Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Jevreji svake godine početkom aprila proslavljaju Pesah, njihov najveći praznik. On se naziva još i praznikom proleća i praznikom beskvasnog hleba. Pesah je istorijski praznik u spomen spasenja jevrejskog naroda iz egipatskog ropstva.
Obeležava se više od 3.000 godina i smatra se najstarijim praznikom. Slavi se u krugu porodice, za vreme Seder večere kada se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje, prenosi Jevrejska opština.
Shutterstock
Slavlje u čast Pashe
Pesah se slavi osam dana, a veličina ovog praznika je u tome što predstavlja jedinstveni čin oslobađanja jednog naroda iz ropstva i njihovo spajanje sa drugim jedinstvenim verskim događajem - dobijanjem Tore - Deset Božijih zapovesti.
Običaj je da se uoči praznika kreči cela kuća. Atmosfera pred praznik u porodicama Jevreja je izuzetna, u Izraelu se pridaje velika važnost ovom prazniku, a pripreme znaju da potraju i danima.
Na trpezi se mogu pronaći meso živine, voće, salata i macot- beskavsni hleb kao i gorke trave koje si simbol teškog života u egipatskom ropstvu.
Pesah je praznik koji se najduže u kontinuitetu obeležava u svetu, već više od 2.500 godina.
Naziv hrišćanskog praznika Vaskrsa je na mnogim jezicima Pasha, jer se i prema jevanđeljima može zaključiti da je Hristova poslednja večera sa učenicima bila seder večera za Pesah.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Novi projekat i brošura pokazuju kako istorijske i arhitektonske vrednosti mogu izgraditi mostove razumevanja između različitih zajednica i oplemeniti kulturni identitet svih građana.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
