U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Pri mnogim većim pravoslavnim hramovima, parohijskim domovima i manastirima godinama postoje trpezarije namenjene hodočasnicima, vernicima i lokalnom stanovništvu. One su nastajale iz praktične potrebe, da se ljudi okrepe i zadrže u zajednici posle bogosluženja. Ono što se, međutim, poslednjih godina menja jeste način na koji se ti prostori uređuju i predstavljaju javnosti.
Trpezarije pri svetinjama u Rusiji sve češće prerastaju u savremeno oblikovane kafiće, sa pažljivo osmišljenim enterijerima i jasnom idejom da budu otvoreni i za širu publiku. Ovakva mesta više ne služe samo kao prateći sadržaj crkvenog života, već postaju vidljiv deo svakodnevice, posebno u velikim gradovima.
Posebno se izdvajaju kafići u blizini hramova i manastira u Moskvi, gde ljudi dolaze ne samo zbog kafe već i zbog tišine i mogućnosti da naprave predah od gradske gužve. U poslednjim mesecima ruske društvene mreže preplavljene su snimcima iz ovih prostora, što je dodatno povećalo interesovanje javnosti.
Sveštenik Vladislav Beregovoj smatra da ovakvi kafići imaju jasno profilisanu publiku. To su ljudi kojima prija pravoslavna atmosfera, bez obzira na nivo njihove lične religioznosti. Prema njegovim rečima, njihova uloga nije samo estetska ili ugostiteljska već i društvena.
- Posle liturgije oni postaju mesto okupljanja, razgovora i povezivanja, posebno među mladima - ukazuje otac Vladislav.
Ovakvi prostori, dodaje on, imaju i širu funkciju, približavaju crkvu ljudima koji joj inače ne bi prilazili. Neformalno okruženje, svakodnevni razgovori i odsustvo formalnih očekivanja smanjuju distancu između crkve i savremenog čoveka.
- Na kraju krajeva, niko vas ne tera da pročitate Simvol vere pre nego što uđete u pravoslavni restoran. Niko vas ne tera da poljubite ikonu ili čak da se pomolite pre jela. Da, ovi kafići su pri crkvi ili manastiru, ali, molim vas, uđite. Ako vam se sviđa pravoslavna atmosfera, zašto je ne biste probali?“, rekao je za portal „Moskva24“.
U takve kafiće ne dolaze samo vernici. Među gostima su i oni koji traže mirnije mesto za rad, sastanak ili kratak predah. Upravo ta otvorenost čini ih drugačijim u odnosu na klasične ugostiteljske objekte.
Zanimljivo je da se u njihovo osmišljavanje sve češće uključuju dizajneri i umetnici. Enterijeri su minimalistički ili inspirisani tradicijom, sa pažljivo biranim detaljima koji stvaraju prepoznatljiv ambijent. Prijatnost prostora, funkcionalnost i vizuelni identitet pokazuju se kao ključni faktori zbog kojih se posetioci vraćaju.
Otac Vladislav podržava i pojavu tematskih kafića koji nisu direktno u okviru crkava, ali neguju sličnu atmosferu. Smatra da takva mesta mogu da prenesu „dublji duh“ kulture, čak i kada nisu formalno religijska.
Ipak, napominje da ovakav koncept neće odgovarati svima. Ljudi koji imaju izražen otpor prema religiji verovatno se neće osećati prijatno u prostoru gde su ikone i duhovna simbolika deo ambijenta, ali za većinu to nije prepreka, već dodatna dimenzija prostora.
Suština ovih kafića nije da zamene crkvu, već da je dopune. U okolnostima u kojima se traže mirnija i sadržajnija mesta za boravak, oni nude spoj tišine, razgovora i diskretno prisutne duhovnosti, bez nametanja, ali sa jasnim identitetom.
Vernici iz Rusije, Belorusije i Ukrajine dobijaju stalno mesto bogosluženja u Emiratima, uz punu saglasnost Antiohijske patrijaršije, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova teritorija. Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Foto: pstbi.ru
Mesto gde se briše granica između svakodnevice i duhovnog prostora
Duhovna riznica
23:37 | 13.03.2026
PRAVOSLAVLJE SE ŠIRI NA BLISKOM ISTOKU USRED RATNIH DEJSTAVA: Ruska pravoslavna crkva osniva svoju parohiju u Abu Dabiju
Duhovna riznica
22:47 | 17.03.2026
VLADIKA MU NA MONAŠENjU PROREKAO DA ĆE BITI PATRIJARH: Poglavar Gruzijske crkve nosio je ime po Svetom proroku Iliji, a i sam je imao proroška viđenja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Kad je napunio dvanaest godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Shi-arhimandrit Ilija preselio se u večnost u 94. godini života, bio je monah manastira Optine pustinje u Rusiji i ispovednik ruskog patrijarha Kirila.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Opelo služi patrijarh Vartolomej uz prisustvo brojnih crkvenih delegacija, dok Tbilisi ispraća patrijarha Iliju II ka mestu njegovog večnog počinka
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
