U potresnom susretu s poznanicom koja se nakon razvoda preobrazila u osobu punu bola i očajanja, arhimandrit nudi snažan duhovni savet: molitva, ispovest i život sa Hristom nisu kraj, već novi početak.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada se sve što je poznato i stabilno iznenada uruši. Jedan od tih bolnih trenutaka, koji sve češće pogađa i vernike, jeste razvod braka. Iako brak u pravoslavlju ima duboko duhovno značenje kao sveta tajna, Crkva saoseća sa svakom ranjenom dušom i poziva čoveka ne da ostane u očajanju, već da pronađe put spasenja i isceljenja, čak i posle takvog brodoloma. Jer za Boga nikada nije kasno i nikada nije izgubljeno ono što je predano Njemu.
U jednom svom obraćanju, arhimandrit Hrizostom podelio je lični susret koji duboko oslikava težinu ovog duhovnog rastrojstva:
– Posle dužeg vremena sreo sam se s jednom dobrom, poštovanom, vrednom ženom. Nisam je video nekoliko godina. Međutim, ona je sada, posle razvoda, postala sasvim druga osoba, druga ličnost. U nju se uselio duh srskosti i očajanja.
printskrin Manastir Podmaine
Arhimandrit Hrizostom (Nešić)
Ovaj opis nije retkost među onima koji su prošli kroz razvod. Često se javi osećaj izgubljenosti, samoprekora, tuge i tame. Ali, kako i sam arhimandrit kaže:
– Daće Bog da se ona popravi.
Nada u Boga je svetlo koje nikada ne gasne. Čak i kada se sve sruši, u veri postoji mogućnost novog početka – ne nužno novog braka, već novog života u duhovnoj obnovi i osloncu na Gospoda.
Arhimandrit Hrizostom upravo zato daje i jednu snažnu poruku svima koji se suočavaju sa sličnim iskušenjima:
– Rekao sam njoj, a i svima koji treba da nastave život posle razvoda: kada vam se nešto takvo dogodi, da vam se život raspadne – bilo da se razvedete, bilo da vam propadne neki posao, bilo da se nešto drugo iz korena promeni – treba da počnete da se molite. Ujutru kada ustanete i uveče pre spavanja, iz molitvenika pročitajte neki akatist. Da se setite Gospoda i Njemu da se molite.
– A pre svega toga, da odete kod sveštenika i da se iskreno ispovedite. I da nastavite da živite, da prizivate Gospoda, da se molite, da nastavite da živite, da se trudite, kao da imate...
Kao da imate – dušu koja se tek rađa. Kao da imate – snagu koju niste znali da posedujete. Kao da imate – još jednu priliku da izgradite život, ne više na pesku prolaznog, već na Steni vere.
Crkva nas uči da nikada nismo sami. Svaka rana ima smisla ako je prinosimo Bogu. Svaka suza može biti seme nove nade. I svaki pad može biti početak uzdizanja, ako se obratimo Onome koji jedini zna kako da čoveka obnovi u ljubavi i miru.
Zato – ne očajavajte. Utišajte srce, okrenite se molitvi, potražite svog duhovnika, primite pokajanje kao lek i krenite dalje – sa Hristom. Jer u Njegovoj blizini i razvod ne mora biti kraj, već putokaz ka večnom zagrljaju Njegove utehe.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
