Jedan od osnovnih razloga za uzimanjem ove vrste proizvoda u ishrani je duhovnost, jer prema učenju tako se povećava sposobnost duše da se poveže sa duhovnim. Ipak, košer su mnoge kulture preuzele i ima mnogo širu primenu. Čak je ušla i u američki žargon kao reč koja označava nešto što je odgovarajuće, ispravno, adekvatno, pa čak i legitimno,
Iako se veruje da Jevreji jedu samo košer hranu, to ipak nije istina. Naime, prema nekim procenama samo 29 odsto pripadnika ovog naroda konzumira košer proizvode. Ova vrsta ishrane je raspostranjena širom sveta i u Americi se odnosi na sve što je ispravno.
Kada je u pitanju Izrael oko 10 procenata jevrejskog stanovništva ove zemlje pridržava se košer propisa, ali i milion Jevreja u dijaspori. Preostali Izraelci podeljeni su ravnomerno na one koji košer pravilima ne daju nikakav značaj i one koji se pridržavaju samo nekih propisa. Više od 90 procenata svih prehrambenih proizvoda koji se prodaju u Izraelu podleže košer propisima. Ovakav način ishrane ne pr.aktikuju samo religiozni Jevreje druge religijske grupe i oni koji košer hranu ne konzumiraju iz verskih razloga.
Kada je u pitanju konzumiranje mesa.Tora dopušta da se za ishranu koriste samo one životinje koje imaju papke koji su razdvojeni. Četiri životinje, zec, kunić, kamila i svinja, posebno su označene kao zabranjene, jer poseduju samo jednu od dve navedene osobine: zec, kunić i kamila su preživari, ali nemaju razdvojene papke, dok svinja ima papke, ali ne preživa svoju hranu.] Ortodoksni Jevreji se posebno pridržavaju pravila koja se odnose na hranu koja mora biti košer. Košer životinje koje se danas obično jedu su govedo, koza i ovca, a ponekad jelen i bivo.
Tora navodi i „krilata bića” koja ne bi trebalo konzumirati, uglavnom ptice grabljivice, vodene ptice koje se hrane ribom i slepe miševe. Dozvoljeno je jesti meso pripitomljenih ptica, kakve su kokoške, guske, prepelice, golubovi i ćurke.
Od životinja koje žive u vodi Tora dozvoljava konzumaciju samo koje imaju i peraje i krljušt. Čak ako riba ima samo jednu ljusku ili jedno peraje, ona je dopuštena. Tuna, na primer, ima malo krljušti, ali je ipak košer. Druge popularne košer ribe su brancin, šaran, bakalar, iverak, haringa, lokarda, pastrva i losos. Međutim, ribe kao što je grdobina se ne smatraju košer hranom, kao i drugi morski plodovi među kojima su školjke, krabe i škampi. Osim toga, svi morski sisari (kitovi, delfin...) nisu košer.
Među stvorenjima koja puze Tora zabranjuje dve vrste: ona koja puze po zemlji (kakvi su na primer miševi i gušteri i leteća stvorenja koja puze, sa četiri izuzetka: tri vrste skakavaca, i cvrčak.
Osnovni razlog pridržavanja košer propisa svakako je religijski, ali postoje i drugi razlozi kojima se objašnjava korist ovakvog načina ishrane, kao što su zdravstveni razlozi, moralne pouke, ali i duhovnost. Naime, prema učenju Tore, uzimanjem nekošer hrane smanjuje se sposobnost duše da se poveže sa duhovnim. Ova se šteta može popraviti kada osoba ponovo počne da jede košer hranu.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih. Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima. Direktorka Fondacije „Dom za slepe i gluve“ Elvira Parfenova priča kako su obična noć, strašan bol i neočekivan susret s nepoznatim pretvorili bolničku sobu u mesto gde su strah, patnja i vera isprepleli živote žena koje se do tada nisu ni poznavale. Zadojen duhom svoje zemljakinje Svete Tekle, Hariton je javno ispovedao hrišćanstvo. Pravoslavna crkva s velikom ozbiljnošću gleda na motive ulaska u brak. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje. Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Shutterstock
Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
00:01
“NE ULAZITE U CRKVU KAO U PARTIJU”: Upozorenje Svetog Sofronija koje razbija zablude o veri
Duhovna riznica
20:21 | 10.10.2025
DA LI DEVOJČICE KOJE IMAJU MUŠKA IMENA NOSE PROKLETSTVO: Evo kako su mnoga ženska deca dobila imena muških svetaca, a da to i ne znaju
Duhovna riznica
18:35 | 10.10.2025
"ZNAM KAKO JE NA ONOM SVETU - PREŽIVELA SAM SMRT!": Potresno svedočanstvo iz bolničke sobe o ženi koju je u život vratio vapaj njenog sina
Praznici i sveci
18:30 | 10.10.2025
ON JE OSNIVAČ STARE LAVRE: Sutra je Prepodobni Hariton Ispovednik
Duhovna riznica
15:59 | 10.10.2025
UDAJA IZ INTERESA JE TEŽAK GREH, IZUZEV U JEDNOM SLUČAJU! Otac Stefan otkriva kad se ulaskom u brak iz koristi ispunjava volja Božja!
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Posni recepti
10:13 | 04.07.2025
KROMPIR SALATA IZ MANASTIRA KRUŠEDOL KAKVU JOŠ NISTE PROBALI: Ovaj tajni sastojak menja sve
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Kada je reč o morskoj hrani, dozvoljeno je jesti samo one ribe koje imaju i peraja i krljušt.
Hanuka se slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat i oslobođenje Jerusalima 165. godine pre nove ere, kada je „ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama“ .Ovom danu najviše se raduju najmlađi koji dobijaju malo novca za svoja sitna zadovljstva i igraju se s nekom vrstom kockaste čigre, dok odrasli uživaju u hrani prženoj u ulju i palačinkama latkes.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Stariji vernici bili su prestravljeni, planirani dijalog sa drugim zajednicama odložen.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
Ajeti sure Az-Zumar otkrivaju kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
Ajeti iz knjige "The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading" za 8. oktobar otkrivaju fascinantnu moć Stvoritelja – od formiranja života u materici do harmonije neba i zemlje, podsećajući na savršenstvo Njegove mudrosti.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
