Nema tu mesta pričama da se nešto tu ne sme dirati 40 dana, to su klasične bapske priče, kaže sveštenik.
Smrt bliske osobe jedna je od najtežih stvari koje se mogu dogoditi čoveku. Ipak, u hrišćanstvu, ona je sastavni deo života i predstavlja samo prelazak iz ovozemaljskog, privremenog u nebeski večni život.
Ipak, svi u ovakvim situacijama svi preživljavaju veliki emocionalni šok i susreću se sa brojnim pitanjima na koje, bar u tom trenutku, nemaju odgovor. Jedno od tih pitanja je i šta uraditi sa pokojnikovim stvarima - odećom, obućom, nakitom i drugim predmetima koji su njemu za života bili važni.
Profimedia
Pokojnikove stvari se mogu i podeliti
I mada se ljudi u tim trenucima susreću sa raznim savetima i običajima, od toga da bi pokojnikove stvari trebalo spaliti kako se energija mrtvih ne bi prenosila na žive do toga da ih 40 dana posle njegove smrti ne bi trebalo dirati, crkva po tom pitanju ima veoma jasan stav.
Jedan od sveštenika je za Religiju.rs objasnio da je stav crkve da bi pokojnikove stvari trebalo podeliti siromašnima odnosno onima kojima su potrebne, mada ih porodica može i zadržati, ukoliko su joj drage.
- Sve druge priče i običaji su čista sujeverja - priča sveštenik i dodaje:
- Ta odeća i sve drugo što je pripadalo pokojniku bez bilo kakvog straha može se nositi i koristiti odmah posle pokojnikove smrti. Nema tu mesta pričama da se nešto tu ne sme dirati 40 dana, to su klasične bapske priče. Crkva uvek preporučuje da se stvari podele ako porodici nisu potrebne, a da se neke, koje su joj drage, zadrže kao uspomene. Ako su, pak, porodici potrebne sve stvari pokojnika, slobodno može, da ih zadrži i omah nosi i koristi.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
Situacija je sada pod kontrolom u većini gradova i opština Republike Srpske. Ukinute su vanredne mere i u gotovo svim opštinama situacija se normalizuje.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
Situacija je sada pod kontrolom u većini gradova i opština Republike Srpske. Ukinute su vanredne mere i u gotovo svim opštinama situacija se normalizuje.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Pod maskom pobožnosti krije se obmana – dvojica samozvanaca, bez blagoslova i kanonskog priznanja, obavljaju bogosluženja i zbunjuju vernike. Mitropolija nemačka Grčke pravoslavne crkve upozorava: čuvajte se onih koji nisu deo kanonskih pravoslavnih crkava.
U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
