VASKRS KAO POZIV NA MIR: Predsednik Rusije Putin učestvovao u svim vaskršnjim obredima na ponoćnoj liturgiji u moskovskoj Sabornoj crkvi (VIDEO)

U tišini koja prethodi ponoćnoj liturgiji, Hram Hrista Spasitelja u Moskvi bio je ispunjen svetlošću sveća i molitvom duša koje su se sabrale da proslave pobedu Života nad smrću. U toj svetoj tišini, prekinutoj zvucima pojanja, započeo je Vaskrs 2025. godine — praznik nad praznicima, dan kada se ne nebo zemaljskom pokorava, već zemlja nebeskom.

Credit: STRINGER / AFP / Profimedia

 

Liturgiju je, po tradiciji, služio patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Njegova reč te noći nije bila ratna, već smirena, prožeta pozivom na ono što je srcu hrišćanskom najpreče — trajni i pravedni mir. U besedi je prizvao „istorijsku Rusiju“, prostrani pojam duhovnog zajedništva naroda Rusije, Ukrajine i Belorusije, moleći se za ono što prevazilazi političke granice: za etičko ponašanje i hrišćanski odnos prema bližnjem.

U prvom redu liturgije stajao je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, sa zapaljenom svećom u ruci i krstom na grudima. Kao i prethodnih godina, prekrstio se prilikom izgovaranja uskršnjeg pozdrava „Hristos vaskrse“ i učestvovao u tradicionalnim obredima. Prisutan je bio i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin. Jednostavan gest — znak krsta, oganj sveće — i u tim trenucima odjekivali su dublje nego mnoge reči izgovorene u dnevnoj politici.

Credit: STRINGER / AFP / Profimedia

 

Simbolika praznika nije ostala samo unutar zidova hrama. Predsednik Putin objavio je jednostrano primirje povodom Vaskrsa, želeći da dan vaskrsenja bude obeležen tišinom oružja. Ali tišina, čini se, nije potrajala. Ukrajinska strana izvestila je o nastavku sukoba, napadima i granatiranjima — i u tom neskladu između liturgijskog mira i bojišnog nemira razotkriva se tragični jaz između reči i dela, vere i politike, svetlosti i tame.

Credit: STRINGER / AFP / Profimedia

 

Uprkos svemu, ovogodišnji Vaskrs imao je i jednu istorijsku dimenziju: prvi put nakon vekova, sve hrišćanske Crkve — pravoslavne i zapadne — obeležile su praznik istog dana. Plod je to dogovora iz Egipta, povodom 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji. Simbolika tog susreta kalendara, makar na jedan dan, bila je snažna: hrišćanstvo, u svojoj suštini, čezne za jedinstvom.

U Moskvi, prazničnoj i raskošnoj, vaskršnji vikend nije bio samo liturgijski, već i kulturni: horovi, zvonari, umetnički programi — sve je to činilo okvir u kojem se Vaskrs slavio ne samo kao dogma, već i kao život, lepota, nada.

Credit: STRINGER / AFP / Profimedia

 

Ali senke iz Ukrajine nisu mogle biti zanemarene. Na liturgiji, u ikoni Vaskrslog Gospoda, krije se ne samo obećanje večnog života, već i poziv da taj život, već ovde i sada, bude svetiji, smireniji, istinitiji. I dok sveće dogorevaju, ostaje pitanje: hoće li svetlost iz hrama nadjačati tamu iz rovova?

Vaskrs nije kraj priče, već početak. Početak mira — ako ga ljudi prihvate.

VIDEO

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara