koji se suočava s izazovima očuvanja svog identiteta i zajednice u zemlji prožetoj različitim kulturama i tradicijama.
Foto: SPC
Svečani doček patrijarha srpskog Porfirija u Osijeku
U svojoj nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije izrazio je zahvalnost episkopu osječkopoljskom i baranjskom, Heruvimu, za tople reči dobrodošlice. Njegova beseda, poput blagotvorne kiše, obasjala je duše prisutnih, podsećajući ih na bogatu tradiciju i duhovno nasleđe srpskog naroda.
- Bolje našao i sve vas, braćo i sestre, ovde u ovom predivnom gradu, blagoslovenom gradu kraj Dunava i Drave - rekao je patrijarh, ističući značaj ovog kraja kao mesta koje je, kroz vekove, rađalo "duhovne hrišćanske plodove."
Njegova razmišljanja bila su posebno emotivna kada je govorio o svetinjama koje je srpski narod podizao ma gde da je kročio.
- Gde god da je došao naš narod, podizao je svetinje u slavu Božju - naglasio je. Ova rečenica, kao most između prošlosti i sadašnjosti, poziva sve Srbe, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, da se okupe oko svojih duhovnih vrednosti i tradicija.
Foto: SPC
Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Osijeku
- U svakom času svaki čovek je nosilac najvećeg dara Božjeg, koji se zove sloboda - rekao je patrijarh, naglašavajući važnost slobode u svakodnevnom životu. Ova poruka duboko odjekuje među Srbima u Hrvatskoj, koji često osećaju potrebu da brane svoje pravo na identitet i pripadnost, u svetlu teških istorijskih okolnosti.
Patrijarh je takođe govorio o zajedništvu i ljubavi među ljudima, naglašavajući:
- Ako smo jedno u dobru, u vrlini, u ljubavi, jedno u Hristu, jedno u Jevanđelju Hristovom, onda je to blagosloveno - rekao je poglavar SPC pružajući osnov za okupljanje i međusobno razumevanje, ne samo među Srbima, već i među svim ljudima dobre volje.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Osijeku
- Posebno se radujem jer znam i potrebe, ali znam i blagoslove i privilegije koje možda ne postoje na drugim mestima - rekao je patrijarh, ističući važnost zajednice i međusobne podrške. Njegove reči o ličnim iskustvima, sećanjima na mladost provedenu u ovim krajevima, dodatno su zbližila prisutne, pozivajući ih da se setite svojih korena i snage koju zajedništvo donosi.
U završnom delu svoje besede, patrijarh Porfirije je poručio:
- Neka bude mir, radost, sloga, jedinstvo, razumevanje u našim srcima pre svega, u srcu svakoga od nas, a onda i u srcima svih ljudi. zaključio je rečima koje donose utehu i nadu u trenutku kada su izazovi sveprisutni, a potrebni su mostovi razumevanja i dijaloga među svim narodima i verama. U zajedničkoj molitvi, s Hristom u srcu, može se stvoriti svetlost koja će obasjati put ka boljoj budućnosti za sve.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Na ovom događaju ispunjenom duhovnošću i zajedništvom, episkop osiječkopoljski i baranjski Heruvim naglasio je značaj Baranje kao mesta gde se susreću različitosti koje se nadopunjuju, istakavši važnost očuvanja kulturnog i duhovnog nasleđa Srba u tom regionu.
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
