Leposava Stanković nije bila mitska junakinja iz pesme, već prava Beograđanka čiji je lik postao simbol ljubavi, milosrđa i nade u najtežim danima srpskog naroda – otkrivamo njenu priču i poruku koju i danas šalje svakome od nas.
Kosovka devojka je lik koji vekovima inspiriše srpski narod, epsku poeziju, umetnost i veru. Dok se nad Kosovskim poljem nadvijala tama stradanja i smrti, iz naroda je izrasla priča o devojci čija blagost i tiho milosrđe zasenjuju i najveća junačka dela. Nije bila ratnica sa mačem, već pobednica tišinom, suzama i služenjem – postala je simbol one snage koja se rađa iz saosećanja i vere, a ne iz oružja i vlasti.
TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
Delo Uroša Predića "Kosovka devojka"
Čuvena slika „Kosovka devojka“ Uroša Predića nastala je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Kao predložak za sliku inspirisanu narodnom epskom pesmom Prediću je poslužilo delo slikara francuskog porekla Freda Kikereca (1845–1893).
Na Predićevoj slici prikazano je bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. godine. Istorijska kompozicija smeštena je u letnji pejzaž, u zoru, kada se priroda budi procvetalim makovima, a nad Kosmetom sviće novi dan.
Simbolika i detalji koji oduzimaju dah
U prvom planu slike je devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Pavlu Orloviću, pojeći ga vodom iz zlatnog putira. Na njihovim licima vide se ozbiljnost, patnja, bol, ali i nada u isto vreme. Devojka je odevena u srpsku srednjovekovnu narodnu nošnju, bogato ukrašenu vezom. Zlatni putir iz kog napaja junaka ima neobičan oblik, dok je drugi putir, sa peškirom na kojem se vide tragovi krvi, postavljen iza njenih leđa.
wikipedia/Alexzr88
Slikar Uroš Predić
Slika je puna simbolike i detalja koji se mogu različito tumačiti i analizirati. Ranjeni junak Pavle Orlović bio je rudnički vojvoda i jedan od najpouzdanijih ljudi cara Lazara. Prema predanju, bio je sin vojvode Vuka i potomak čuvenog vojvode Grgura Orlovića, a njegovo ime vezuje se i za pripadnost viteškom Redu zmaja.
Kroz njegov lik Predić je prikazao sve junake Kosovskog boja, dok bezimena devojka iz naroda simbolizuje sačuvanu čast otadžbine i produžetak života. Slika „Kosovka devojka“ nije samo prikaz jedne istorijske scene, već i umetnikov pokušaj da posmatraču prenese poruke kosovskog zaveta – o veri, ljubavi i žrtvi.
Ko je bila Leposava Stanković?
Skica za sliku nastala je 1914. godine, namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje bi bile prodavane u humanitarne svrhe. Međutim, zbog Prvog svetskog rata slika je završena tek 1919. godine.
Malo ljudi zna da je za lik Kosovke devojke Predić uzeo stvarnu osobu – Beograđanku Leposavu Stanković. Rođena je 1899. godine, a kada je slika nastala bila je dvadesetogodišnjakinja. Udala se i nosila prezime Lulik. Po dostupnim informacijama, čitav život provela je u Beogradu, a savremenici pamte da je i u starosti bila izuzetno lepa.
„Politika“ je 3. marta 1995. godine objavila vest pod naslovom „Umrla ‘Kosovka devojka’“:
– U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini, umrla Leposava Lulik, rođena Stanković, zauvek ovekovečena kao dvadesetogodišnjakinja na čuvenom platnu Uroša Predića „Kosovka devojka“.
privatna arhiva
Leposava Stanković
Pesma i narodna predanja
Kosovka devojka je glavna ličnost u istoimenoj srpskoj narodnoj pesmi. Mlada devojka, posle boja na Kosovu, luta po bojnom polju, poji i vida rane ranjenim ratnicima, tražeći verenika, kuma i devera – Toplicu Milana, Miloša Obilića i Kosančić Ivana.
Najzad nailazi na teško ranjenog viteza Pavla Orlovića. Dok njemu pomaže, on joj otkriva da su sva trojica junaka koje traži poginula u bici. Nakon ispovesti, i Pavle umire na njenim rukama.
Po narodnom predanju, Kosovka devojka bila je Jelica – rođena sestra srpskog velikaša Stevana Musića, sestrića kneza Lazara. U Jelicu se zagledao Milan Toplica, pobratim Miloša Obilića.
Pesma „Kosovka devojka“, zajedno sa „Smrću majke Jugovića“, spada među najlepše kosovske pesme, a kao alegorija za brigu, pomoć i ljubav prema bližnjima zauvek je dobila mesto u srcima Srba.
TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
Slika Uročša Predića "Kosovka Devojka"
Kosovka devojka – više od legende
Kosovka devojka nije bila ratnica, ali je pobedila tamu milošću i tihim služenjem. U njoj vidimo lice vere koja ne traži slavu, već deli ljubav i utehu. Zato i danas, dok svet zaboravlja saosećanje i veru, njen lik nastavlja da spasava srpsku dušu – podsećajući da tamo gde ljudska sila posustane, Božja blagodat prosija kroz milosrđe i tišinu srca.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evsignija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Jovan Rilski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Jelene Križarice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
U crkvi Lazarici, iz koje je srpska vojska krenula ka Kosovu, služena je liturgija, a pomen svim stradalim junacima i litija do Spomenika kosovskim vitezovima sabrali su arhijereje, monahe, vojnike, državnike i verni narod.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
