Western Wall Heritage Foundation / Zuma Press / Profimedia, Tanjug/Tanjug/Pool via AP
U trenutku kada Bliski Istok prolazi kroz ozbiljne izazove, novi američki ambasador Majk Hakabi položio je rukom pisanu molitvu predsednika Donalda Trampa na Zid plača, prenoseći poruku nade i jedinstva.
Na Veliki petak, 18. aprila 2025. godine, novi američki ambasador u Izraelu, Majk Hakabi, posetio je Zid plača u Jerusalimu, gde je položio rukom pisanu molitvu predsednika Donalda Trampa sa porukom „Za mir u Izraelu“. Ovaj duboko simboličan gest, izveden u trenucima kada region suočava s ozbiljnim izazovima, nosi snažnu poruku nade i ujedinjenja u svetu koji je često podeljen.
Western Wall Heritage Foundation / Zuma Press / Profimedia
U svojoj prvoj zvaničnoj aktivnosti kao ambasador, Hakabi je naglasio značaj ove molitve, ističući da ona predstavlja njegovu ličnu posvećenost miru i stabilnosti Izraela. U pratnji rabina Šmuela Rabinovica i Mordehaja Eliava, predstavnika Fondacije za nasleđe Zida plača, Hakabi je sa rabinom pročitao 121. psalam, moleći se za jedinstvo i mir među narodima.
Molitva koju je Tramp lično napisao u Beloj kući prošle nedelje glasi jednostavno i snažno: „Za mir u Izraelu“. Ovaj čin dolazi nakon što je Tramp 2017. godine postao prvi američki predsednik koji je posetio sveti jevrejski lokalitet Zid plača, a njegova molitva, napisana crnim markerom i potpisana inicijalima, simbolizuje trajnu podršku američkog naroda Izraelu i njegovim nastojanjima ka miru.
Western Wall Heritage Foundation / Zuma Press / Profimedia
Majk Hakabi, posetio je Zid plača u Jerusalimu, gde je položio rukom pisanu molitvu predsednika Donalda Trampa
Majk Hakabi, koji je prvi evangelički hrišćanin na mestu američkog ambasadora u Izraelu, istakao je da mu je čast biti na tom mestu, u vreme kada se obeležava i Pasha, simbol vere i posvećenosti. Njegova poseta Zidu plača ujedno nosi i poruku nade i prijateljstva, podsećajući na važnost međusobnog razumevanja u svetu prepunom nesigurnosti.
Ovaj gest, koja dolazi u trenutku kada izraelski vazdušni napadi na Gazu i dalje traju, a humanitarna situacija se pogoršava, ističe ne samo političku, već i ljudsku dimenziju sukoba. Iako je Hakabi izbegao da komentariše ranije stavove Trampa o aneksiji Zapadne obale, fokusirao se na trenutne izazove i potrebu za mirom, s posebnim naglaskom na važnost dijaloga i uzajamnog poštovanja.
Western Wall Heritage Foundation / Zuma Press / Profimedia
Donald Tramp je prošle nedelje svojeručno ispisao poruku, koju je ambasador Hakabio ostavio na Zidu plača
Uprkos teškim okolnostima koje trenutno pogađaju region, verske zajednice u Jerusalimu su na Veliki petak obeležile ovaj dan sa dubokom posvećenosti i molitvom za mir. Ovaj trenutak podseća na snagu vere, nadu i ljudsku težnju za smirenje u svetu koji često zaboravlja na svoju zajedničku sudbinu.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
U najdubljoj tišini Velikog petka, iz redova blaga koje je Sveti vladika Nikolaj ostavio srpskom narodu, izvire molitveni biser za koji prepodobni Justin Ćelijski kaže da je deo večnog Srpskig Jevanđelja – reči koje danas zvuče snažnije nego ikada.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Hodočasnici, sveštenstvo i vernici ponovo su prošli Put Stradanja ka Crkvi Svetog Groba, u atmosferi duboke napetosti i duhovnog povratka, dok su ulice Jerusalima odzvanjale molitvama.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
Nakon američkog udara na iranska nuklearna postrojenja i dramatičnog upozorenja Donalda Trampa, Bliski istok gori, a u manastirima se uznose kanoni, bdenija i molitve za mir među narodima.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
