„PRIPREME ĆE TRAJATI TRI I PO GODINE, A STRAŠNI SUD BIĆE SAMO 10 MINUTA“: Otac Simeon iz Rukumije poslao proročansku opomenu i osvetlio put ka spasenju (VIDEO)
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Na tlu blagoslovene Srbije, među tihim šumama i molitvenim uzdasima, uzdiže se manastir Rukumija – duhovna oaza u kojoj vreme kao da teče drugačije, sporije. Tu, u tišini isposničkog podviga i sabranosti, govori otac Simeon, iguman ovog svetog mesta, čovek molitve, vizije i smirenja. Njegove reči, sabrane u srcu, odzvanjaju poput proroštanske opomene – ne da nas uplaše, već da nas probude.
– Molitve se čitaju radi spasenja naših duša, radi spasenja našeg naroda, od onoga što će snaći svet, a to je završnica ove civilizacije, vremena u kome živimo – započeo je besedu na praznik Svetog Simeona i Ane.
Iguman Simeon ne govori iz knjiga, već iz Duha – Onoga koji duše prosvećuje i istinu otkriva. Njegovo kazivanje nije senzacionalizam, već duhovna geografija poslednjih vremena. U vremenu kada je sve više buke, a sve manje glasa savesti, on poziva na tišinu pokajanja:
printskrin youtube
Otac Siemon, iguman manastira Rukumija
– Sve se približava kraju, a koliko će potrajati, to zavisi od ljudskog pokajanja i od toga koliko smo svesni svega što se zbiva. Treba Bogu da se vratimo.
Njegove reči podsećaju na starozavetne proroke koji nisu predviđali sudbinu, već pozivali na obraćenje. I upravo tu leži i težina i uteha Simeonovih reči – kraj sveta nije kraj nade. Naprotiv, to je poziv na novo rođenje duše kroz pokajanje i vraćanje Bogu.
Govoreći o događajima poslednjih dana, otac Simeon najavljuje pojavu antihrista, ali i dolazak – ruskog cara, pravoslavnog – koji će, po njegovim rečima, biti utočište verujućih:
– Tri i po godine će trajati priprema za njegovo zacarenje. U tom periodu će se pojaviti ruski car, pravoslavni, da bi imali gde poći oni koji su u istini i koji žele da svoje duše spasu.
Za mnoge, ove reči zvuče kao zagonetka, ali za vernike – to je poziv na budnost. U vremenima kada se istina relativizuje, a vera ismeva, podsećanje na pravoslavnu istinu postaje svetionik u moru duhovnog rasula.
Otac Simeon se ne zaustavlja na opomeni. On ukazuje i na krajnju tačku istorije – Strašni sud. Ali i tu, gde bi mogla da zavlada strepnja, starac donosi utehu:
– Strašni sud će trajati 10–12 minuta. Tada će biti zatvoreni i Raj i Pakao, ali ne treba se plašiti, nego se treba truditi. Suština je u tome – ako je Bog sa nama, ko je protiv nas?
Shutterstock/PashkaRay
Strašni sud, ilustracija
Njegova vera u prisustvo i promisao Gospodnju je duboka i jednostavna. U svetu koji sve meri vremenom, otac Simeon ukazuje na večnost. U svetu koji traži dokaze, on pruža ono što često zanemarujemo – živa čuda pravoslavlja:
– Jedina je vera prava – vera pravoslavna. Dokazi za to su sveto pričešće, Blagodatni oganj koji se spušta u Jerusalimu na Veliku subotu, mošti svetitelja i čuda koja se dešavaju u našim crkvama kada čitamo molitve, a ljudi ozdravljaju.
U ovom vremenu rasutih vrednosti, reči igumana Rukumije postaju svetionik. Njegovo proroštvo nije da nas obogalji strahom, već da nas osnaži nadom. Jer vera nije beg od stvarnosti, već put ka njenom najdubljem smislu. I zato, dok svet juri ka svojim horizontima bez Boga, reči jednog monaha iz dubine Srbije ostaju da svedoče:
– Ako je Bog sa nama, ko je protiv nas – poručuje otac Simeon.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
U besedi za 10. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na iznenadni i neizbežni Sud koji će razotkriti svaku tajnu, razoriti sve prolazno i suditi svakom čoveku posebno – dan Gospodnji.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
