Gospod propovedaše, a žene mu služahu svojim imanjem. Na taj način one se pokazaše kao saučesnice u samoj propovedi (Lk.8,1-3). Nije svima dano da propovedaju Jevanđelje, ali svi mogu sadejstvovati u njegovom rasprostranjenju i biti saučesnici u najznačajnijem poslu na zemlji.
Takvih saučesnika i saučesnica je bilo mnogo u vreme propovedničkog truda svetih apostola, njihovih prejemnika, i najzad, u čitavoj istoriji Crkve. Oni se i do danas javljaju. Naši apostoli na Kavkazu i u raznim mestima Sibira se usrdno trude, trpeći svaku nevolju i sva lišavanja. Oni produžavaju delo Gospoda i svetih apostola. One žene i udi koje im pružaju pomoć stupaju, takođe, u red žena koje su služile Gospodu, i udostojavaju se ravne nagrade sa njima.
Gospod je rekao: "Koji prima onoga koga pošaljem, mene prima" (Jn.13, 20). Znači, On poistovećuje sebe sa onim koga šalje na propoved. Iz toga sledi da i uslugu, koja se ukazuje onima koje je On poslao, poistovećuje sa služenjem Njemu samome. Po zakonu blagosti i Njegove pravde svako će primiti nagradu po tome kako je primio [Njegove] poslenike (Mt.10,40-42). To je, dakle, dovoljna pobuda da ruke svoje ne odvraćamo od napora za sveobuhvatnu pomoć velikom delu jevanđelske propovedi.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Na praznik Svetog Luke, sabrani vernici u hramu u Vitomirici, posvećenom ovom svetitelju, svedočili su o izdržljivosti i snazi vere naših predaka.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.