Dok je Francuska svojim takmičarkama na Olimpijskim igrama zabranila nastup s verskim obeležjima, devetnaestogodišnja Sara Šari iz Belgije postala je simbol otpora i snage, osvajajući bronzanu medalju u tekvondou.
U hramu sporta, gde se znoj i suze stapaju s veličanstvom trenutka, Pariz je postao pozornica ne samo za sportske podvige već i za duboka, univerzalna pitanja identiteta i verske slobode. Na Olimpijskim igrama 2024. godine, odluka Francuske da svojim takmičarima zabrani verska obeležja, uključujući i hidžab, na sportskim borilištima odjeknula je kao grom iz vedra neba. Ova odluka izazvala je buru emocija i rasprava širom sveta, podižući veo sa pitanja koje seže dublje od sporta: koliko su slobodni naši izbori i koliko ih društvo može ograničiti?
Među sportistkinjama koje su nosile hidžab, simbol islamske vere i identiteta, pažnja medija i javnosti bila je usmerena na svaku od njih. Svaki njihov korak, svaki pokret na borilištu, bio je posmatran s posebnim zanimanjem, kao tiha pobuna protiv nametnutih pravila.
Na pobedničkom postolju, uz našu Aleksandru Perišić koja je sa suzama u očima podigla srebrnu medalju, i Mađaricu Vivijanu Marton koja je zlatom zasijala kao svetionik odlučnosti, stajala je i devetnaestogodišnja Sara Šari iz Belgije. Ova mlada tekvondo vežbačica, obučena u svoj skromni hidžab, nije samo delila bronzanu medalju sa Amerikankom Kristinom Tičaut, već je delila i nešto mnogo značajnije—priču o hrabrosti, veri, i nepokolebljivoj odlučnosti.
Sara Šari, prva ženska svetska šampionka u tekvondou iz Belgije, vežba ovaj sport od svoje pete godine. Rođena u muslimanskoj porodici, Sara je svojim radom i posvećenošću postala simbol snage ne samo u sportskoj areni, već i u svakodnevnom životu. Dok balansira između sportskih treninga i studija medicine na „Université libre de Bruxelles“, gde je student druge godine, Sara dokazuje da su snovi ostvarivi bez obzira na prepreke koje društvo postavlja.
Njeno prisustvo na postolju, okruženo simbolima različitih kultura i vera, bilo je tiha, ali snažna poruka svetu. U vremenu kada se granice slobode često dovode u pitanje, Sara Šari postala je lice otpora i simbol nade za sve one koji veruju da se vera, identitet, i sport ne smeju odvajati.
Olimpijski duh je oduvek bio oličenje jedinstva i različitosti. Na ovom svetskom pozornici, Sara Šari nije bila samo još jedna takmičarka. Ona je simbol slobode, hrabrosti, i snage da se ostane veran sebi, čak i u svetu koji pokušava da nametne svoja pravila.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka. Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima. Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima. Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja. Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Vincent Kalut / imago sportfotodienst / Profimedia
BENOIT DOPPAGNE / AFP / Profimedia
Printscreen/YouTube/OEC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:03
OVO MALO LJUDI RADI, A NIŠTA BOLJE OD TOGA NE JAČA DUH: Otac Benedikt o najboljem načinu za prevazilaženje problema koje retko ko primenjuje
Duhovna riznica
14:00
OVO JE GORE I OD LENJOSTI! Sveti Amvrosije o duhovnom stanju koje potkopava temeljnu sposobnost čoveka da stoji i pred Bogom, i pred ljudima
Posni recepti
12:45
SVETOGORSKI PAPRIKAŠ PO RECEPTU IGUMANA ONUFRIJA HILANDARA: Aromatično jelo koje donosi ukus monaške trpeze u vašu porodicu
Aktuelno iz SPC
10:35
PATRIJARH SRPSKI I ČETVORICA VLADIKA OTPUTOVALI U JORDAN NA POZIV KRALJA ABDULAHA: Put koji je važniji nego što izgleda
Duhovna riznica
09:59
DA LI SU NAMIRNICE KOJE SADRŽE TRAGOVE MLEKA I JAJA POSNE: Teološkinja odgovorila na najčešće postavljeno pitanje, ali i otkrila gde vernici najčešće greše
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Ajeti 64:1-4 pokazuju kako mudrost stvaranja, ljudska odgovornost i Božija prisutnost prožimaju svaki trenutak naše svakodnevnice.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
