Jedan od lekova koji se pravi upotrebom sremuša je ekstrakt ove biljke, koji poboljšava cirkulaciju...
Monaški život podrazumeva posvećenost Bogu, molitvu i dobročinstvo. Međutim i znanje o lekovitosti biljaka dobro dođe među monasima, jer se koristi za pravljenje različitih lekova i melema na biljnoj bazi.
Ovi preparati, koji se potom koriste u manastirima, takođe doprinose punjenju manstirske kase.
Jedan od lekova koji se pravi upotrebom sremuša je ekstrakt ove biljke, koji poboljšava cirkulaciju, čisti organizam, snižava krvni pritisak i poboljšava simptome arterioskleroze. Na specifičan način pripremljen, ekstrakt sremuša u nekim manastirima prodaje se kao pomoć pri lečenju raznih zdravstvenih stanja.
Upravo je proleće kada ova biljka prosto buja. Ako na planini ostetite miris belog luka budite sigurni da se u blizini nalazi sremuš.
Moćna samonikla biljka koja posle duge zime obnavlja telo i čisti organizam od glave do pete. Nadaleko je poznat i kao medveđi luk, jer krepi i ove krupne životinje.
- Nakon zimskog sna, prvo što potraže po šumi jeste ovaj divlji beli luk. Za njih je to vitaminska bomba koja ih nakon hibernacije vraća u život. Pojedu ovo tri, četiri puta i okrepe se. Ne kaže se uzalud - zdrav kao medved - rekao je Zoran Ćeriman iz Čačka, kod koga je na Zelenoj pijaci već godinama unazad, u ovo doba, najprodavaniji upravo sremuš.
Sezona njegovog branja traje u aprilu i maju, a na padinama Jelice ima ga u izobilju. Berači se kući vraćaju sa punim korpama divljeg belog luka, a veoma tražen sremuš je zbog svojih lekovitih svojstava. Oni koji dobro poznaju lekovito bilje kažu da sremuš čisti organizam od toksina, ima antibaktirijsko i antivirusno dejstvo.
- Vrlo je zdrava za krvne sudove, za jetru i žuč. Može se koristiti kao salata, začin, a žene od njega prave pite i meleme. Najbolji je kad se napravi sa rakijom komovicom. Isecka se i stavi u flašu. Miris belog luka ova biljka ima samo dok se jede, a posle se ne zadržava i ne isparava. Po izgledu najviše liči na đurđevak - kaže Biljana Đorđević iz sela Slatinska banja podno Jelice.
Ono što je siguno jeste da sremuš višestruko pomaže i to na nekoliko načina, jer se iz njegove berbe svi vrate preporođeni. Boravak u šumi i potraga za biljem puni baterije, naročito posle boravka u zatvorenom prostoru.
Novi manastir Jovanje izgrađen je 1957. godine, nakon izgradnje jezera, za vreme patrijarha Germana.
Monasi manastira pozivaju nadležne vlasti da preduzmu mere kako bi zaustavile ove akcije.
Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
