Arhimandrit Metodije otkriva detalje o završetku rekonstrukcije carske lavre i govori o značaju monaškog života u ovoj svetinji, odgovornosti prema Gospodu, sebi i poklonicima, jer monasi svojim životom propovedaju, poput hodajućeg Jevanđelja.
Prilikom nedavnog boravka u Crnoj Gori, povodom pohoda kopije Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, iguman Hilandara, arhimandrit Metodije, vernom narodu darivao je brojne pouke čija dubina osvetljava jedini ispravan put kome svaki iskreni vernik stremi, ali je govorio i o detaljima dugotrajne i temeljne obnove, koja je započela nakon velikog požara pre tačno dvadeset godina. Govorio je i o značaju monaškog života u ovom svetom manastiru, ističući duhovnu obnovu koja ide ruku pod ruku sa građevinskim radovima.
Printscreen/Youtube/Zadužbina Hilandara
Veliki požar zahvatio je Manastir Hilandar u noći 4. marta 2004. godine
- Veliki požar je bio 2004. godine, što znači da, evo, već je 20 godina prošlo i nekoliko meseci - prisetio se arhimandrit Metodije.
- Obnova nije počela baš odmah, bilo je potrebno 2 godine da se sve pripremi, da se urade projekti, da se odobre od nadležne institucije, koja je nadležna za Svetu goru. I, evo, sada, uz Božiju pomoć i, naravno, molitvenu pomoć Presvete Bogorodice, već se nazire kraj.
Hilandar, jedno od najvažnijih duhovnih središta srpskog naroda, kroz vekove je bio simbol vere i otpornosti. Požar u noći 4. marta 2004. godine doneo je ogromne izazove, ali i obnovio snagu bratstva i vernika širom sveta. Iguman Metodije je sa ponosom najavio skori završetak radova:
Printscreen/Youtube/Zadužbina Hilandara
Radovi na obnovi Hilandara
- Mi ćemo ove godine, ako Bog da, već useliti pretposlednji objekat koji se obnavlja, a poslednji - odakle je krenuo požar - će se raditi još do kraja ove godine i sledeću celu. Tako da možemo da očekujemo da obnova negde krajem naredne godine bude gotova.
Između zidova Hilandara, ne samo da se obnavlja kamen, već se osnažuje i duhovni život bratstva.
- Kada smo krenuli sa obnovom, mi smo sebi dali zadatak, pored ove građevinske obnove, da ne zaboravimo i duhovnu, tako da se i bratstvo povećava," rekao je iguman Metodije u intervjuu za Radio Svetigoru.
Duhovna obnova je, kako kaže, išla malo ispred građevinske. Bratstvo je uvek bilo veće nego što su imali spremnih kelija, te su novi iskušenici često morali čekati van manastira dok se konaci ne završe.
Printscreen/Youtube/Zadužbina Hilandara
Radovi na obnovi Hilandara
- I sada imamo nekoliko novih iskušenika, koji ne mogu da budu smešteni u manastiru, nego su izvan svetinje i čekaju da se ovi konaci završe - rekao je iguman.
Arhimandrit Metodije je takođe istakao značaj svetogorskih tipika, pisanih i usmenih predanja, koja oblikuju život monaha.
- Sveta gora živi po pisanim tipicima, ali i po usmenom predanju. Naravno, i ovi pisani tipici, kao što i manastir Hilandar ima svoj tipik koji je napisao naš ktitor Sveti Sava, i koji, prema njegovoj zapovesti, mi čitamo svakog prvog u mesecu za trpezom, tako i drugi manastiri imaju svoje tipike. Ali, postoje i usmena predanja, i to je u stvari jedan ideal kome se mi približavamo i trudimo se da ga ispunimo.
Za arhimandrita Metodija, monaški život predstavlja neprekidno duhovno usavršavanje.
- Naša vera ima Boga Čoveka Hrista kao svoje merilo, a ne ljude, tako da se mi prilagođavamo ljudima, a ne, nego ono što Gospod od nas traži da se stalno duhovno usavršavamo, da bismo se približili," naglasio je. Ovaj proces usavršavanja ne prestaje, jer uvek postoji težnja ka višem duhovnom stanju.
Iguman Metodije je podsetio na veliku odgovornost monaha prema poklonicima koji dolaze na Svetu goru, pa je citirao Svetog oca Pajsija:
- Monasi više svojim životom propovedaju, oni su živo, hodajuće Jevanđelje - rekao je.
Shutterstock
Manastir Hilandar
Ova misija nosi veliku duhovnu privilegiju, ali i odgovornost, jer mnogi gledaju na njih kao na svetionik vere.
- Eto, to je naša misija. Dakle, velika je duhovna privilegija biti na Svetoj Gori, ali takođe i velika odgovornost, jer u nas gledaju mnogi i mi se trudimo da i radi njihovog spasenja budemo na duhovnoj visini - zaključio je arhimandrit Metodije, porukom nade i istrajnosti.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Osim po spokoju, koji nije lako opisati, Sveta gora je poznata i po starim receptima, koji su othranili generacije monaha koji se neprestano mole na poluostrvu Atos.
Nekadašnji reprezentativac i prvotimac Crvene zvezde, krstio se u 22. godini, a u 33. je doživeo potpunu transformaciju i krenuo duhovnim putem, na kome služi kao primer da istinska sreća i ispunjenje dolaze iz duhovne posvećenosti.
Episkop lipjanski i vikar patrijarha Porfirija, posetio je srpski manastir na Svetoj gori, gde je služio arhijerejsku liturgiju povodom praznika Svetog Jovana Šangajskog, podsećajući na važnost duhovne veze sa ovim svetim mestom i monaškim nasleđem Svetog Save.
Sveto tlo Atosa predstavlja duhovnu kuću pravoslavni narod, ali posebno su interesantne činjenice vezane i za jedinu bolnicu na poluostrvu, koja se nalazi u srpskom manastiru.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
