Sisojevac je proglašen metohom manastira Ravanice, koji o njemu vodi brigu.
Aarhimandrit Hrizostom Nešić ispričao je neverovatnu priču o Svetom Sisoju - duhovniku kneza Lazara. On je govorio u manastiru Sisojevac.
Manastir je u potpunosti obnovljen u periodu od 1972. do 1978. godine sredstvima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Crkva je obnovljena, pokrivena olovom, živopis restaurisan i konzerviran. Priprata nije obnavljana, samo je obeležena u temelju. Godine 1985. Sisojevac je proglašen metohom manastira Ravanice, koji o njemu vodi brigu.
- Ovde se nalaze mošti Svetog Sisoja, duhovnika cara Lazara. Bio je to sinajski monah koji je došao u Srbiju bežeći od Mameluka, koji su gonili monahe na Sinajskoj Svetoj gori. Tu su našli spokoj i utehu kod Svetog kneza Lazara, budući da im je on dao da podignu Svetu Petrušku goru, koja je u duhovnom smislu ličila na Sinajsku. I da li je Svetom Sisoju, njegovim učenicima i monasima dolazilo pitanje: "Zašto da se molim Bogu i šta se nalazi u svetom putiru?" - pita se arhimandrit Hrizostom Nešić.
Sinajska gora ili Mojsijeva gora, je planina, nalazi se na južnom delu Sinajskog poluostrva u Egiptu, sa najvišim vrhom od 2.285m. Poznata je u jevrejskoj, hrišćanskoj i muslimanskoj tradiciji kao mesto gde je Mojsije primio Deset zapovesti.
Po Biblijskom predanju tu u pustinji su jevrejski narod i Mojsije proveli 40 godina lutajući iz egipatskog ropstva, tražeći obećanu zemlju Hanan. Na Sinaju su ljudi preko Mojsija dobili deset Božijih zapovesti.
Petruška oblast je spomenička celina koja obuhvata srednjovekovne spomenike iz druge polovine XIV i prve polovine XV veka, nastale u predelu istočno od Paraćina, oko reka Crnice i Grze. Na tom prostoru se nalazila pogranična (krajiška) župa srednjovekovne Srbije, koju je sredinom XIV veka car Dušan dodelio na upravu županu Vukoslavu i njegovim sinovima Crepu i Držmanu. Od tog doba se za nju javlja ime Pustoš Petrus, prema njenom središtu, tvrđavi Petrus, smeštenoj na uzvišenju iznad Crnice, kod današnjeg sela Zabrege.
Arhimandrit Hrizostom Nešić objašnjava da treba da se oslonimo na Isusa Hrista jer je to jedini ispravni put.
- Verovatno da jeste, jer đavo je uvek aktivan, ali Gospod Bog je dao odgovor - da je u Svetom Putiru telo i krv Hristova. Da treba da se molimo Bogu, da idemo putem Hristovim, da nosimo krst Hristov, jer je to put istine i života.
- Znao je da se u toku dana, ujutru i uveče, seća Gospoda i da mu se moli. Molio se i prizivao Boga da sačuva i umnoži blagodat Božiju. Molio se i pričešćivao Svetim tajnama - telom i krvlju Hristovom, na otpuštenje grehova i na život večni.
Ravanicu je sa crkvom posvećenom Svetom Vaznesenju Gospodnjem sazidao Sveti knez Lazar između sedamdesetih i osamdesetih godina 14. veka, malo pre Kosovskog boja 1389. godine.
U manastirskoj crkvi posvećenoj Vaznesenju Hristovom danas se nalaze mošti kneza Lazara. Jeromonah Jevtimije navodi da su se pored moštiju dešavala mnoga isceljenja, a tvrdi da je i sam prisustvivao brojnim.
- Pored kivota Svetog kneza Lara su se dešavala brojna isceljenja od raznih bolesti, a ja sam svedok.Ovo je velika svetinja, a malo našeg naroda, čak i oni koji žive desetak kilometara udaljeni odavde, znaju ko ovde počiva. Ja govorim i vojnicima, koji ovde dolaze, da su svi njihovi generali prolazni. Ovde počiva vrhovni vođa, koji je svojim primerom pokazao kako treba da se živi ili junački umre, ako treba. Knez Lazar je svojim delom i podvigom dostigao svetost. Gospdo ga je proslavio. Njegovo telo je ovde među nama, Srbima, i treba da nam služi za primer kako se voli svoja otadžbina, kakao se voli Gospod i kako se voli vera pravoslavna. Od sultatna je dobio ponudu da mu se samo pokloni, ali je to odbio i zadobio cartsvo nebesko, kada je stradao na Kosovu i Metohiji. Više o manastiru u kom se čuvaju mošti Svetog kneza Lazara u odvojenom tekstu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Ove svetinje će pored čestica moštiju Svetih apostola Petra i Pavla od danas pa u vekove štiti narod Rače i okoline, a posebno one koji im budu dolazili na poklonjenje i molitvu.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Njegova reč bila je uteha narodu, njegov život svedočanstvo Hrista, a njegovo stradanje u logoru Dahau najdublji pečat vere koju ni smrt nije mogla da slomi. Srpska pravoslavna crkva se 3. maja s ljubavlju seća dana kada su njegove svete mošti vraćene u otadžbinu.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tradicionalni običaji i molitve posvećene ovom svetitelju otkrivaju duboku snagu vere i nade u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
