Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja.
Ruka bez palca Svetog apostola, jevanđeliste i iscelitelja Luke nalazi se u crkvi u selu Petnica kod Valjeva. Svetinja se već dvesta godina nalazi na ovom mestu i dosta je pohode ljudi iz celog pravoslavnog sveta. Nju je iz manastira Rača 1820. doneo sveštenik Samouković. Uz mošti je stalno išla i ikona Svetog apostola Luke, stoga se veruje da su to mošti upravo ovog svetitelja.
Despot Đurađ Branković je od vladara Epira 1452. za 30 hiljada zlatnih dukata kupio mošti, koje su do 4. veka bile u Siriji, potom u Carigradu, da bi pale u ruke krstaša. Pretovareni brod zahvatila je oluja i tako su se mošti našle u Epiru.
Nakon otkupa, poneli su ih hilandarski monasi put Srbije. Narod ih je dočekivao na kolenima a njihov svečani dolazak je zabeležen u Gračanici. U Smederevo su stigle početkom 1453. Pred Turcima se sklanjaju u Jajce gde je sagrađena i crkva Svetog Luke. Deo moštiju čuvan je na teritoriji Crne Gore, deo je stigao do Mlečana. Mali prst sa stopala nalazi se na Svetoj Gori, dok je deo stopala u manastiru Kosijerevo kod Nikšića. Desna šaka, kao što rekosmo, čuva ovaj deo Srbije.
Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i spomenik je kulture od velikog značaja. O postojanju sela Petnica, manastira u Petnici i škole pri manastiru svedoči Petnički psaltir, čiji je faksimil takođe izložen sa leve strane crkve, dok se original nalazi u Zagrebu u Muzeju srpske pravoslavne crkve. Manastir su Turci palili i rušili, da bi sadašnju crkvu prilozima parohijana podigao Fridrih Kirhner, zet vojvode Živojina Mišića.
U skorije vreme sagrađena je i prodavnica u kojoj se mogu kupiti proizvodi iz raznih manastira, pa i melemi za lečenje mnogih oboljenja spravljeni po receptu i blagoslovu skita Karulja sa Svete Gore. Ili je priložnika bilo mnogo ili je pak njihovo dobro delo uredno zabeleženo, tek, nikada toliko ploča sa imenima darodavaca u jednoj porti. Spolja, uz drveni plot, poređani mali nadgrobni spomenici svedoče o nekim prohujalim vremenima.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U selu, po popisu iz 2011. bilo je manje od 700 stanovnika. Tek, na dan 12. septembra 2021. na liturgiji nisu svi prisutni mogli da uđu u crkvu te su stajali oko nje. Bilo je mnogo roditelja i dece.
Još jednom da potvrdimo da je ovo mesto po svemu izuzetno – vredi uložiti mali trud i doći. Praznik Svetog Luke pada u nedelju (31. 10. 2021). Svi oni koji nisu zauzeti kao svečari, mogu sebi da naprave vikend hodočašće po Valjevu i okolini, te da posete i petničku crkvu koja čuva ovako vrednu relikviju. Nedeljom i praznikom liturgija počinje u 8.00 časova. Crkva je otvorena radnim danom i subotom od 8 do 16 sati, takođe je i pokrivena video nadzorom.
Sve više viđamo dečja igrališta uz hramove, pa ni petnički ne zaostaje sa tom praksom. Petnička crkva ima stranicu na drušvenim mrežama, nadamo se na korist onima koji žele neku informaciju.
Iako ima putokaz do petničke pećine ispod same crkve. Podsećamo da su na ovom prostoru nedavno rumunski prirodnjaci pronašli do sada nepoznati fosil ptice koju su nazvali srpski pelikan, javljaju Vojvođanske vesti.
Iako je ovo jedan od glavnih pravoslavnih praksi, mnogi vernici ne znaju ili se prave da znaju šta ona predstavlja
Imamo sačuvane mošti gotovo svih Nemanjića, a poznata je i tragična priča o spaljivanju moštiju Svetog Save, koje su Turci uništili u Beogradu 10. maja 1594. godine.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Njena tvrdnja da je pšenica najsličnija čoveku potkrepljena je jednim citatom iz Svetog pisma, a analizom je došla do neverovatnih saznanja.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
