Reči velikog svetitelja otkrivaju zašto je prvi korak u svetinju važniji nego što nam se čini.
Mnogi u crkvu ulaze telom, ali ne i pažnjom. Čovek pređe prag, a misli ostanu uz posao, razgovore, brige, planove i ono što se dogodilo nekoliko minuta ranije. Sveti Jovan Zlatousti nudi jednostavan, ali zahtevan odgovor na pitanje kako bi trebalo zakoračiti u hram: prvo treba utišati sebe.
Ulazak u crkvu, prema njegovoj pouci, nije samo u fizičkom smislu. To je trenutak u kojem čovek treba da prekine vezu sa bukom spoljašnjeg sveta i sabere se pred Bogom.
- Uđite u hram tihim koracima u potpunoj tišini. Neka ovde niko ne ulazi sa svetovnim brigama, niti sa rasejanošću i smetnjom. Ostavimo sve ovo iza prvih vrata. Ulazimo u Nebeske kraljevske palate, ulazimo u svetle krajeve; unutra su ispunjeni velikom tišinom i neizrecivim tajnama - reči su Svetog Jovana Zlatoustog ostale zapisane u crkvenim knjigama.
Ove reči ne govore samo o spoljašnjem ponašanju u hramu. Sveti Jovan Zlatousti usmerava pažnju na ono što čovek unosi sa sobom. Tišina koraka samo je početak. Mnogo je teže utišati misli, odložiti unutrašnju žurbu i prestati da se u molitvi bavimo onim što smo ostavili izvan crkvenih vrata.
Zlatousti objašnjava da hram nije prostor u koji se ulazi kao u bilo koju drugu građevinu. Zato i savet počinje korakom, ali se završava stanjem duše. Čovek može biti tih spolja, a potpuno rasejan iznutra. Može stajati pred ikonama, a mislima biti daleko od molitve.
Zato je pitanje "kako ulazimo u crkvu" zapravo pitanje šta unosimo s sobom. S telefonom u ruci, brigom koja nas pritiska, razgovorom koji još vodimo u mislima i nestrpljenjem koje smo doneli sa ulice, ili sa namerom da makar na trenutak zaćutimo pred Bogom? Prag crkve nije samo granica između dva prostora. To je mesto na kojem možemo da ostavimo ono što nas rasipa. Ako već znamo da utišamo korake, možda je vreme da naučimo da utišamo i misli.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 179 (5,10-15)
10. Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primi svaki ono što u telu učini, bilo dobro ili zlo. 11. Znajući, dakle, strah Gospodnji uveravamo ljude, a Bogu smo poznati, a nadam se da smo poznati i vašim savestima. 12. Jer ne preporučujemo opet sebe vama nego vam dajemo povod da se sa nama ponosite, da biste imali što odgovoriti onima koji se hvale onim što je na licu a ne što je na srcu. 13. Jer, ako smo van sebe, Bogu smo; ako smo prisebni, vama smo. 14. Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umre, to svi umreše.15. I On za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre, i vaskrse.
Jevanđelje po Marku, začalo 2. (1,9-15)
9. I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu. 10. I odmah izlazeći iz vode vide nebesa gde se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. 11. I glas dođe s neba: „Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ 12. I odmah ga Duh izvede u pustinju. 13. I bi onde u pustinji dana četrdeset, kušan od satane, i bi sa zverinjem, i anđeli mu služahu. 14. A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o Carstvu Božijem. 15. I govoreći: "Ispunilo se vreme i približilo se Carstvo Božije; pokajte se i verujte u jevanđelje."
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Crkva nije prostor za odmor, već mesto susreta čoveka sa Bogom.
Blaženopočivši grčki arhijerej upozorio je na sablazan zbog neprikladnog odevanja u crkvi, odgovornost sveštenika i mere za očuvanje bogoslužbenog poretka.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
