U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se sve što je poznato i stabilno iznenada uruši. Jedan od tih bolnih trenutaka, koji sve češće pogađa i vernike, jeste razvod braka. Iako brak u pravoslavlju ima duboko duhovno značenje kao sveta tajna, Crkva saoseća sa svakom ranjenom dušom i poziva čoveka ne da ostane u očajanju, već da pronađe put spasenja i isceljenja, čak i posle takvog brodoloma. Jer za Boga nikada nije kasno i nikada nije izgubljeno ono što je predano Njemu.
U jednom svom obraćanju, arhimandrit Hrizostom podelio je lični susret koji duboko oslikava težinu ovog duhovnog rastrojstva:
– Posle dužeg vremena sreo sam se s jednom dobrom, poštovanom, vrednom ženom. Nisam je video nekoliko godina. Međutim, ona je sada, posle razvoda, postala sasvim druga osoba, druga ličnost. U nju se uselio duh srskosti i očajanja.
printskrin Manastir Podmaine
Arhimandrit Hrizostom (Nešić)
Ovaj opis nije retkost među onima koji su prošli kroz razvod. Često se javi osećaj izgubljenosti, samoprekora, tuge i tame. Ali, kako i sam arhimandrit kaže:
– Daće Bog da se ona popravi.
Nada u Boga je svetlo koje nikada ne gasne. Čak i kada se sve sruši, u veri postoji mogućnost novog početka – ne nužno novog braka, već novog života u duhovnoj obnovi i osloncu na Gospoda.
Arhimandrit Hrizostom upravo zato daje i jednu snažnu poruku svima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima:
– Rekao sam njoj, a i svima koji treba da nastave život posle razvoda: kada vam se nešto takvo dogodi, da vam se život raspadne – bilo da se razvedete, bilo da vam propadne neki posao, bilo da se nešto drugo iz korena promeni – treba da počnete da se molite. Ujutru kada ustanete i uveče pre spavanja, iz molitvenika pročitajte neki akatist. Da se setite Gospoda i Njemu da se molite.
– A pre svega toga, da odete kod sveštenika i da se iskreno ispovedite. I da nastavite da živite, da prizivate Gospoda, da se molite, da nastavite da živite, da se trudite, kao da imate...
Kao da imate – dušu koja se tek rađa. Kao da imate – snagu koju niste znali da posedujete. Kao da imate – još jednu priliku da izgradite život, ne više na pesku prolaznog, već na Steni vere.
Crkva nas uči da nikada nismo sami. Svaka rana ima smisla ako je prinosimo Bogu. Svaka suza može biti seme nove nade. I svaki pad može biti početak uzdizanja, ako se obratimo Onome koji jedini zna kako da čoveka obnovi u ljubavi i miru.
Zato – ne očajavajte. Utišajte srce, okrenite se molitvi, potražite svog duhovnika, primite pokajanje kao lek i krenite dalje – sa Hristom. Jer u Njegovoj blizini i razvod ne mora biti kraj, već putokaz ka večnom zagrljaju Njegove utehe.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
