Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Na slikovitom ostrvu usred mirnog jezera Seliger, Manastir Nilo-Stolobenska pustinja predstavlja pravu oazu duhovnosti i istorijskog nasleđa. Smešten na malom ostrvu usred jezera Seliger, deluje kao sveti grad na vodi. Okružen spokojnim prostranstvima, njegova veličanstvena arhitektura sa zlatnim kupolama, visokim zvonicima i belim fasadama stapa se sa plavetnilom jezera i nebom, stvarajući sliku božanske harmonije između prirode i duhovnosti.
Wikipedia
Ulaz u Manastir Nilo-Stolobenska pustinja
Udaljen od sveta, ovaj sveti kompleks zrači mirom i tišinom, pozivajući svakog posetioca na unutrašnji mir i molitvu, dok se prepliću prošlost i večnost u ovim svetim zidinama. Osnovan u 16. veku u čast svetog Nila Stolobenskog, manastir je postao svetilište za hodočasnike koji traže mir i unutrašnju prosvetljenost. Njegova jedinstvena lokacija, okružena jezerom, pruža spokojnu i tihu atmosferu, idealnu za promišljanje i duhovni mir, gde se priroda i vera prepliću u savršenoj harmoniji. Njegova arhitektura, kombinacija tradicionalnih i savremenih elemenata, stvara harmoniju s prirodom, pozivajući posetioce na unutrašnju refleksiju.
U manastiru se čuvaju mnoge dragocene relikvije i svetinje koje imaju posebno značenje za pravoslavne vernike. Pored moštiju Svetog Nila, koje se čuvaju u ovom jedinstvenom manastirskom kompleksu, u ikostasu Blagoveštenjskog prezviterijuma Bogojavljenskog sabora smeštena je prva ikona Svetog Nila Stolobenskog, koju su 1595. godine ikonopisali monasi Iov i Nifont, a koja se s ponosom čuvala kao najveća svetinja manastira.
Wikipedia
Crtež Manastira Nilo-Stolobenska pustinja, nastao u 19. veku
Pored ove čudotvorne relikvije, Manastir Nilo-Stolobenska pustinja čuva i delić Krsta Gospodnjeg, koji dodatno učvršćuje njegovu reputaciju kao mesta blagoslova. Tu su i relikvije poput mošti Svetog Antonija i Svetog Save.
Za vreme sovjetske vlasti, bogata riznica Nilo-Stolobenske pustinje nestala je bez traga, a s njom i mnoge druge svete relikvije. Pre revolucije, u Hramu Bogojavljenskog sabora, na prednjoj strani arke iznad svetih moštiju Svetog Nila nalazila se čudotvorna kelijska ikona Bogorodice Seligerjske (Vladimirjske), koja je 1873. godine bila ukrašena zlatnim okvirom. Ova ikona pominje se u životopisu Svetog Nila Stolobenskog i bila je prisutna tokom svih njegovih podviga na ostrvu Stolobnom.
Wikipedia
Ikona Svetog Nila
U Nikoljskom prezviterijumu Bogojavljenskog sabora nalazila se drevna ikona Smolenske Bogorodice, ukrašena srebrnim okladom sa pozlatom. Takođe, u Bogojavljenskom saboru bila je posebno poštovana Tihvinska ikona Bogorodice, koja je svojim oblikom i merama odgovarala čudotvornoj slici u Tihvinu.
Među svetinjama manastira spominjan je i kivot Svetog Nila Stolobenskog, u kom su se svete mošti nalazile od 1667. do 1764. godine. Riznica Nilo-Stolobenske pustinje 1909. godine obuhvatala je više od dve hiljade predmeta, među kojima su se nalazile i relikvije povezane sa bogatom istorijom manastira.
Kokhanchikov / imageBROKER / Profimedia
Manastir Nilo-Stolobenska pustinja
Osim relikvija, manastir je poznat i po bogatoj tradiciji održavanja duhovnih okupljanja. Ove manifestacije pružaju vernicima priliku da se povežu sa svojom verom i zajednicom. Takođe, manastir ima muzej posvećen očuvanju kulturne baštine, gde se nalaze ikone, stari rukopisi i drugi predmeti od istorijskog značaja koji svedoče o vekovima duhovnog života ovog mesta.
Manastir Nilo-Stolobenska pustinja nije samo duhovno središte; on je simbol postojanosti vere i snage zajedništva. Priče o ovom manastiru, prožete ljubavlju i posvećenošću, pozivaju verujuće da se zarone u dubine svoje duhovnosti i razmišljaju o važnosti vere u svakodnevnom životu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Vernici i aktivisti zapalili su u moskovskoj svetinji simboličan broj sveća u znak sećanja na nerođene duše stradale kroz abortuse. Događaj je pokrenuo snažne emocije i još snažniji apel za zaštitu života.
Sveti sinod RPC doneo odluku koja je izazvala buru među vernicima – nekadašnji bliski saradnik patrijarha Kirila suočen s optužbama za način života nespojiv s monaškim zavetima, dok mu je nova crkvena služba određena daleko od Rusije.
Pod neprekidnom paljbom ukrajinskih snaga otac Miletiјe i bratija rizikovali su živote da bi spasli svetinje i verne duše. Rizično bekstvo, molitve i nepokolebljiva vera obeležili su strašne dane kada je napadnut Gornaljski manastir Svetog Nikolaja u Kurskoj oblasti.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
