Ako oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje bude kvarno, sve će telo tamno biti (Mt.6,22-23). Okom se ovde naziva um, a telom svo ustrojstvo duše. Kada je um prost, u duši je svetlo, a kada je um lukav, u duši je tamno. Šta je prost a šta lukav um? Prost um je onaj koji sve što je napisano u Svetom Pismu prima, i koji je čvrsto ubeđen da je sve onako kako je napisano.
Lukavi um, međutim, jeste onaj koji sa lukavstvom pristupa reči Božijoj, držeći se prepredenih zapitkivanja i ispitivanja. On ne može da jednostavno veruje, već reč Božiju podvrgava svom umovanju. On joj ne pristupa kao učenik, nego kao sudija i kritičar, da bi ispitao šta ona kaže i da bi se, potom, ili podsmehnuo, ili sa visine rekao: „Da, to nije loše“. Kod takvog uma ne postoji stalnost. Jer, reči Božijoj očigledno ne veruje, a u svojim umovanjima nema postojanosti: danas ovako, sutra onako.
Zbog toga kod njega i postoje samo kolebanja, nedoumice, pitanja bez odgovora. Kod njega ni jedna stvar nije na svom mestu i on ide uz napor, sve pipajući oko sebe. Prosti um, pak, sve jasno vidi. Svaka stvar kod njega ima svoje određeno značenje, rečju Božijom određeno. Zbog toga je kod njega svaka stvar na svome mestu. On tačno zna kako se prema čemu odnositi. On ide, znači, po otvorenom i svetlom putu, sa punom uverenošću da se njime ide ka pravom cilju.
