Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja.
Ruka bez palca Svetog apostola, jevanđeliste i iscelitelja Luke nalazi se u crkvi u selu Petnica kod Valjeva. Svetinja se već dvesta godina nalazi na ovom mestu i dosta je pohode ljudi iz celog pravoslavnog sveta. Nju je iz manastira Rača 1820. doneo sveštenik Samouković. Uz mošti je stalno išla i ikona Svetog apostola Luke, stoga se veruje da su to mošti upravo ovog svetitelja.
Despot Đurađ Branković je od vladara Epira 1452. za 30 hiljada zlatnih dukata kupio mošti, koje su do 4. veka bile u Siriji, potom u Carigradu, da bi pale u ruke krstaša. Pretovareni brod zahvatila je oluja i tako su se mošti našle u Epiru.
Nakon otkupa, poneli su ih hilandarski monasi put Srbije. Narod ih je dočekivao na kolenima a njihov svečani dolazak je zabeležen u Gračanici. U Smederevo su stigle početkom 1453. Pred Turcima se sklanjaju u Jajce gde je sagrađena i crkva Svetog Luke. Deo moštiju čuvan je na teritoriji Crne Gore, deo je stigao do Mlečana. Mali prst sa stopala nalazi se na Svetoj Gori, dok je deo stopala u manastiru Kosijerevo kod Nikšića. Desna šaka, kao što rekosmo, čuva ovaj deo Srbije.
Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja. O postojanju sela Petnica, manastira u Petnici i škole pri manastiru svedoči Petnički psaltir, čiji je faksimil takođe izložen sa leve strane crkve, dok se original nalazi u Zagrebu u Muzeju srpske pravoslavne crkve. Manastir su Turci palili i rušili, da bi sadašnju crkvu prilozima parohijana podigao Fridrih Kirhner, zet vojvode Živojina Mišića.
U skorije vreme sagrađena je i prodavnica u kojoj se mogu kupiti proizvodi iz raznih manastira, pa i melemi za lečenje mnogih oboljenja spravljeni po receptu i blagoslovu skita Karulja sa Svete Gore. Ili je priložnika bilo mnogo ili je pak njihovo dobro delo uredno zabeleženo, tek, nikada toliko ploča sa imenima darodavaca u jednoj porti. Spolja, uz drveni plot, poređani mali nadgrobni spomenici svedoče o nekim prohujalim vremenima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U selu, po popisu iz 2011. bilo je manje od 700 stanovnika. Tek, na dan 12. septembra 2021. na liturgiji nisu svi prisutni mogli da uđu u crkvu te su stajali oko nje. Bilo je mnogo roditelja i dece.
Još jednom da potvrdimo da je ovo mesto po svemu izuzetno – vredi uložiti mali trud i doći. Praznik Svetog Luke pada u nedelju (31. 10. 2021). Svi oni koji nisu zauzeti kao svečari, mogu sebi da naprave vikend hodočašće po Valjevu i okolini, te da posete i petničku crkvu koja čuva ovako vrednu relikviju. Nedeljom i praznikom liturgija počinje u 8.00 časova. Crkva je otvorena radnim danom i subotom od 8 do 16 sati, takođe je i pokrivena video nadzorom.
Sve više viđamo dečja igrališta uz hramove, pa ni petnički ne zaostaje sa tom praksom. Petnička crkva ima stranicu na drušvenim mrežama, nadamo se na korist onima koji žele neku informaciju.
Iako ima putokaz do petničke pećine ispod same crkve. Podsećamo da su na ovom prostoru nedavno rumunski prirodnjaci pronašli do sada nepoznati fosil ptice koju su nazvali srpski pelikan, javljaju Vojvođanske vesti.
Iako je ovo jedan od glavnih pravoslavnih praksi, mnogi vernici ne znaju ili se prave da znaju šta ona predstavlja
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da podržava humanitarni rad Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Bez kapi ulja i komplikovanih sastojaka, uz crni luk i nekoliko začina, dobija se topao ručak prikladan za dane posta.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poslednje promene na crkvi izvedene su 1930. kada je izgrađeno kube u neovizantijskom stilu. Na crkvi se nalazilo zvono iz 1860. godine.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Zahariju i pravednu Jelisavetu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaja Sveti Evmenije Gortinski. Katolička crkva slavi Svetog Josifa Kupertinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
