Vincent Kalut / imago sportfotodienst / Profimedia
Dok je Francuska svojim takmičarkama na Olimpijskim igrama zabranila nastup s verskim obeležjima, devetnaestogodišnja Sara Šari iz Belgije postala je simbol otpora i snage, osvajajući bronzanu medalju u tekvondou.
U hramu sporta, gde se znoj i suze stapaju s veličanstvom trenutka, Pariz je postao pozornica ne samo za sportske podvige već i za duboka, univerzalna pitanja identiteta i verske slobode. Na Olimpijskim igrama 2024. godine, odluka Francuske da svojim takmičarima zabrani verska obeležja, uključujući i hidžab, na sportskim borilištima odjeknula je kao grom iz vedra neba. Ova odluka izazvala je buru emocija i rasprava širom sveta, podižući veo sa pitanja koje seže dublje od sporta: koliko su slobodni naši izbori i koliko ih društvo može ograničiti?
Vincent Kalut / imago sportfotodienst / Profimedia
Belgijanka Sara Šari u Parizu se takmičila sa hidžabom
Među sportistkinjama koje su nosile hidžab, simbol islamske vere i identiteta, pažnja medija i javnosti bila je usmerena na svaku od njih. Svaki njihov korak, svaki pokret na borilištu, bio je posmatran s posebnim zanimanjem, kao tiha pobuna protiv nametnutih pravila.
Na pobedničkom postolju, uz našu Aleksandru Perišić koja je sa suzama u očima podigla srebrnu medalju, i Mađaricu Vivijanu Marton koja je zlatom zasijala kao svetionik odlučnosti, stajala je i devetnaestogodišnja Sara Šari iz Belgije. Ova mlada tekvondo vežbačica, obučena u svoj skromni hidžab, nije samo delila bronzanu medalju sa Amerikankom Kristinom Tičaut, već je delila i nešto mnogo značajnije—priču o hrabrosti, veri, i nepokolebljivoj odlučnosti.
BENOIT DOPPAGNE / AFP / Profimedia
Selfi prilikom dodele medalja
Sara Šari, prva ženska svetska šampionka u tekvondou iz Belgije, vežba ovaj sport od svoje pete godine. Rođena u muslimanskoj porodici, Sara je svojim radom i posvećenošću postala simbol snage ne samo u sportskoj areni, već i u svakodnevnom životu. Dok balansira između sportskih treninga i studija medicine na „Université libre de Bruxelles“, gde je student druge godine, Sara dokazuje da su snovi ostvarivi bez obzira na prepreke koje društvo postavlja.
Njeno prisustvo na postolju, okruženo simbolima različitih kultura i vera, bilo je tiha, ali snažna poruka svetu. U vremenu kada se granice slobode često dovode u pitanje, Sara Šari postala je lice otpora i simbol nade za sve one koji veruju da se vera, identitet, i sport ne smeju odvajati.
Printscreen/YouTube/OEC
Osim što je posvećena vrhunskom sportu, Sara je uspešna studentkinja druge godine medicinskog fakulteta
Olimpijski duh je oduvek bio oličenje jedinstva i različitosti. Na ovom svetskom pozornici, Sara Šari nije bila samo još jedna takmičarka. Ona je simbol slobode, hrabrosti, i snage da se ostane veran sebi, čak i u svetu koji pokušava da nametne svoja pravila.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Sabornoj crkvi Svetog Save u Londonu, a tokom ovog bogosluženja u tron episkopa londonskih i britansko-irskih uveo je vladiku Nektarija.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Iako optužen bezdušno i mučen, Sveti Nektarije je verovao u Božju pravdu, a jedan događaj iz njegovog života govori o neizmernoj veri i snazi praštanja koje svetitelj nudi svim vernicima, bez obzira na nepravdu i zlo.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Iako sportisti iz celog sveta imaju slobodu da nose verske simbole, francuski tim se suočava s drugačijim pravilima, što je izazvalo talas kritika i optužbi za diskriminaciju. Mnogi sportisti i zagovornici ljudskih prava ističu da ova pravila narušavaju verske slobode i prava žena muslimanske veroispovesti.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Mmonah iz manastira Koporin ispričao je situaciju u kojoj je vernik tražio pomoć da shvati smirenje, na šta mu je duhovnik postavio niz pitanja o njegovim preferencijama. On takođe naglašava da duhovnik prilagođava duhovnu praksu svakom verniku.
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Sabornoj crkvi Svetog Save u Londonu, a tokom ovog bogosluženja u tron episkopa londonskih i britansko-irskih uveo je vladiku Nektarija.
Muslimani urok smatraju stvarnim fenomenom od kojeg može zaštititi čuvanjem privatnosti i neiskazivanjem svojih blagodatí, jer zavidnost može izazvati ozbiljne posledice poput bolesti, smrti ili rastava brakova. Hafiz Almir Kapić ističe da je urok opasan i da je važno paziti s kim i kada delimo svoje uspehe, kako bismo se zaštitili od njegovih negativnih dejstava.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Muslimani urok smatraju stvarnim fenomenom od kojeg može zaštititi čuvanjem privatnosti i neiskazivanjem svojih blagodatí, jer zavidnost može izazvati ozbiljne posledice poput bolesti, smrti ili rastava brakova. Hafiz Almir Kapić ističe da je urok opasan i da je važno paziti s kim i kada delimo svoje uspehe, kako bismo se zaštitili od njegovih negativnih dejstava.
Sveti Justin Ćelijski ističe da je Sveti Arhangel Mihailo prvi hrišćanin i apostol, koji je predvodio bojište nebeskih vojski protiv Luciferove pobune. On je naš zaštitnik u borbi protiv demona i greha, pomažući nam da, uz pomoć molitve, posta i ljubavi, ostanemo verni Hristu i prevaziđemo iskušenja.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
