Iako je dete razvedenih roditelja za detinjstvo kako kaže ga vezuju lepa sećanja. Kako priča u Rumi je skrenuo sa puta i probao drogu.
Drago Pejić, sveštenik koji je pobedio zavisnost o heroinu bio je gost emisije “Vikend na K1”. Drago je danas otac petoro dece, porodičan čovek i sveštenik protestantske crkve u Rumi. To je njegov život danas, a pre dve decenije to su bili igla i heroin. Drago je rođeni Šapčanin koji se sa samo tri godine preselio u Rumu.
Iako je dete razvedenih roditelja za detinjstvo kako kaže ga vezuju lepa sećanja. Kako priča u Rumi je skrenuo sa puta i probao drogu.
- Prvo moje iskustvo sa narkoticima počinje sa mojih 12 godina. Počinjem da konzumiram lepak. Bilo je tu nekih pank pokreta i tu smo krenuli sa drogama. Međutim, ubrzano prelazim na neke druge stvari. Dolazi do zloupotreba lekova za smirenje u kombinaciji sa alkoholom, marihuana, i tako je to išlo nekim svojim progresom - priča Drago.
Kako tvrdi stepenik po stepenik peo se paklom droge, šest godina je prošlo od prvog kontakta sa drogom do upoznavanja heroina.
- Heroin je zakucao na moja vrata praktično kada sam napunio 18. godina. Jedan moj prijatelj je došao kod mene i rekao da ima nešto novo da probamo. Znatiželjno sam to odmah prihvatio. Prvo dozu sam intravenski uzeo. Doživeo sam jedno 'olakšanje i prosvetljenje' kao da je neko skinuo jedan ogroman teret sa mojih leđa koji sam ceo život nosio. Kao da je neko odneo sve moje probleme. Osetio sam se rasterećeno i slobodno. Moje prvo pitanje posle konzumacije je bilo: 'Gde možemo nabaviti još ovoga?' Odgovor na to pitanje me je naveo da uzmem još jednom i još jednom i još jednom... Sve vreme sam mislio da držim stvari pod svojom kontrolom - rekao je on.
Drago se prisetio i najgorih iskustava koje je imao.
- U tom stanju čovekov život je potpuno degradiran. Meni je vrednost mog života bila niža od sitniša. Vrednost života bila je na nuli. Uopšte nisam mario za svoj život. Bio sam u stanju da izvadim iz kante za smeće korišćen špric, koji je koristila druga osoba, i da sa takvim špricem uzimam drogu - priča Drago Pejić u emisiji “Vikend na K1”.
Printscreen/Youtube/K1 Televizija
Drago Pejić
Ispričao je šta se dešavalo u momentima zavisničke krize.
- To su strašne situacije i strašni momenti. Vraćaju mi se slike i filmovi kada sam bio u krizama. Nisam mogao ni da ležim, ni da stojim, ni da sedim. Valjao sam se po podu dok je moja porodica sve to gledala i nije nikako mogla da mi pomogne. Kako kaže njegov izlaz je bila organizacija Raskršće.
- Za organizaciju Raskršće koja je funkcionisala u Novom Sadu rekla mi je sestra. Sećam se prvog dana kada sam otišao tamo. Kada idete prvi put na neko mesto imate osećaj tenzije i nelagodnosti sa onim šta treba da se desi. Sedeo sam sa nepoznatim ljudima za stolom i ćaskali smo o nekim neobaveznim stvarima. Znao sam da u jednom trenutku traba da se pojave osobe koje su rešile svoj problem samo nisam znao kada. Ćaskali smo dobrih 15-20 minuta i ja sam morao da pitam kada će doći te osobe koje su rešile svoj problem narkomanije. Ti ljudi su me pogledali i onako uz blagi osmeh su mi samo rekli: 'To smo mi'. Bio sam baš u teškoj situaciji. Kada sam ispunjavao formulare za ulazak trebalo je da se potpišem i da napišem koja je godina.
- Tada nisam znao u kojoj se godini nalazim. Rehabilitacija je trajala godinu i po dana. Bila je prilično stroga izolacija - ispričao je Drago Pejić u emisiji “Vikend na K1”. Njegova priča od tada dobija drugi tok.
- Snaga volje je ključ. Skrenuo bih pažnju da su, između ostalog, sam smisao i osnov programa u kojem sam se nalazio hrišćanske vrednosti. To je ne medicinski program bez bilo kakvih medikamenata.
Shutterstock
Drago Pejić kaže da je snaga volje ključ u izlasku iz pakla droge
Drago je poslao poruku svima koji imaju problem zavisnosti.
- Moja poruka mladim ljudima je da se ne igraju sa drogama jer možda ne budete srećni kao ja da se izvučete. To su tragične sudbine i njih i njihovih porodica. Poruka je prestani pre nego što si počeo. Poslao bih poruku i ljudima koju su debelo zagazili u problem narkomanije. Želeo bih im poručiti da izlaz postoji. To je jedan mračni tunel, ali svetlo u tom mračnom tunelu postoji - rekao je Drago Pejić.
Ako su vam čukundede rod možete da stupite u brak, a ispod toga morate da pišete molbu nadležnom svešteniku, koju on prosleđuje dalje. Molbe mogu da budu odbijene, često se dešava da se duhovno i krvno srodstvo preklopi i to se ne toleriše.
Otac Aca, kako ga često zovu, prisutan je u životima svojih vernika ne samo tokom liturgije i osveštanja slavskih kolača, već i kad su im potrebni savet, pomoć i podrška.
Uz sasluženje episkopa Alekseja i Nikona, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, posle čega je svečanim činom rukopoloženja Crkvi podario novog pastira vere.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
