„PRIPREME ĆE TRAJATI TRI I PO GODINE, A STRAŠNI SUD BIĆE SAMO 10 MINUTA“: Otac Simeon iz Rukumije poslao proročansku opomenu i osvetlio put ka spasenju (VIDEO)
U tišini podviga i molitve, iguman manastira Rukumija govori o biblijskom proroštvu – kraju jedne civilizacije, kao i dolasku antihrista i ruskom caru koji će biti utočište verujućih.
Na tlu blagoslovene Srbije, među tihim šumama i molitvenim uzdasima, uzdiže se manastir Rukumija – duhovna oaza u kojoj vreme kao da teče drugačije, sporije. Tu, u tišini isposničkog podviga i sabranosti, govori otac Simeon, iguman ovog svetog mesta, čovek molitve, vizije i smirenja. Njegove reči, sabrane u srcu, odzvanjaju poput proroštanske opomene – ne da nas uplaše, već da nas probude.
– Molitve se čitaju radi spasenja naših duša, radi spasenja našeg naroda, od onoga što će snaći svet, a to je završnica ove civilizacije, vremena u kome živimo – započeo je besedu na praznik Svetog Simeona i Ane.
Iguman Simeon ne govori iz knjiga, već iz Duha – Onoga koji duše prosvećuje i istinu otkriva. Njegovo kazivanje nije senzacionalizam, već duhovna geografija poslednjih vremena. U vremenu kada je sve više buke, a sve manje glasa savesti, on poziva na tišinu pokajanja:
printskrin youtube
Otac Siemon, iguman manastira Rukumija
– Sve se približava kraju, a koliko će potrajati, to zavisi od ljudskog pokajanja i od toga koliko smo svesni svega što se zbiva. Treba Bogu da se vratimo.
Njegove reči podsećaju na starozavetne proroke koji nisu predviđali sudbinu, već pozivali na obraćenje. I upravo tu leži i težina i uteha Simeonovih reči – kraj sveta nije kraj nade. Naprotiv, to je poziv na novo rođenje duše kroz pokajanje i vraćanje Bogu.
Govoreći o događajima poslednjih dana, otac Simeon najavljuje pojavu antihrista, ali i dolazak – ruskog cara, pravoslavnog – koji će, po njegovim rečima, biti utočište verujućih:
– Tri i po godine će trajati priprema za njegovo zacarenje. U tom periodu će se pojaviti ruski car, pravoslavni, da bi imali gde poći oni koji su u istini i koji žele da svoje duše spasu.
Za mnoge, ove reči zvuče kao zagonetka, ali za vernike – to je poziv na budnost. U vremenima kada se istina relativizuje, a vera ismeva, podsećanje na pravoslavnu istinu postaje svetionik u moru duhovnog rasula.
Otac Simeon se ne zaustavlja na opomeni. On ukazuje i na krajnju tačku istorije – Strašni sud. Ali i tu, gde bi mogla da zavlada strepnja, starac donosi utehu:
– Strašni sud će trajati 10–12 minuta. Tada će biti zatvoreni i Raj i Pakao, ali ne treba se plašiti, nego se treba truditi. Suština je u tome – ako je Bog sa nama, ko je protiv nas?
Shutterstock/PashkaRay
Strašni sud, ilustracija
Njegova vera u prisustvo i promisao Gospodnju je duboka i jednostavna. U svetu koji sve meri vremenom, otac Simeon ukazuje na večnost. U svetu koji traži dokaze, on pruža ono što često zanemarujemo – živa čuda pravoslavlja:
– Jedina je vera prava – vera pravoslavna. Dokazi za to su sveto pričešće, Blagodatni oganj koji se spušta u Jerusalimu na Veliku subotu, mošti svetitelja i čuda koja se dešavaju u našim crkvama kada čitamo molitve, a ljudi ozdravljaju.
U ovom vremenu rasutih vrednosti, reči igumana Rukumije postaju svetionik. Njegovo proroštvo nije da nas obogalji strahom, već da nas osnaži nadom. Jer vera nije beg od stvarnosti, već put ka njenom najdubljem smislu. I zato, dok svet juri ka svojim horizontima bez Boga, reči jednog monaha iz dubine Srbije ostaju da svedoče:
– Ako je Bog sa nama, ko je protiv nas – poručuje otac Simeon.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Pesnik, general, naučnik i reformator – Jovan Dragašević je stvorio stih koji je prerastao u narodnu zapovest, ali njegovo ime danas retko ko zna. Njegova životna priča otkriva koliko snage može da nosi reč kada iza nje stoje znanje, vera i ljubav prema otadžbini.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
U besedi za 10. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na iznenadni i neizbežni Sud koji će razotkriti svaku tajnu, razoriti sve prolazno i suditi svakom čoveku posebno – dan Gospodnji.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
