Iz srca izlaze zle misli (Mt.15,19). Otkuda one u srcu? Njihov je koren u grehu koji živi u nama, a njihovo razgranavanje, razmnožavanje i određeni vid su u svakom čoveku od njegovog samoopredeljenja. Šta onda da se radi? U početku odsecaj sve što dolazi od samovolje. To će ličiti na satiranje lišća sa drveća, odsecanje grana i izdanaka, da bi se, najzad, i stablo srubilo do korena.
Nakon toga, ne dozvoljavaj da niču nove mladice, te će se i sam koren osušiti, tj. ne dozvoljavaj da iz srca izlaze zle misli. Ako, pak, i izađu neke, odbacuj ih i goni od sebe, te će greh koji živi u nama oslabiti i sasvim onemoćati, budući da ne dobija potkrepljenje.
U tome je suština zapovesti: „Budite trezvoumni i bdite. Pazite. Opašite bedra svoga uma“. Pri pažnji treba imati i rasuđivanje. Jer, iz srca ne izlazi samo zlo nego i dobro. Međutim, ne treba ispunjavati ni svako dobro, koje nam srce predlaže. O tome šta zaista treba ispuniti – odlučuje rasuđivanje. Rasuđivanje je kalemarski nož – jedne mladice odseca, a druge kalemi.