Nema tu mesta pričama da se nešto tu ne sme dirati 40 dana, to su klasične bapske priče, kaže sveštenik.
Smrt bliske osobe jedna je od najtežih stvari koje se mogu dogoditi čoveku. Ipak, u hrišćanstvu, ona je sastavni deo života i predstavlja samo prelazak iz ovozemaljskog, privremenog u nebeski večni život.
Ipak, svi u ovakvim situacijama svi preživljavaju veliki emocionalni šok i susreću se sa brojnim pitanjima na koje, bar u tom trenutku, nemaju odgovor. Jedno od tih pitanja je i šta uraditi sa pokojnikovim stvarima - odećom, obućom, nakitom i drugim predmetima koji su njemu za života bili važni.
Profimedia
Pokojnikove stvari se mogu i podeliti
I mada se ljudi u tim trenucima susreću sa raznim savetima i običajima, od toga da bi pokojnikove stvari trebalo spaliti kako se energija mrtvih ne bi prenosila na žive do toga da ih 40 dana posle njegove smrti ne bi trebalo dirati, crkva po tom pitanju ima veoma jasan stav.
Jedan od sveštenika je za Religiju.rs objasnio da je stav crkve da bi pokojnikove stvari trebalo podeliti siromašnima odnosno onima kojima su potrebne, mada ih porodica može i zadržati, ukoliko su joj drage.
- Sve druge priče i običaji su čista sujeverja - priča sveštenik i dodaje:
- Ta odeća i sve drugo što je pripadalo pokojniku bez bilo kakvog straha može se nositi i koristiti odmah posle pokojnikove smrti. Nema tu mesta pričama da se nešto tu ne sme dirati 40 dana, to su klasične bapske priče. Crkva uvek preporučuje da se stvari podele ako porodici nisu potrebne, a da se neke, koje su joj drage, zadrže kao uspomene. Ako su, pak, porodici potrebne sve stvari pokojnika, slobodno može, da ih zadrži i omah nosi i koristi.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
