Igumanija manastira Vraćevšnica kaže da je Gospod jedini pravedni sudija, koji će da svakom da po njegovim delima.
Za ljudsku dušu nije strašno ako se pogreši – kada pogrešimo, treba da se pokajemo i kada nas uvrede da oprostimo, poručuje igumanija manastira Vraćevšnica, mati Ksenija.
- Kada pogrešimo, treba da se pokajemo i kada nas uvrede da oprostimo, ali od srca svakome da oprostimo. Ako smo u nesporazumu ili u svađi, jedni drugom da oprostimo da bismo u većoj radosti mogli da dočekamo praznike i svaki novi dan- naglašava igumanija moć pokajanja.
Kaže da je Gospod jedini pravedni sudija, koji će da svakom da po njegovim delima.
- Da ne osuđujemo, da ne otežavamo nošenje krsta svojim bližnjim, ukoliko smo mogućni, makar utešnu reč da kažemo i da se trudimo da čitamo duhovne knjige, velike su nam tu pouke naših svetih otaca - poruka je mati Ksenije.
Napominje i važnost pokajanja, ispovesti i čitanja određenih molitvi da bismo se mogli pričestiti.
U razgovoru o duhovnom životu mati Ksenija iz manastira ističe važnost svakodnevnih molitvi.
- Značajno je doći u crkvu kada je jutrenje i večernje, to su molitve, a sveta liturgija se ni sa čim ne može zameniti, tu je blagodat. Zatim, treba se potruditi, na primer učiniti milostinju – nahraniti gladne, što kaže sveto Jevanđelje - poručuje mati Ksenija.
Treba, kaže, pomoći gladnom, žednome, siromahu, bilo čoveku bilo životinji i u tom smislu se približavati milosti Božijoj.
Manastir Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca sagrađen je u 15. veku. Ktitor je bio Radič Postupović, srpski vlastelin koji je živeo u vreme vladavine despota Stefana Lazarevića.
Mati Zlata savetuje da, kada dođemo do iskušenja, ne stavljamo sebe u centar, već da pažnju usmerimo na druge, posebno kroz reči "oprosti", jer one imaju mnogo veću snagu od "izvini".
Kako kaže, osuda je greh koji vrbuje sve ljude i na njega nisu imuni čak ni monasi, pa je važno da svoje reči i misli usmeravamo van takvog zaključivanja.
Neki su gradili uspešne glumačke karijere, drugi muzičke, dok je treća, svojom mudrošću i lepotom, mogla da osvoji svaki poslovni izazov.
Vladika Nikolaj kroz priču o svešteniku i crkvenjaku Isi prikazuje opasnost od predrasuda i negativnog mišljenja o drugima, upozoravajući na to kako negativnost može obmanuti i iskriviti stvarnu sliku društva.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
Ovaj citat može nam poslužiti kao savršen momenat utemeljenja. Kao siguran oslonac tj. štaka pri hodu, ako smo duhovno izranjavani.
Do sada je posetio 24 zemlje, a njegov motivacioni govor i predavanja je pratilo više od tri miliona ljudi.
Brojna su čuda koja je učinila i još uvek čini Sveta Marija Magdalena. Neka od njih ćemo pomenuti na slavu ove svetiteljke i na korist svima nama.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
