Na ovaj način su želeli da daju primer mirnog rešavanja konflikta demonstrantima koji se svake večeri okupljaju ispred gruzijskog parlamenta poslednje dve nedelje.
U jeku demonstracija u Gruziji, predstavnici glavnih religija u zemlji, zajedno su pozvali na istinski mir izavši na ulice, da među pobunjenima pošalju najvažniju poruku.
Oni su u Tbilisu, gruzijskoj prestonici, prošetali rame uz rame noseći transparent i pozivajući na dijalog i smirivanje strasti.
Na ovaj način su želeli da daju primer mirnog rešavanja konflikta demonstrantima koji se svake večeri okupljaju ispred gruzijskog parlamenta poslednje dve nedelje, dok snage bezbednosti redovno koriste suzavac i vodene topove da rasteraju pridošle, koji često ostaju do ranih jutarnjih sati.
Svojim molitvama se za mir moli i gruzijski patrijarh Ilija II (91) , koji zbog svoje starosti nije mogao da hoda sa istomišljenicima i pobunjene pozove na mirno rešenje aktuelnog pitanja.
Prorekao kraj pandemije
Iako se od ustoličenja gruzijskog patrijarha Ilije II 30. decembra navršava 47 godina, on i dalje aktivno služi liturgije, dok ga pomoćnici pridržavaju i cenjen je patrijarh u Gruziji, ali i šire.
Poznata su njegova predviđanja kraja pandemije koronavirusa. Patrijarh je tada ispričao okupljenim vernicima da je konjanik crvenog lica preleteo iznad njegove glave i nestao. Zatim je patrijarhu prišao dečak, pljunuo na zemlju i prstima pljuvačkom nacrtao sebi krst na čelu.
Prema rečima patrijarha Ilije Drugog to je bio znak da će ljudi pobediti koronavirus. Vernicima je tada poručio da se ne boje i da ne gube prisustvo duha, a zahvalio se i lekarima za požrtvovani rad.
Na društvenim mrežama se masovno dele njegove liturgije kao simbol snage volje i bistrog razuma u poznim danima, budući da je ušao u desetu deceniju, a sa istim žarom propoveda Božiju reč.
Gruzijski patrijarh Ilija II bio je kum na 68. sabornom krštenju preko 800 mališanaprošle godine, u Sabornom hramu Svete Trojice u Tbilisiju.
Već decenijama patrijarh Ilija II kumuje deci na sabornim krštenjima u očinskoj brizi za poboljšanje teške demografske situacije u Gruziji.
Patrijarh Ilija je sigurno najomiljeniji čovek u gruzijskom narodu, a porodice su presrećne što duhovno poveravaju svoju decu njemu. Patrijarh sada ima preko 47.000 kumčadi.
Podsećamo, već danima se u Gruziji protestuje za nastavak proevropskog puta zemlje.
Više od 150 policajaca povređeno je tokom protesta pristalica opozicije u Gruziji, saopštilo je gruzijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, navodeći da je od 28. novembra više od 400 osoba privedeno zbog različitih prekršaja.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Ovo odlikovanje dodeljuje se ženama za zasluge u različitim oblastima crkvene, državne i javne službe. Između ostalih za izuzetne aktivnosti i zasluge u nauci i umetnosti i na polju duhovnog prosvećenja, za rad koji doprinosi obrazovanju, kao i verskom i moralnom vaspitanju naroda i za doprinos u očuvanju tradicionalnih vrednosti u društvu.
Dok Ruska Federacija dodatno učvršćuje svoje opredeljenje za zaštitu porodičnih vrednosti, novi zakon koji zabranjuje usvajanje ruske dece u zemljama koje legalizuju promenu pola, izazvao je burne reakcije širom sveta.
Monaški put ovog svetitelja kreće 1778. godine, uz blagoslov majke i poklon bakarnog krsta, koji je nosio do kraja života.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Reč je o raju u kojem su Adam i Eva živeli bezbrižno, sve dok ih zmija nije prevarila i navela Evu da zagrize jabuku sa tzv. Drva znanja
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
