Bog nas osposobljava da savršeno volimo drugoga, a molitva je neprestani razgovor sa Bogom, tome treba učiti i svoje potomke
Glumac Nebojša Dugalić često govori o pravoslavnoj veri, molitvi i smirenju. Na jednoj tribini, Dugalić je objasnio šta za njega znači molitva:
Molitva je neprestani razgovor sa Bogom. To je neprestano držanje za Božju ruku. Neprestano prizivanje rasuđivanje, rasudljivosti, ljubavi i smirenja pred drugima.
On je dodao da Bog od ljudi ne traži ništa na silu i da je potrebno da mu se ljudi otvore, kako bi im omogućio da savršeno vole drugoga:
Ne može drugačije, jer Bog neće ništa na silu. Kada razgovaramo molitveno sa njim, mi se otvaramo da može da nas osposobi za ono za šta nismo sposobni, a to je da savršeno volimo drugoga. A savršeno voleti drugoga može se samo Hristom, jer je on već stradanjem potvrdio tu ljubav.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Uspešan na sceni i u životu
Dugalić živi sa suprugom Draganom s kojom ima petoro dece. Sa svojom suprugom Draganom, takođe glumicom, ima petoro dece i čestzo govori o izazovima kada je u pitanju vaspitanje dece u pitanju, kao i koje vrline čovek treba da neguje kroz brak kako bi zajednica u kojoj živi bila ispunjena i zadovoljna.
- Kada bi čovek razmišljao o poteškoćama koje predstoje, uvek bi nalazio izgovor da ne učini ništa u životu. Ako je već tako onda treba da se odvaži i napravi neke korake koji će pokrenuti neke prostore smisla. Tu nije ključno pitanje količine, nego pre svega, pitanje zajednice i ljubavi. Bez obzira da li čovek ima jedno dete, petoro ili dvadesetpetoro - istako je glumac.
Dugalić je govoreći o podizanju dece i talentu za to, rekao:
- Koliko sam talentovan kao roditelj, treba da pitate moju decu. Ja se samo trudim da im budem roditelj onakav kakav ću im biti od pomoći u onome što su njihovi potencijali. Niko se nije rodio ni sa iskustvom roditeljstva ni sa iskustvom deteta, to su stvari koje se stiču i svi ti odnosi su pojedinačni, jedinstveni. Za svaki od tih pojedinačnih odnosa se moraju dati različiti odgovori, ne trebaju svakome ni ista pitanja ni isti odgovori. Tu negde morate stalno da budete budni, da osluškujete šta je to, kako da im pomognete da promišljaju o svojim potencijalima, odgovorno strateški i dugoročno da razmišljaju i o svom životu… a da u tom trudu ne osete ni pritisak ni moranje.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu, već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Hram Vaskrsenja Hristovog, takođe poznat i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog ili crkva Svetog Groba se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima.
Ikonografija opisuje pravila i propise na osnovu kojih freskopisac ili ikonopisac zna na koji način se predstavlja pojedina tema na ikonama ili freskama. Ovim načelima bi trebalo da se vodi svako ko se bavi freskopisom.
Kao prvi ugodnik Božji koji je sledio Isusa, nazvan je Prvozvani, a nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja, primio je Duha Svetoga zajedno sa ostalim apostolima. Od Galilejskog mora do obala Dunava i Kijevskih gora, ostavio je neizbrisiv trag, propovedajući ljubav, veru i snagu krsta, čak i pred licem smrti, a 13. decembar kada ga molitveno proslavljamo, mnoge porodice u srpskim zemljma obeležavaju i kao krsnu slavu.
Ova tradicija je bila prisutna kod katoličkog stanovništva Balkana, gde je tetoviranje služilo za zaštitu žena od harema, a muškaraca od regrutacije u janjičare. Tetovirani Simboli su često bili povezani sa krstom. Iako se običaj uglavnom praktikovao među adolescentima, i danas ga je moguće videti kod starijih žena, kao trag drevnih običaja iz vremena Osmanskog carstva.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Blaženopočivši episkop Atanasije smatra se za jednog od najistaknutijih pravoslavnih teologa, a o najmlađim vernicima je često govorio naglašavajući važnost budnog motrenja nad njima.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
U pravoslavlju, slava je više od običaja; ona je srce doma i svetinja koja se neguje kroz generacije. Saznajte kako da uskladite uloge muškarca i žene, pripremite slavsku gozbu i unesete duh svetkovine u svaki kutak kuće.
Policija u selu blizu Soluna privela je sveštenika nakon prijave da je tokom žučne rasprave napao svoju sedamnaestogodišnju ćerku pred očima njene maloletne sestre. Privedeni je uložio protivtužbu, tvrdeći da mu je ćerka pretila nožem, što dodatno usložnjava ovaj porodični sukob.
Ovaj ženski pravoslavni manastir se nalazi u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senja kod Ćuprije. Manastir pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve (SPC).
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Ovaj ženski pravoslavni manastir se nalazi u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senja kod Ćuprije. Manastir pripada Eparhiji braničevskoj Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Iako optužen bezdušno i mučen, Sveti Nektarije je verovao u Božju pravdu, a jedan događaj iz njegovog života govori o neizmernoj veri i snazi praštanja koje svetitelj nudi svim vernicima, bez obzira na nepravdu i zlo.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
