Jedan od osnovnih razloga za uzimanjem ove vrste proizvoda u ishrani je duhovnost, jer prema učenju tako se povećava sposobnost duše da se poveže sa duhovnim. Ipak, košer su mnoge kulture preuzele i ima mnogo širu primenu. Čak je ušla i u američki žargon kao reč koja označava nešto što je odgovarajuće, ispravno, adekvatno, pa čak i legitimno,
Iako se veruje da Jevreji jedu samo košer hranu, to ipak nije istina. Naime, prema nekim procenama samo 29 odsto pripadnika ovog naroda konzumira košer proizvode. Ova vrsta ishrane je raspostranjena širom sveta i u Americi se odnosi na sve što je ispravno.
Kada je u pitanju Izrael oko 10 procenata jevrejskog stanovništva ove zemlje pridržava se košer propisa, ali i milion Jevreja u dijaspori. Preostali Izraelci podeljeni su ravnomerno na one koji košer pravilima ne daju nikakav značaj i one koji se pridržavaju samo nekih propisa. Više od 90 procenata svih prehrambenih proizvoda koji se prodaju u Izraelu podleže košer propisima. Ovakav način ishrane ne pr.aktikuju samo religiozni Jevreje druge religijske grupe i oni koji košer hranu ne konzumiraju iz verskih razloga.
Kada je u pitanju konzumiranje mesa.Tora dopušta da se za ishranu koriste samo one životinje koje imaju papke koji su razdvojeni. Četiri životinje, zec, kunić, kamila i svinja, posebno su označene kao zabranjene, jer poseduju samo jednu od dve navedene osobine: zec, kunić i kamila su preživari, ali nemaju razdvojene papke, dok svinja ima papke, ali ne preživa svoju hranu.] Ortodoksni Jevreji se posebno pridržavaju pravila koja se odnose na hranu koja mora biti košer. Košer životinje koje se danas obično jedu su govedo, koza i ovca, a ponekad jelen i bivo.
Tora navodi i „krilata bića” koja ne bi trebalo konzumirati, uglavnom ptice grabljivice, vodene ptice koje se hrane ribom i slepe miševe. Dozvoljeno je jesti meso pripitomljenih ptica, kakve su kokoške, guske, prepelice, golubovi i ćurke.
Od životinja koje žive u vodi Tora dozvoljava konzumaciju samo koje imaju i peraje i krljušt. Čak ako riba ima samo jednu ljusku ili jedno peraje, ona je dopuštena. Tuna, na primer, ima malo krljušti, ali je ipak košer. Druge popularne košer ribe su brancin, šaran, bakalar, iverak, haringa, lokarda, pastrva i losos. Međutim, ribe kao što je grdobina se ne smatraju košer hranom, kao i drugi morski plodovi među kojima su školjke, krabe i škampi. Osim toga, svi morski sisari (kitovi, delfin...) nisu košer.
Među stvorenjima koja puze Tora zabranjuje dve vrste: ona koja puze po zemlji (kakvi su na primer miševi i gušteri i leteća stvorenja koja puze, sa četiri izuzetka: tri vrste skakavaca, i cvrčak.
Osnovni razlog pridržavanja košer propisa svakako je religijski, ali postoje i drugi razlozi kojima se objašnjava korist ovakvog načina ishrane, kao što su zdravstveni razlozi, moralne pouke, ali i duhovnost. Naime, prema učenju Tore, uzimanjem nekošer hrane smanjuje se sposobnost duše da se poveže sa duhovnim. Ova se šteta može popraviti kada osoba ponovo počne da jede košer hranu.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima. Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći. U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija. Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani. : U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Shutterstock
Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
14:32
UVEK SILA LJUBAVI, NIKAD SILA OSVETE: Patrijarh Porfirije na Krstovdan poslao važne poruke vernom narodu
Duhovna riznica
14:00
KADA DEMONI NAPADNU, ČOVEK NE TREBA DA BEŽI, NEGO DA URADI OVO: Sveti Siluan Atonski otkriva gde se tada vodi prava borba
Duhovna riznica
13:29
KO JE KO NA IKONI VOZDVIŽENJA ČASNOG KRSTA: Pogledajte pažljivo, svaka figura ima svoje mesto i posebno značenje
Duhovna riznica
11:40
ZAŠTO SE NA KRSTOVDAN POSTI? Otac Jevgenije objašnjava da se odgovor krije u samom Krstu
Duhovna riznica
08:00
KOLIKO ČOVEK MOŽE DA SE PRIBLIŽI BOGU? Vladika Nikolaj otkriva gde je granica koju verni ne sme da pređe
Mrsni recepti
12:54 | 04.08.2026
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
Duhovna riznica
14:00 | 06.09.2026
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
Aktuelno iz SPC
20:17 | 14.08.2026
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 18.08.2026
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
Duhovna riznica
14:00 | 22.07.2026
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
Kada je reč o morskoj hrani, dozvoljeno je jesti samo one ribe koje imaju i peraja i krljušt.
Hanuka se slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat i oslobođenje Jerusalima 165. godine pre nove ere, kada je „ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama“ .Ovom danu najviše se raduju najmlađi koji dobijaju malo novca za svoja sitna zadovljstva i igraju se s nekom vrstom kockaste čigre, dok odrasli uživaju u hrani prženoj u ulju i palačinkama latkes.
Pesah se slavi osam dana u krugu porodice, sprema se Seder večere na kojoj se svi ukućani okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolično podsećaju na robovanje Izraelaca u Egiptu i njihovo izbavljenje. Reč je o prazniku koji je jedan od tri hodočasničkih praznika kada svi Jevreji koji imaju mogućnost odlaze na hodočašće u Jerusalim. U vreme postojanja hrama svaki punoletni muškarac je bio obavezan da dođe u Svet grad.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
