DANAS JE SVETI OSIJA: On je prorokovao dolazak Isusa!
Proricao je ukidanje i prestanak starozavetne žrtve i ukidanje subote (umesto koje je Hristos ustanovio nedelju), i dolazak Gospoda, i bogatstvo darova, koje će on doneti sa sobom na zemlju.
Kroz nadahnuti citat iz Jevanđelja po Mateju, Sveti Teofan Zatvornik nas treće nedelje posle Pedesetnice podseća da prost um koji prihvata reči Svetog pisma kao istinu, donosi svetlost duši i usmerava nas ka pravom cilju, dok lukavi um vodi u tminu sumnji i nepostojanosti.
Ako oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje bude kvarno, sve će telo tamno biti (Mt.6,22-23). Okom se ovde naziva um, a telom svo ustrojstvo duše. Kada je um prost, u duši je svetlo, a kada je um lukav, u duši je tamno. Šta je prost a šta lukav um? Prost um je onaj koji sve što je napisano u Svetom Pismu prima, i koji je čvrsto ubeđen da je sve onako kako je napisano.
Lukavi um, međutim, jeste onaj koji sa lukavstvom pristupa reči Božijoj, držeći se prepredenih zapitkivanja i ispitivanja. On ne može da jednostavno veruje, već reč Božiju podvrgava svom umovanju. On joj ne pristupa kao učenik, nego kao sudija i kritičar, da bi ispitao šta ona kaže i da bi se, potom, ili podsmehnuo, ili sa visine rekao: „Da, to nije loše“. Kod takvog uma ne postoji stalnost. Jer, reči Božijoj očigledno ne veruje, a u svojim umovanjima nema postojanosti: danas ovako, sutra onako.
Zbog toga kod njega i postoje samo kolebanja, nedoumice, pitanja bez odgovora. Kod njega ni jedna stvar nije na svom mestu i on ide uz napor, sve pipajući oko sebe. Prosti um, pak, sve jasno vidi. Svaka stvar kod njega ima svoje određeno značenje, rečju Božijom određeno. Zbog toga je kod njega svaka stvar na svome mestu. On tačno zna kako se prema čemu odnositi. On ide, znači, po otvorenom i svetlom putu, sa punom uverenošću da se njime ide ka pravom cilju.
Oslanjajući se na primer iz Jevanđelja po Mateju, Sveti Teofan Zatvornik nam šeste nedelje posle Pedesetnice osvetljava sukob između vere i razuma bez vere.
U svojoj knjizi za 12. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava put ka Božjoj milosti kroz priču o dva jerihonska slepca iz Jevanđelja po Mateju i objašnjava da je tajna u pravoj veri, koja vodi ka ugađanju Bogu, nadi i istrajnoj molitvi – jedinom sigurnom putu ka pomoći odozgo.
U svojoj knjizi za 12. ponedeljak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća na neizbežnost Sudnjeg dana i važnost blagovremenog pokajanja. Smrt predstavlja vrata za prelazak u večni život, a svaki trenutak koji imamo na zemlji treba da iskoristimo za ispravljanje svojih grešaka i pripremu za radost večnog Carstva.
U svojoj knjizi za 11. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik razmatra važnost praštanja kao ključne Hristove zapovesti, naglašavajući da pravi oproštaj otvara vrata Božje milosti. Iako se čin oproštaja može činiti jednostavnim, gordost nam često otežava njegovo iskreno praštanje.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama kako bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
Proslavljeni ruski umetnik je poslao poruku pravoslavnom narodu, nakon što je u beogradskom Narodnom pozorištu dobio orden Svetog Save od patrijarha Porfirija.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Manastir Pavlovac, koji se nalazi u selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, je sveto mesto u kojem je Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Mitla (u prevodu "mesto mrtvih"), bio je grad u južnom Meksiku poznat po povezanosti s Pitaom Bezelaom, zapotečkim bogom smrti, a upravo tu se nalazi Crkva Svetog Pavla, ispod koje se proteže podzemni splet hodnika.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.