Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja.
Ruka bez palca Svetog apostola, jevanđeliste i iscelitelja Luke nalazi se u crkvi u selu Petnica kod Valjeva. Svetinja se već dvesta godina nalazi na ovom mestu i dosta je pohode ljudi iz celog pravoslavnog sveta. Nju je iz manastira Rača 1820. doneo sveštenik Samouković. Uz mošti je stalno išla i ikona Svetog apostola Luke, stoga se veruje da su to mošti upravo ovog svetitelja.
Despot Đurađ Branković je od vladara Epira 1452. za 30 hiljada zlatnih dukata kupio mošti, koje su do 4. veka bile u Siriji, potom u Carigradu, da bi pale u ruke krstaša. Pretovareni brod zahvatila je oluja i tako su se mošti našle u Epiru.
Nakon otkupa, poneli su ih hilandarski monasi put Srbije. Narod ih je dočekivao na kolenima a njihov svečani dolazak je zabeležen u Gračanici. U Smederevo su stigle početkom 1453. Pred Turcima se sklanjaju u Jajce gde je sagrađena i crkva Svetog Luke. Deo moštiju čuvan je na teritoriji Crne Gore, deo je stigao do Mlečana. Mali prst sa stopala nalazi se na Svetoj Gori, dok je deo stopala u manastiru Kosijerevo kod Nikšića. Desna šaka, kao što rekosmo, čuva ovaj deo Srbije.
Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja. O postojanju sela Petnica, manastira u Petnici i škole pri manastiru svedoči Petnički psaltir, čiji je faksimil takođe izložen sa leve strane crkve, dok se original nalazi u Zagrebu u Muzeju srpske pravoslavne crkve. Manastir su Turci palili i rušili, da bi sadašnju crkvu prilozima parohijana podigao Fridrih Kirhner, zet vojvode Živojina Mišića.
U skorije vreme sagrađena je i prodavnica u kojoj se mogu kupiti proizvodi iz raznih manastira, pa i melemi za lečenje mnogih oboljenja spravljeni po receptu i blagoslovu skita Karulja sa Svete Gore. Ili je priložnika bilo mnogo ili je pak njihovo dobro delo uredno zabeleženo, tek, nikada toliko ploča sa imenima darodavaca u jednoj porti. Spolja, uz drveni plot, poređani mali nadgrobni spomenici svedoče o nekim prohujalim vremenima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U selu, po popisu iz 2011. bilo je manje od 700 stanovnika. Tek, na dan 12. septembra 2021. na liturgiji nisu svi prisutni mogli da uđu u crkvu te su stajali oko nje. Bilo je mnogo roditelja i dece.
Još jednom da potvrdimo da je ovo mesto po svemu izuzetno – vredi uložiti mali trud i doći. Praznik Svetog Luke pada u nedelju (31. 10. 2021). Svi oni koji nisu zauzeti kao svečari, mogu sebi da naprave vikend hodočašće po Valjevu i okolini, te da posete i petničku crkvu koja čuva ovako vrednu relikviju. Nedeljom i praznikom liturgija počinje u 8.00 časova. Crkva je otvorena radnim danom i subotom od 8 do 16 sati, takođe je i pokrivena video nadzorom.
Sve više viđamo dečja igrališta uz hramove, pa ni petnički ne zaostaje sa tom praksom. Petnička crkva ima stranicu na drušvenim mrežama, nadamo se na korist onima koji žele neku informaciju.
Iako ima putokaz do petničke pećine ispod same crkve. Podsećamo da su na ovom prostoru nedavno rumunski prirodnjaci pronašli do sada nepoznati fosil ptice koju su nazvali srpski pelikan, javljaju Vojvođanske vesti.
Iako je ovo jedan od glavnih pravoslavnih praksi, mnogi vernici ne znaju ili se prave da znaju šta ona predstavlja
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Njegova jednostavna, ali oštra poruka razotkriva zašto nas svakodnevica lomi i kako da se izborimo, a da ne izgubimo lice ni dušu.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
