Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja.
Ruka bez palca Svetog apostola, jevanđeliste i iscelitelja Luke nalazi se u crkvi u selu Petnica kod Valjeva. Svetinja se već dvesta godina nalazi na ovom mestu i dosta je pohode ljudi iz celog pravoslavnog sveta. Nju je iz manastira Rača 1820. doneo sveštenik Samouković. Uz mošti je stalno išla i ikona Svetog apostola Luke, stoga se veruje da su to mošti upravo ovog svetitelja.
Despot Đurađ Branković je od vladara Epira 1452. za 30 hiljada zlatnih dukata kupio mošti, koje su do 4. veka bile u Siriji, potom u Carigradu, da bi pale u ruke krstaša. Pretovareni brod zahvatila je oluja i tako su se mošti našle u Epiru.
Nakon otkupa, poneli su ih hilandarski monasi put Srbije. Narod ih je dočekivao na kolenima a njihov svečani dolazak je zabeležen u Gračanici. U Smederevo su stigle početkom 1453. Pred Turcima se sklanjaju u Jajce gde je sagrađena i crkva Svetog Luke. Deo moštiju čuvan je na teritoriji Crne Gore, deo je stigao do Mlečana. Mali prst sa stopala nalazi se na Svetoj Gori, dok je deo stopala u manastiru Kosijerevo kod Nikšića. Desna šaka, kao što rekosmo, čuva ovaj deo Srbije.
Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja. O postojanju sela Petnica, manastira u Petnici i škole pri manastiru svedoči Petnički psaltir, čiji je faksimil takođe izložen sa leve strane crkve, dok se original nalazi u Zagrebu u Muzeju srpske pravoslavne crkve. Manastir su Turci palili i rušili, da bi sadašnju crkvu prilozima parohijana podigao Fridrih Kirhner, zet vojvode Živojina Mišića.
U skorije vreme sagrađena je i prodavnica u kojoj se mogu kupiti proizvodi iz raznih manastira, pa i melemi za lečenje mnogih oboljenja spravljeni po receptu i blagoslovu skita Karulja sa Svete Gore. Ili je priložnika bilo mnogo ili je pak njihovo dobro delo uredno zabeleženo, tek, nikada toliko ploča sa imenima darodavaca u jednoj porti. Spolja, uz drveni plot, poređani mali nadgrobni spomenici svedoče o nekim prohujalim vremenima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U selu, po popisu iz 2011. bilo je manje od 700 stanovnika. Tek, na dan 12. septembra 2021. na liturgiji nisu svi prisutni mogli da uđu u crkvu te su stajali oko nje. Bilo je mnogo roditelja i dece.
Još jednom da potvrdimo da je ovo mesto po svemu izuzetno – vredi uložiti mali trud i doći. Praznik Svetog Luke pada u nedelju (31. 10. 2021). Svi oni koji nisu zauzeti kao svečari, mogu sebi da naprave vikend hodočašće po Valjevu i okolini, te da posete i petničku crkvu koja čuva ovako vrednu relikviju. Nedeljom i praznikom liturgija počinje u 8.00 časova. Crkva je otvorena radnim danom i subotom od 8 do 16 sati, takođe je i pokrivena video nadzorom.
Sve više viđamo dečja igrališta uz hramove, pa ni petnički ne zaostaje sa tom praksom. Petnička crkva ima stranicu na drušvenim mrežama, nadamo se na korist onima koji žele neku informaciju.
Iako ima putokaz do petničke pećine ispod same crkve. Podsećamo da su na ovom prostoru nedavno rumunski prirodnjaci pronašli do sada nepoznati fosil ptice koju su nazvali srpski pelikan, javljaju Vojvođanske vesti.
Iako je ovo jedan od glavnih pravoslavnih praksi, mnogi vernici ne znaju ili se prave da znaju šta ona predstavlja
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Začeće, prema učenju Crkve, nije samo biološki proces već čin Božje volje i blagoslova.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Sada ograda više nema, pa ova predivna građevina mami poglede ne samo Srba koji žive ili su se zatekli u Njujorku, već i drugih turista.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Ova svetinja, uklesana visoko u steni iznad Bjelopavlićke ravnice, već vekovima privlači hodočasnike iz svih krajeva, bez obzira na veru, poreklo ili životne okolnosti.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Psiholozi ga zovu poremećaj ličnosti, a Sveti Oci – majkom svih strasti – posledice su iste: gubitak ljubavi, praznina i udaljavanje od Boga.
Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
