Bog nas osposobljava da savršeno volimo drugoga, a molitva je neprestani razgovor sa Bogom, tome treba učiti i svoje potomke
Glumac Nebojša Dugalić često govori o pravoslavnoj veri, molitvi i smirenju. Na jednoj tribini, Dugalić je objasnio šta za njega znači molitva:
Molitva je neprestani razgovor sa Bogom. To je neprestano držanje za Božju ruku. Neprestano prizivanje rasuđivanje, rasudljivosti, ljubavi i smirenja pred drugima.
On je dodao da Bog od ljudi ne traži ništa na silu i da je potrebno da mu se ljudi otvore, kako bi im omogućio da savršeno vole drugoga:
Ne može drugačije, jer Bog neće ništa na silu. Kada razgovaramo molitveno sa njim, mi se otvaramo da može da nas osposobi za ono za šta nismo sposobni, a to je da savršeno volimo drugoga. A savršeno voleti drugoga može se samo Hristom, jer je on već stradanjem potvrdio tu ljubav.
Dugalić živi sa suprugom Draganom s kojom ima petoro dece. Sa svojom suprugom Draganom, takođe glumicom, ima petoro dece i čestzo govori o izazovima kada je u pitanju vaspitanje dece u pitanju, kao i koje vrline čovek treba da neguje kroz brak kako bi zajednica u kojoj živi bila ispunjena i zadovoljna.
- Kada bi čovek razmišljao o poteškoćama koje predstoje, uvek bi nalazio izgovor da ne učini ništa u životu. Ako je već tako onda treba da se odvaži i napravi neke korake koji će pokrenuti neke prostore smisla. Tu nije ključno pitanje količine, nego pre svega, pitanje zajednice i ljubavi. Bez obzira da li čovek ima jedno dete, petoro ili dvadesetpetoro - istako je glumac.
Dugalić je govoreći o podizanju dece i talentu za to, rekao:
- Koliko sam talentovan kao roditelj, treba da pitate moju decu. Ja se samo trudim da im budem roditelj onakav kakav ću im biti od pomoći u onome što su njihovi potencijali. Niko se nije rodio ni sa iskustvom roditeljstva ni sa iskustvom deteta, to su stvari koje se stiču i svi ti odnosi su pojedinačni, jedinstveni. Za svaki od tih pojedinačnih odnosa se moraju dati različiti odgovori, ne trebaju svakome ni ista pitanja ni isti odgovori. Tu negde morate stalno da budete budni, da osluškujete šta je to, kako da im pomognete da promišljaju o svojim potencijalima, odgovorno strateški i dugoročno da razmišljaju i o svom životu… a da u tom trudu ne osete ni pritisak ni moranje.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Dve stotine godina posle proroka Jone, prorekao propast Niniviji.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Episkop je objasnio gde počinje najslabiji domet našeg delovanja na formiranje mlade dečije psihe.
Ajeti iz sure Et-Tegabun upozoravaju da imetak i porodica nisu samo dar, već i odgovornost pred Bogom, te da se prava vrednost čoveka meri spremnošću na darežljivost, strahopoštovanje i poverenje u Božiju pravdu.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
U pokušaju da se nose s iskušenjima ili pobegnu od njih, ljudi često lutaju, a mnogi upadaju i u nove probleme.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Zivotni put Svetog Andreja galilejskog ribara do mučenika na krstu u obliku slova X, obeležio je hrišćanstvo od Svete zemlje do obala Crnog mora.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
