„PRIPREME ĆE TRAJATI TRI I PO GODINE, A STRAŠNI SUD BIĆE SAMO 10 MINUTA“: Otac Simeon iz Rukumije poslao proročansku opomenu i osvetlio put ka spasenju (VIDEO)
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Na tlu blagoslovene Srbije, među tihim šumama i molitvenim uzdasima, uzdiže se manastir Rukumija – duhovna oaza u kojoj vreme kao da teče drugačije, sporije. Tu, u tišini isposničkog podviga i sabranosti, govori otac Simeon, iguman ovog svetog mesta, čovek molitve, vizije i smirenja. Njegove reči, sabrane u srcu, odzvanjaju poput proroštanske opomene – ne da nas uplaše, već da nas probude.
– Molitve se čitaju radi spasenja naših duša, radi spasenja našeg naroda, od onoga što će snaći svet, a to je završnica ove civilizacije, vremena u kome živimo – započeo je besedu na praznik Svetog Simeona i Ane.
Iguman Simeon ne govori iz knjiga, već iz Duha – Onoga koji duše prosvećuje i istinu otkriva. Njegovo kazivanje nije senzacionalizam, već duhovna geografija poslednjih vremena. U vremenu kada je sve više buke, a sve manje glasa savesti, on poziva na tišinu pokajanja:
printskrin youtube
Otac Siemon, iguman manastira Rukumija
– Sve se približava kraju, a koliko će potrajati, to zavisi od ljudskog pokajanja i od toga koliko smo svesni svega što se zbiva. Treba Bogu da se vratimo.
Njegove reči podsećaju na starozavetne proroke koji nisu predviđali sudbinu, već pozivali na obraćenje. I upravo tu leži i težina i uteha Simeonovih reči – kraj sveta nije kraj nade. Naprotiv, to je poziv na novo rođenje duše kroz pokajanje i vraćanje Bogu.
Govoreći o događajima poslednjih dana, otac Simeon najavljuje pojavu antihrista, ali i dolazak – ruskog cara, pravoslavnog – koji će, po njegovim rečima, biti utočište verujućih:
– Tri i po godine će trajati priprema za njegovo zacarenje. U tom periodu će se pojaviti ruski car, pravoslavni, da bi imali gde poći oni koji su u istini i koji žele da svoje duše spasu.
Za mnoge, ove reči zvuče kao zagonetka, ali za vernike – to je poziv na budnost. U vremenima kada se istina relativizuje, a vera ismeva, podsećanje na pravoslavnu istinu postaje svetionik u moru duhovnog rasula.
Otac Simeon se ne zaustavlja na opomeni. On ukazuje i na krajnju tačku istorije – Strašni sud. Ali i tu, gde bi mogla da zavlada strepnja, starac donosi utehu:
– Strašni sud će trajati 10–12 minuta. Tada će biti zatvoreni i Raj i Pakao, ali ne treba se plašiti, nego se treba truditi. Suština je u tome – ako je Bog sa nama, ko je protiv nas?
Shutterstock/PashkaRay
Strašni sud, ilustracija
Njegova vera u prisustvo i promisao Gospodnju je duboka i jednostavna. U svetu koji sve meri vremenom, otac Simeon ukazuje na večnost. U svetu koji traži dokaze, on pruža ono što često zanemarujemo – živa čuda pravoslavlja:
– Jedina je vera prava – vera pravoslavna. Dokazi za to su sveto pričešće, Blagodatni oganj koji se spušta u Jerusalimu na Veliku subotu, mošti svetitelja i čuda koja se dešavaju u našim crkvama kada čitamo molitve, a ljudi ozdravljaju.
U ovom vremenu rasutih vrednosti, reči igumana Rukumije postaju svetionik. Njegovo proroštvo nije da nas obogalji strahom, već da nas osnaži nadom. Jer vera nije beg od stvarnosti, već put ka njenom najdubljem smislu. I zato, dok svet juri ka svojim horizontima bez Boga, reči jednog monaha iz dubine Srbije ostaju da svedoče:
– Ako je Bog sa nama, ko je protiv nas – poručuje otac Simeon.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
U besedi za 10. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na iznenadni i neizbežni Sud koji će razotkriti svaku tajnu, razoriti sve prolazno i suditi svakom čoveku posebno – dan Gospodnji.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog reči apostola Pavla dobijaju smisao koji se tiče svakog čoveka i njegovog odnosa prema smrti, grehu i strahu..
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
