Na praznik posvećen Svetom apostolu Jakovu, carigradski patrijarh je u emotivnoj besedi izrazio tugu zbog stanja na Bliskom istoku, podsećajući na značaj jevanđeoskog mira i podršku jerusalimskom Bratstvu Svetog Groba.
U duhu pravoslavnog praznika Svetog apostola Jakova, prvog episkopa jerusalimskog, carigradski patrijarh Vartolomej služio je večernje bogosluženje u Hramu Svetog Đorđa na Bosforu. Ovaj trenutak dubokog molitvenog ushićenja bio je poseban i za patrijarha lično, jer je ovim obeležio 33. godišnjicu svog ustoličenja na tron. Tokom liturgije, patrijarh Vartolomej izrazio je duboku zahvalnost, ali i tugu zbog nemira koji potresaju Bliski istok.
Njegove reči, izrečene posle liturgije, bile su prožete setom i brigom:
- Naša sećanja se vraćaju na ona mesta gde je Gospod živeo i izvršio svoje spasonosno delo za život i spasenje sveta, ali i sa očiglednom brigom i tugom u srcu zbog ratnog stanja i dramatičnih dešavanja koja danas potresaju celu zapaljivu oblast Bliskog istoka.
Osvrnuvši se na tragične događaje u Svetoj Zemlji, patrijarh je sa bolom u srcu priznao da propoved jevanđeoskog mira ni nakon dvadeset vekova nije uspela da procveta u svakom srcu:
- Nažalost, ni posle celih dvadeset vekova, propoved jevanđeoskog mira još uvek nije procvetala u srcima svih ljudi. Ovo tužno uviđanje nas sve stavlja pred odgovornost, a naročito nas, sluge i služitelje Boga Svevišnjega.
Patrijarh Vartolomej, duboko ganut, uputio je posebne molitve Vladaru mira za stalni mir i spokoj u tom svetom regionu:
- Zato večeras posebno molimo Vladara mira da jednom zauvek donese mir i smirenje ovoj oblasti sveta, kako bi odatle, kao iz prirodnog izvora, potekla poruka prave i istinske Hristove ljubavi, koja 'nadmašuje svaki um,' a koja je svetu danas neophodna!
S ljubavlju i poštovanjem, patrijarh Vartolomej je uputio misli i molitve ka čuvarima svetih mesta, Bratstvu Svetog Groba, koje neprekidno bdije nad svetinjama Jerusalima.
- Naše misli su sada uprte i ka privilegovanom čuvaru tih svetih mesta, Bratstvu Svetog Groba... neka prinos i žrtva otaca svetog groba budu ugodni Onome koji je osvetio ta mesta Svojim prisustvom, našeg Bogočoveka Spasitelja.
Patrijarh je zatim podsetio na istorijsko jedinstvo i podršku Carigradske patrijaršije ovom bratstvu, naglašavajući da je sveta misija čuvanja hodočašća Jerusalima dužnost nasleđena kroz vekove.
- Sveti carigradski tron bio je, jeste i biće čvrst podupirač Bratstvu Svetog Groba u njihovim naporima da čuvaju i predaju narednim hrišćanskim pokoljenjima najsvetije hodočašće Svetog Grada Jerusalima...“
Bogosluženju su prisustvovali arhijereji Carigradske patrijaršije, članovi Svetog sinoda, arhonati, vernici iz Carigrada, kao i hodočasnici iz Amerike, doprinoseći jedinstvenom, svečano-molitvenom ozračju i blagoslovu koji su ispunili Hram Svetog Đorđa.
U svetu prepunom nevidljivih opasnosti vernici traže zaštitu od različitih vrsta magije. Važno je pročitati celu molitvu, a ne neku njenu skraćenu verziju jer jedino tako može doneti mir i duhovnu zaštitu svakom domu. Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović). Po Jevenađeljima četiri Hristova apostola, može se izbrojati da je on počinio tačno 38 čuda, koja se mogu svrstati u četiri grupe. isceljenje bolesnika, pokazivanje Isusove vlasti nad prirodom, isterivanje Satane i njegovih demona i vaskrsavanje mrtvih. Kolač se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica i doda mu osveštanu vodu.
Profimedia
Duhovna riznica
01:50 | 10.10.2024
NAJMOĆNIJA DUHOVNA ZAŠTITA: Molitva Svetog Kiprijana protiv vradžbina i zlih sila koja oslobađa dušu
Aktuelno iz SPC
17:00 | 24.10.2024
"RASKOL NE MOŽE OPRATI NI MUČENIČKA KRV"! Arhimandrit Petar (Dragojlović) o duhovnim i nacionalnim prednostima davanja autokefalnosti MPC!
Praznici i sveci
18:55 | 26.10.2024
OVO SU 38 ČUDA ISUSA HRISTA! Sve je počelo od pretvaranja vode u vino, a poslednje ga koštalo života
Posni recepti
11:20 | 28.10.2024
OBAVEZAN JE DEO SLAVSKE TRPEZE I MORA SADRŽATI OSVEŠTANU VODU: Najbolji recepti za posni i mrsni slavski kolač, ako se ovako naprave obavezno uspeju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Poglavar Carigradske patrijaršije bogoslužio je u Prvoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice Neohorije na Bosforu, potom je Ahmetu Andreasu Ozgunesu, koji je prešao u pravoslavlje, dodelio počasnu titulu arhonta, a u besedi je upozorio na složenost situacije na Bliskom Istoku.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
