U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se sve što je poznato i stabilno iznenada uruši. Jedan od tih bolnih trenutaka, koji sve češće pogađa i vernike, jeste razvod braka. Iako brak u pravoslavlju ima duboko duhovno značenje kao sveta tajna, Crkva saoseća sa svakom ranjenom dušom i poziva čoveka ne da ostane u očajanju, već da pronađe put spasenja i isceljenja, čak i posle takvog brodoloma. Jer za Boga nikada nije kasno i nikada nije izgubljeno ono što je predano Njemu.
U jednom svom obraćanju, arhimandrit Hrizostom podelio je lični susret koji duboko oslikava težinu ovog duhovnog rastrojstva:
– Posle dužeg vremena sreo sam se s jednom dobrom, poštovanom, vrednom ženom. Nisam je video nekoliko godina. Međutim, ona je sada, posle razvoda, postala sasvim druga osoba, druga ličnost. U nju se uselio duh srskosti i očajanja.
printskrin Manastir Podmaine
Arhimandrit Hrizostom (Nešić)
Ovaj opis nije retkost među onima koji su prošli kroz razvod. Često se javi osećaj izgubljenosti, samoprekora, tuge i tame. Ali, kako i sam arhimandrit kaže:
– Daće Bog da se ona popravi.
Nada u Boga je svetlo koje nikada ne gasne. Čak i kada se sve sruši, u veri postoji mogućnost novog početka – ne nužno novog braka, već novog života u duhovnoj obnovi i osloncu na Gospoda.
Arhimandrit Hrizostom upravo zato daje i jednu snažnu poruku svima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima:
– Rekao sam njoj, a i svima koji treba da nastave život posle razvoda: kada vam se nešto takvo dogodi, da vam se život raspadne – bilo da se razvedete, bilo da vam propadne neki posao, bilo da se nešto drugo iz korena promeni – treba da počnete da se molite. Ujutru kada ustanete i uveče pre spavanja, iz molitvenika pročitajte neki akatist. Da se setite Gospoda i Njemu da se molite.
– A pre svega toga, da odete kod sveštenika i da se iskreno ispovedite. I da nastavite da živite, da prizivate Gospoda, da se molite, da nastavite da živite, da se trudite, kao da imate...
Kao da imate – dušu koja se tek rađa. Kao da imate – snagu koju niste znali da posedujete. Kao da imate – još jednu priliku da izgradite život, ne više na pesku prolaznog, već na Steni vere.
Crkva nas uči da nikada nismo sami. Svaka rana ima smisla ako je prinosimo Bogu. Svaka suza može biti seme nove nade. I svaki pad može biti početak uzdizanja, ako se obratimo Onome koji jedini zna kako da čoveka obnovi u ljubavi i miru.
Zato – ne očajavajte. Utišajte srce, okrenite se molitvi, potražite svog duhovnika, primite pokajanje kao lek i krenite dalje – sa Hristom. Jer u Njegovoj blizini i razvod ne mora biti kraj, već putokaz ka večnom zagrljaju Njegove utehe.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
