Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
U okviru Moravskih duhovnih večeri u Pasjanu održano je predavanje pod nazivom „O ispovesti“. Gost predavač bio je episkop novobrdski Ilarion, koji je u prepunoj sali Doma kulture „Sveta Bosiljka“ govorio o značaju Svete tajne ispovesti u životu svakog hrišćanina.
Ova duhovna tribina sabrala je brojno monaštvo, sveštenstvo i verni narod ovog kraja, koji su sa velikom pažnjom pratili izlaganje arhijereja. Predavanje je organizovano sa ciljem produbljivanja razumevanja ispovesti kao temelja ličnog i zajedničkog života u Crkvi.
Na početku izlaganja vladika Ilarion je objasnio dvostruko značenje reči „ispovedati“ – kao slaviti i kao ispovedati se. Podsetivši na reči psalma: „Ispovedajte se Gospodu jer je dobar“, ukazao je da ispovest nije samo priznanje greha, već i slavljenje Boga. Naglasio je da bez ispovesti nema istinskog slavljenja Boga, ali ni istinskog duhovnog života. Ispovest nas uvodi u odnos sa Bogom i otvara prostor za duhovnu obnovu.
Govoreći dalje, istakao je da je ispovest neophodna kako bismo živeli rasterećeni od bremena greha. Čovek svoj teret predaje Gospodu Isusu Hristu, koji je došao da ponese grehe sveta.
Ispovest ima i zajedničarsku dimenziju. Ona čuva i obnavlja zajednicu – bračnu, crkvenu i monašku. Sve što nas odvaja od zajednice potrebno je ispovediti i prinesti Gospodu.
Vladika je govorio i o tome šta treba ispovedati. Navodeći da, prema iskušenju Gospoda u pustinji, postoje tri kategorije grehova koje je potrebno ispovedati: slastoljublje, slavoljublje i srebroljublje.
Posebno je naglasio značaj lične pripreme za ispovest. Ta priprema podrazumeva molitveno preispitivanje savesti pred ikonom pred kojom se molimo. Ipak, lična molitva nije dovoljna bez Svete tajne ispovesti. Neophodno je otići pod Hristov epitrahilj svom svešteniku i ispovediti grehe kojih smo svesni. Tada vernik dobija razrešenje i duhovno olakšanje.
Odgovarajući na pitanje koliko često se treba ispovedati, vladika je istakao da je u svemu potrebno naći meru. Vernicima je savetovao da se ispovedaju najmanje četiri puta godišnje, uoči velikih postova, ali i svaki put kada osete duhovnu potrebu. Ispovest ne treba svoditi na puko pravilo. Sa druge strane, ne treba je ni izbegavati, svesni da nosimo teret greha.
Organizatori duhovne večeri bili su manastir Draganac i Humanitarna organizacija Kosovsko Pomoravlje, a domaćin je bio Dom kulture „Sveta Bosiljka“ u Pasjanu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Svečani doček u srcu patrijaršijskog kompleksa, poklon pred svetinjama i poruka o miru, razumevanju i duhovnoj povezanosti naroda iz Peći.
Pastor Berns, savetnik za duhovna pitanja predsednika Donalda Trampa, zajedno sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve obišao je Pećku Patrijaršiju, dok se sutra nastavlja poseta Visokim Dečanima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Značaj ispovesti naročito dolazi do izražaja u vreme velikih praznika, kada se vernici pripremaju da dostojno prime Svetu tajnu pričešća.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Gde čovek više ne vidi izlaz, Bog već priprema spasenje, ističe otac Dejan.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Kombinacija belog luka, vina i sporog pečenja u glinenoj posudi daje neočekivano sočan rezultat koji se pamti već posle prvog zalogaja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
