Arhimandrit Metodije otkriva detalje o završetku rekonstrukcije carske lavre i govori o značaju monaškog života u ovoj svetinji, odgovornosti prema Gospodu, sebi i poklonicima, jer monasi svojim životom propovedaju, poput hodajućeg Jevanđelja.
Prilikom nedavnog boravka u Crnoj Gori, povodom pohoda kopije Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, iguman Hilandara, arhimandrit Metodije, vernom narodu darivao je brojne pouke čija dubina osvetljava jedini ispravan put kome svaki iskreni vernik stremi, ali je govorio i o detaljima dugotrajne i temeljne obnove, koja je započela nakon velikog požara pre tačno dvadeset godina. Govorio je i o značaju monaškog života u ovom svetom manastiru, ističući duhovnu obnovu koja ide ruku pod ruku sa građevinskim radovima.
Printscreen/Youtube/Zadužbina Hilandara
Veliki požar zahvatio je Manastir Hilandar u noći 4. marta 2004. godine
- Veliki požar je bio 2004. godine, što znači da, evo, već je 20 godina prošlo i nekoliko meseci - prisetio se arhimandrit Metodije.
- Obnova nije počela baš odmah, bilo je potrebno 2 godine da se sve pripremi, da se urade projekti, da se odobre od nadležne institucije, koja je nadležna za Svetu goru. I, evo, sada, uz Božiju pomoć i, naravno, molitvenu pomoć Presvete Bogorodice, već se nazire kraj.
Hilandar, jedno od najvažnijih duhovnih središta srpskog naroda, kroz vekove je bio simbol vere i otpornosti. Požar u noći 4. marta 2004. godine doneo je ogromne izazove, ali i obnovio snagu bratstva i vernika širom sveta. Iguman Metodije je sa ponosom najavio skori završetak radova:
Printscreen/Youtube/Zadužbina Hilandara
Radovi na obnovi Hilandara
- Mi ćemo ove godine, ako Bog da, već useliti pretposlednji objekat koji se obnavlja, a poslednji - odakle je krenuo požar - će se raditi još do kraja ove godine i sledeću celu. Tako da možemo da očekujemo da obnova negde krajem naredne godine bude gotova.
Između zidova Hilandara, ne samo da se obnavlja kamen, već se osnažuje i duhovni život bratstva.
- Kada smo krenuli sa obnovom, mi smo sebi dali zadatak, pored ove građevinske obnove, da ne zaboravimo i duhovnu, tako da se i bratstvo povećava," rekao je iguman Metodije u intervjuu za Radio Svetigoru.
Duhovna obnova je, kako kaže, išla malo ispred građevinske. Bratstvo je uvek bilo veće nego što su imali spremnih kelija, te su novi iskušenici često morali čekati van manastira dok se konaci ne završe.
Printscreen/Youtube/Zadužbina Hilandara
Radovi na obnovi Hilandara
- I sada imamo nekoliko novih iskušenika, koji ne mogu da budu smešteni u manastiru, nego su izvan svetinje i čekaju da se ovi konaci završe - rekao je iguman.
Arhimandrit Metodije je takođe istakao značaj svetogorskih tipika, pisanih i usmenih predanja, koja oblikuju život monaha.
- Sveta gora živi po pisanim tipicima, ali i po usmenom predanju. Naravno, i ovi pisani tipici, kao što i manastir Hilandar ima svoj tipik koji je napisao naš ktitor Sveti Sava, i koji, prema njegovoj zapovesti, mi čitamo svakog prvog u mesecu za trpezom, tako i drugi manastiri imaju svoje tipike. Ali, postoje i usmena predanja, i to je u stvari jedan ideal kome se mi približavamo i trudimo se da ga ispunimo.
Za arhimandrita Metodija, monaški život predstavlja neprekidno duhovno usavršavanje.
- Naša vera ima Boga Čoveka Hrista kao svoje merilo, a ne ljude, tako da se mi prilagođavamo ljudima, a ne, nego ono što Gospod od nas traži da se stalno duhovno usavršavamo, da bismo se približili," naglasio je. Ovaj proces usavršavanja ne prestaje, jer uvek postoji težnja ka višem duhovnom stanju.
Iguman Metodije je podsetio na veliku odgovornost monaha prema poklonicima koji dolaze na Svetu goru, pa je citirao Svetog oca Pajsija:
- Monasi više svojim životom propovedaju, oni su živo, hodajuće Jevanđelje - rekao je.
Shutterstock
Manastir Hilandar
Ova misija nosi veliku duhovnu privilegiju, ali i odgovornost, jer mnogi gledaju na njih kao na svetionik vere.
- Eto, to je naša misija. Dakle, velika je duhovna privilegija biti na Svetoj Gori, ali takođe i velika odgovornost, jer u nas gledaju mnogi i mi se trudimo da i radi njihovog spasenja budemo na duhovnoj visini - zaključio je arhimandrit Metodije, porukom nade i istrajnosti.
U besedi za petak 4. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović objašnjava kako naši skriveni izbori, ma koliko delovali bezopasno, neumitno rađaju plodove koji menjaju život – i poziva nas da sejemo poslušnost, a ne bezakonje.
Upokojio se dugogodišnji profesor Bogoslovije Svetа Tri Jerarha u manastiru Krki i Karlovačkoj bogosloviji, književnik, istoričar i pedagog Svetozar Borak koji je iza sebe ostavio primer života posvećenog istini, znanju i Hristu.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
U besedi za petak 4. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović objašnjava kako naši skriveni izbori, ma koliko delovali bezopasno, neumitno rađaju plodove koji menjaju život – i poziva nas da sejemo poslušnost, a ne bezakonje.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga.
Na praznik srpskog jedinstva, episkop osječkopoljski i baranjski poručio da lažne vrednosti kao otrov razaraju narod, udaljavajući ga od Hrista i večnog smisla života.
