Bog nas osposobljava da savršeno volimo drugoga, a molitva je neprestani razgovor sa Bogom, tome treba učiti i svoje potomke
Glumac Nebojša Dugalić često govori o pravoslavnoj veri, molitvi i smirenju. Na jednoj tribini, Dugalić je objasnio šta za njega znači molitva:
Molitva je neprestani razgovor sa Bogom. To je neprestano držanje za Božju ruku. Neprestano prizivanje rasuđivanje, rasudljivosti, ljubavi i smirenja pred drugima.
On je dodao da Bog od ljudi ne traži ništa na silu i da je potrebno da mu se ljudi otvore, kako bi im omogućio da savršeno vole drugoga:
Ne može drugačije, jer Bog neće ništa na silu. Kada razgovaramo molitveno sa njim, mi se otvaramo da može da nas osposobi za ono za šta nismo sposobni, a to je da savršeno volimo drugoga. A savršeno voleti drugoga može se samo Hristom, jer je on već stradanjem potvrdio tu ljubav.
Dugalić živi sa suprugom Draganom s kojom ima petoro dece. Sa svojom suprugom Draganom, takođe glumicom, ima petoro dece i čestzo govori o izazovima kada je u pitanju vaspitanje dece u pitanju, kao i koje vrline čovek treba da neguje kroz brak kako bi zajednica u kojoj živi bila ispunjena i zadovoljna.
- Kada bi čovek razmišljao o poteškoćama koje predstoje, uvek bi nalazio izgovor da ne učini ništa u životu. Ako je već tako onda treba da se odvaži i napravi neke korake koji će pokrenuti neke prostore smisla. Tu nije ključno pitanje količine, nego pre svega, pitanje zajednice i ljubavi. Bez obzira da li čovek ima jedno dete, petoro ili dvadesetpetoro - istako je glumac.
Dugalić je govoreći o podizanju dece i talentu za to, rekao:
- Koliko sam talentovan kao roditelj, treba da pitate moju decu. Ja se samo trudim da im budem roditelj onakav kakav ću im biti od pomoći u onome što su njihovi potencijali. Niko se nije rodio ni sa iskustvom roditeljstva ni sa iskustvom deteta, to su stvari koje se stiču i svi ti odnosi su pojedinačni, jedinstveni. Za svaki od tih pojedinačnih odnosa se moraju dati različiti odgovori, ne trebaju svakome ni ista pitanja ni isti odgovori. Tu negde morate stalno da budete budni, da osluškujete šta je to, kako da im pomognete da promišljaju o svojim potencijalima, odgovorno strateški i dugoročno da razmišljaju i o svom životu… a da u tom trudu ne osete ni pritisak ni moranje.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Episkop je objasnio gde počinje najslabiji domet našeg delovanja na formiranje mlade dečije psihe.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
