"Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa" (Mt. 12, 30). Ko je sa Gospodom? Onaj koji živi i dela u njegovom duhu, ko sebi ne dozvoljava ni misli, ni osećanja, ni želje, ni namere, ni reči, ni dela, koja bi bila neugodna Gospodu ili protivna njegovim otkrivenim zapovestima i opredeljenjima. Ko živi i dela drugačije, nije sa Gospodom, i zbog toga rasipa. A šta rasipa? Ne samo snagu i vreme, nego i ono što sabira.
Na primer, bogatstvo sa Gospodom ne sabira onaj koji ga samo gomila, ne deleći ga sa drugima i sebe lišavajući čak i najnužnijeg; ili onaj koji, sabirajući ga, traći na raskoš ili na sujetne žrtve, ostavljajući deo i svojim naslednicima. Na onom svetu on će se javiti bez ičega, i biće bedniji od najbednijih.
Naprotiv, bogatstvo sa Gospodom sabira onaj koji ga, kroz ruke bednih i onih kojima je potrebno ono što je sabrao, šalje u večne skrivnice. Kada umre, on će na onom svetu sve naći sačuvano, sabrano, pa makar čitav svoj ovdašnji život rasipao. To se može primeniti i na sabiranje znanja. Tu je rasipanje još očiglednije.
Još ovde, naime, postaje poznato da onaj koji ne misli u Gospodu, ne sabira brda znanja (kao što pretpostavlja), nego samo starudije, prizrake istine (a ne samu istinu). Kod njega ne samo da nema znanja, nego ni razboritosti. On počinje da bunca kao mesečar. Čitajte sisteme materijalista i videćete da je tako.
