Iako je dete razvedenih roditelja za detinjstvo kako kaže ga vezuju lepa sećanja. Kako priča u Rumi je skrenuo sa puta i probao drogu.
Drago Pejić, sveštenik koji je pobedio zavisnost o heroinu bio je gost emisije “Vikend na K1”. Drago je danas otac petoro dece, porodičan čovek i sveštenik protestantske crkve u Rumi. To je njegov život danas, a pre dve decenije to su bili igla i heroin. Drago je rođeni Šapčanin koji se sa samo tri godine preselio u Rumu.
Iako je dete razvedenih roditelja za detinjstvo kako kaže ga vezuju lepa sećanja. Kako priča u Rumi je skrenuo sa puta i probao drogu.
- Prvo moje iskustvo sa narkoticima počinje sa mojih 12 godina. Počinjem da konzumiram lepak. Bilo je tu nekih pank pokreta i tu smo krenuli sa drogama. Međutim, ubrzano prelazim na neke druge stvari. Dolazi do zloupotreba lekova za smirenje u kombinaciji sa alkoholom, marihuana, i tako je to išlo nekim svojim progresom - priča Drago.
Kako tvrdi stepenik po stepenik peo se paklom droge, šest godina je prošlo od prvog kontakta sa drogom do upoznavanja heroina.
- Heroin je zakucao na moja vrata praktično kada sam napunio 18. godina. Jedan moj prijatelj je došao kod mene i rekao da ima nešto novo da probamo. Znatiželjno sam to odmah prihvatio. Prvo dozu sam intravenski uzeo. Doživeo sam jedno 'olakšanje i prosvetljenje' kao da je neko skinuo jedan ogroman teret sa mojih leđa koji sam ceo život nosio. Kao da je neko odneo sve moje probleme. Osetio sam se rasterećeno i slobodno. Moje prvo pitanje posle konzumacije je bilo: 'Gde možemo nabaviti još ovoga?' Odgovor na to pitanje me je naveo da uzmem još jednom i još jednom i još jednom... Sve vreme sam mislio da držim stvari pod svojom kontrolom - rekao je on.
Drago se prisetio i najgorih iskustava koje je imao.
- U tom stanju čovekov život je potpuno degradiran. Meni je vrednost mog života bila niža od sitniša. Vrednost života bila je na nuli. Uopšte nisam mario za svoj život. Bio sam u stanju da izvadim iz kante za smeće korišćen špric, koji je koristila druga osoba, i da sa takvim špricem uzimam drogu - priča Drago Pejić u emisiji “Vikend na K1”.
Printscreen/Youtube/K1 Televizija
Drago Pejić
Ispričao je šta se dešavalo u momentima zavisničke krize.
- To su strašne situacije i strašni momenti. Vraćaju mi se slike i filmovi kada sam bio u krizama. Nisam mogao ni da ležim, ni da stojim, ni da sedim. Valjao sam se po podu dok je moja porodica sve to gledala i nije nikako mogla da mi pomogne. Kako kaže njegov izlaz je bila organizacija Raskršće.
- Za organizaciju Raskršće koja je funkcionisala u Novom Sadu rekla mi je sestra. Sećam se prvog dana kada sam otišao tamo. Kada idete prvi put na neko mesto imate osećaj tenzije i nelagodnosti sa onim šta treba da se desi. Sedeo sam sa nepoznatim ljudima za stolom i ćaskali smo o nekim neobaveznim stvarima. Znao sam da u jednom trenutku traba da se pojave osobe koje su rešile svoj problem samo nisam znao kada. Ćaskali smo dobrih 15-20 minuta i ja sam morao da pitam kada će doći te osobe koje su rešile svoj problem narkomanije. Ti ljudi su me pogledali i onako uz blagi osmeh su mi samo rekli: 'To smo mi'. Bio sam baš u teškoj situaciji. Kada sam ispunjavao formulare za ulazak trebalo je da se potpišem i da napišem koja je godina.
- Tada nisam znao u kojoj se godini nalazim. Rehabilitacija je trajala godinu i po dana. Bila je prilično stroga izolacija - ispričao je Drago Pejić u emisiji “Vikend na K1”. Njegova priča od tada dobija drugi tok.
- Snaga volje je ključ. Skrenuo bih pažnju da su, između ostalog, sam smisao i osnov programa u kojem sam se nalazio hrišćanske vrednosti. To je ne medicinski program bez bilo kakvih medikamenata.
Shutterstock
Drago Pejić kaže da je snaga volje ključ u izlasku iz pakla droge
Drago je poslao poruku svima koji imaju problem zavisnosti.
- Moja poruka mladim ljudima je da se ne igraju sa drogama jer možda ne budete srećni kao ja da se izvučete. To su tragične sudbine i njih i njihovih porodica. Poruka je prestani pre nego što si počeo. Poslao bih poruku i ljudima koju su debelo zagazili u problem narkomanije. Želeo bih im poručiti da izlaz postoji. To je jedan mračni tunel, ali svetlo u tom mračnom tunelu postoji - rekao je Drago Pejić.
Ako su vam čukundede rod možete da stupite u brak, a ispod toga morate da pišete molbu nadležnom svešteniku, koju on prosleđuje dalje. Molbe mogu da budu odbijene, često se dešava da se duhovno i krvno srodstvo preklopi i to se ne toleriše.
Otac Aca, kako ga često zovu, prisutan je u životima svojih vernika ne samo tokom liturgije i osveštanja slavskih kolača, već i kad su im potrebni savet, pomoć i podrška.
Uz sasluženje episkopa Alekseja i Nikona, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, posle čega je svečanim činom rukopoloženja Crkvi podario novog pastira vere.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Krajem 2022. godine, stigao je na misiju u Evropu, tačnije u Mađarsku, gde je dve godine učio jezik, a početkom ove godine kroz novu misiju i zvanje, stigao je u Mužlju.
Jedan od najdubljih duhovnih uvida o Velikoj suboti dolazi iz pera velikog ruskog svetitelja, koji u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu silaska Gospoda u ad, otvarajući pogled na večnost koju čeka svaki verujući.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
