Leposava Stanković nije bila mitska junakinja iz pesme, već prava Beograđanka čiji je lik postao simbol ljubavi, milosrđa i nade u najtežim danima srpskog naroda – otkrivamo njenu priču i poruku koju i danas šalje svakome od nas.
Kosovka devojka je lik koji vekovima inspiriše srpski narod, epsku poeziju, umetnost i veru. Dok se nad Kosovskim poljem nadvijala tama stradanja i smrti, iz naroda je izrasla priča o devojci čija blagost i tiho milosrđe zasenjuju i najveća junačka dela. Nije bila ratnica sa mačem, već pobednica tišinom, suzama i služenjem – postala je simbol one snage koja se rađa iz saosećanja i vere, a ne iz oružja i vlasti.
TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
Delo Uroša Predića "Kosovka devojka"
Čuvena slika „Kosovka devojka“ Uroša Predića nastala je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Kao predložak za sliku inspirisanu narodnom epskom pesmom Prediću je poslužilo delo slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845–1893).
Na Predićevoj slici prikazano je bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. godine. Istorijska kompozicija smeštena je u letnji pejzaž, u zoru, kada se priroda budi procvetalim makovima, a nad Kosmetom sviće novi dan.
Simbolika i detalji koji oduzimaju dah
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Pavlu Orloviću, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Na njihovim licima vide se ozbiljnost, patnja, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u srpsku srednjovekovnu narodnu nošnju, bogato ukrašenu vezom. Zlatni putir iz kog napaja junaka ima neobičan oblik, dok je drugi putir, sa peškirom na kojem se vide tragovi krvi, postavljen iza njenih leđa.
wikipedia/Alexzr88
Slikar Uroš Predić
Slika je puna simbolike i detalja koji se mogu različito tumačiti i analizirati. Ranjeni junak Pavle Orlović bio je rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih ljudi cara Lazara. Prema predanju, bio je sin vojvode Vuka i potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića, a njegovo ime vezuje se i za pripadnost viteškom Redu zmaja.
Kroz njegov lik Predić je prikazao sve junake Kosovskog boja, dok bezimena devojka iz naroda simbolizuje sačuvanu čast otadžbine i produžetak života. Slika „Kosovka devojka“ nije samo prikaz jedne istorijske scene, već i umetnikov pokušaj da posmatraču prenese poruke kosovskog zaveta – o veri, ljubavi i žrtvi.
Ko je bila Leposava Stanković?
Skica za sliku nastala je 1914. godine, namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Međutim, zbog Prvog svetskog rata slika je završena tek 1919. godine.
Malo ljudi zna da je za lik Kosovke devojke Predić uzeo stvarnu osobu – Beograđanku Leposavu Stanković. Rođena je 1899. godine, a kada je slika nastala bila je dvadesetogodišnjakinja. Udala se i nosila prezime Lulik. Po dostupnim informacijama, čitav život provela je u Beogradu, a savremenici pamte da je i u starosti bila izuzetno lepa.
„Politika“ je 3. marta 1995. godine objavila vest pod naslovom „Umrla ‘Kosovka devojka’“:
– U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini, umrla Leposava Lulik, rođena Stanković, zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića „Kosovka devojka“.
privatna arhiva
Leposava Stanković
Pesma i narodna predanja
Kosovka devojka je glavna ličnost u istoimenoj srpskoj narodnoj pesmi. Mlada devojka, posle boja na Kosovu, luta po bojnom polju, poji i vida rane ranjenim ratnicima, tražeći verenika, kuma i devera – Toplicu Milana, Miloša Obilića i Kosančić Ivana.
Najzad nailazi na teško ranjenog viteza Pavla Orlovića. Dok njemu pomaže, on joj otkriva da su sva trojica junaka koje traži poginula u bici. Nakon ispovesti, i Pavle umire na njenim rukama.
Po narodnom predanju, Kosovka devojka bila je Jelica – rođena sestra srpskog velikaša Stevana Musića, sestrića kneza Lazara. U Jelicu se zagledao Milan Toplica, pobratim Miloša Obilića.
Pesma „Kosovka devojka“, zajedno sa „Smrću majke Jugovića“, spada među najlepše kosovske pesme, a kao alegorija za brigu, pomoć i ljubav prema bližnjima zauvek je dobila mesto u srcima Srba.
TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
Slika Uročša Predića "Kosovka Devojka"
Kosovka devojka – više od legende
Kosovka devojka nije bila ratnica, ali je pobedila tamu milošću i tihim služenjem. U njoj vidimo lice vere koja ne traži slavu, već deli ljubav i utehu. Zato i danas, dok svet zaboravlja saosećanje i veru, njen lik nastavlja da spasava srpsku dušu – podsećajući da tamo gde ljudska sila posustane, Božja blagodat prosija kroz milosrđe i tišinu srca.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
