Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, prema učenju Crkve, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
U svetu koji sve više ceni racionalno i opipljivo, ima i onih ljudi koji tvrde, a neki su čak i uvereni, da Bog ne postoji.. Neki ljudi to tvrde iz ličnog uverenja, drugi iz duhovne zbunjenosti, a treći smatraju da religija više nema mesto u modernom društvu.
Ipak, Crkva ne gleda na takve ljude samo kroz prizmu osude. Naprotiv, njen pristup je pastirski i saosećajan. Ona veruje da je čovek po svojoj prirodi duhovno biće i da u svakome postoji težnja ka istini, smislu i ljubavi – to jest, ka Bogu. Kada neko negira postojanje Boga, Crkva to tumači kao duhovnu zabludu, koja može da potekne iz gordosti, povreda iz prošlosti ili pogrešnog usmerenja u životu.
Često se dešava da ljudi odbacuju veru ne zato što su duboko promislili, već zato što su doživeli razočaranja, nepravdu ili su preuzeli tuđe stavove bez lične spoznaje. Crkva takvima ne zatvara vrata – naprotiv, poziva ih na dijalog, razumevanje i unutrašnje traganje. Bog se ne nameće silom, već se otkriva onome ko iskreno traži.
Poništavanje vere, prema učenju Crkve, nije samo intelektualna odluka, već stanje duše. Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
Sveti Siluan Atonski je tvrdio da u ljudima, koji negiraju postojanje Boga, živi zao duh.
"Ima ljudi koji govore da nema Boga. Oni tako govore jer u njihovom srcu živi gordi duh, koji im ubacuje u misli laž o Istini i Crkvi Božjoj. Oni misle da su mudri, a ne znaju da te misli ne dolaze od njih, već od zlog duha. Ko prihvati te misli i zavoli ih, orođuje se sa zlim duhom. Neka Bog nikome ne da da ga smrt zatekne u takvom stanju".
Bog svakome daje ono što mu je potrebno i što je za njega najbolje.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u duhovnoj besedi za 10. nedelju po Duhovima upozorava na posledice odvajanja od Boga i poziva na obnovu srca i vere.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
Ovog puta je dao odgovor jednom Holanđaninu, koga je zabrinulo to što je okružen ateistima.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukrasi, boje i obilje nisu ono što čini slavu - već simboli koji moraju da stoje na svom mestu i duh koji se prenosi tišinom, molitvom i merom.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
