„PRIPREME ĆE TRAJATI TRI I PO GODINE, A STRAŠNI SUD BIĆE SAMO 10 MINUTA“: Otac Simeon iz Rukumije poslao proročansku opomenu i osvetlio put ka spasenju (VIDEO)
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Na tlu blagoslovene Srbije, među tihim šumama i molitvenim uzdasima, uzdiže se manastir Rukumija – duhovna oaza u kojoj vreme kao da teče drugačije, sporije. Tu, u tišini isposničkog podviga i sabranosti, govori otac Simeon, iguman ovog svetog mesta, čovek molitve, vizije i smirenja. Njegove reči, sabrane u srcu, odzvanjaju poput proroštanske opomene – ne da nas uplaše, već da nas probude.
– Molitve se čitaju radi spasenja naših duša, radi spasenja našeg naroda, od onoga što će snaći svet, a to je završnica ove civilizacije, vremena u kome živimo – započeo je besedu na praznik Svetog Simeona i Ane.
Iguman Simeon ne govori iz knjiga, već iz Duha – Onoga koji duše prosvećuje i istinu otkriva. Njegovo kazivanje nije senzacionalizam, već duhovna geografija poslednjih vremena. U vremenu kada je sve više buke, a sve manje glasa savesti, on poziva na tišinu pokajanja:
printskrin youtube
Otac Siemon, iguman manastira Rukumija
– Sve se približava kraju, a koliko će potrajati, to zavisi od ljudskog pokajanja i od toga koliko smo svesni svega što se zbiva. Treba Bogu da se vratimo.
Njegove reči podsećaju na starozavetne proroke koji nisu predviđali sudbinu, već pozivali na obraćenje. I upravo tu leži i težina i uteha Simeonovih reči – kraj sveta nije kraj nade. Naprotiv, to je poziv na novo rođenje duše kroz pokajanje i vraćanje Bogu.
Govoreći o događajima poslednjih dana, otac Simeon najavljuje pojavu antihrista, ali i dolazak – ruskog cara, pravoslavnog – koji će, po njegovim rečima, biti utočište verujućih:
– Tri i po godine će trajati priprema za njegovo zacarenje. U tom periodu će se pojaviti ruski car, pravoslavni, da bi imali gde poći oni koji su u istini i koji žele da svoje duše spasu.
Za mnoge, ove reči zvuče kao zagonetka, ali za vernike – to je poziv na budnost. U vremenima kada se istina relativizuje, a vera ismeva, podsećanje na pravoslavnu istinu postaje svetionik u moru duhovnog rasula.
Otac Simeon se ne zaustavlja na opomeni. On ukazuje i na krajnju tačku istorije – Strašni sud. Ali i tu, gde bi mogla da zavlada strepnja, starac donosi utehu:
– Strašni sud će trajati 10–12 minuta. Tada će biti zatvoreni i Raj i Pakao, ali ne treba se plašiti, nego se treba truditi. Suština je u tome – ako je Bog sa nama, ko je protiv nas?
Shutterstock/PashkaRay
Strašni sud, ilustracija
Njegova vera u prisustvo i promisao Gospodnju je duboka i jednostavna. U svetu koji sve meri vremenom, otac Simeon ukazuje na večnost. U svetu koji traži dokaze, on pruža ono što često zanemarujemo – živa čuda pravoslavlja:
– Jedina je vera prava – vera pravoslavna. Dokazi za to su sveto pričešće, Blagodatni oganj koji se spušta u Jerusalimu na Veliku subotu, mošti svetitelja i čuda koja se dešavaju u našim crkvama kada čitamo molitve, a ljudi ozdravljaju.
U ovom vremenu rasutih vrednosti, reči igumana Rukumije postaju svetionik. Njegovo proroštvo nije da nas obogalji strahom, već da nas osnaži nadom. Jer vera nije beg od stvarnosti, već put ka njenom najdubljem smislu. I zato, dok svet juri ka svojim horizontima bez Boga, reči jednog monaha iz dubine Srbije ostaju da svedoče:
– Ako je Bog sa nama, ko je protiv nas – poručuje otac Simeon.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
U besedi za 10. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na iznenadni i neizbežni Sud koji će razotkriti svaku tajnu, razoriti sve prolazno i suditi svakom čoveku posebno – dan Gospodnji.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
