Mostafa Alkharouf / AFP / ProfimediaMirni protesti su se pretvorili u bojno polje
Haredi vernici blokirali ulice grada u borbi za očuvanje religijskih sloboda, suočeni sa odlukom koja preti da promeni njihov način života.
U središtu Tel Aviv, ortodoksni Jevreji, poznati kao Haredi, okupili su danas, 15. januara 2025. godine, u mirnom protestu protiv obavezne vojne regrutacije. Obučeni u crna odela, bele košulje i fedoru šešire, verni tradiciji svojih predaka, blokirali su ulice, izražavajući nezadovoljstvo zbog sudske odluke koja nalaže da i pripadnici njihove zajednice moraju služiti vojsku.
Printscreen Instagram Hram TV
Mirni protesti su se pretvorili u bojno polje
Protesti su odražavali duboku zabrinutost među vernicima, koji smatraju da vojna služba ometa njihov način života, posvećen učenju Tore i religijskim obavezama. Za ovu zajednicu, vojni rok nije samo političko pitanje, već preživljavanje njihove verske slobode. Mnogi Haredi vernici veruju da bi služba u vojsci narušila njihove svakodnevne rituale i običaje, kao i fizički i duhovni razdvojeni život između muškaraca i žena.
Printscreen Instagram Hram TV
Haredi protestvuju protiv obavezne vojne regrutacije
Okupljeni su u mirnom sit-in protestu nosili transparente, s jasnim porukama protiv prijavljivanja za vojsku. Iako su demonstracije prošle bez većih incidenata, interventna policija je morala da se umeša kako bi rasterala protestante sa ulica. Ovi događaji nisu samo političko pitanje, već i duboko ukorenjeni sukob između sekularnih zakona i religioznih vrednosti, koje i dalje podeljuju izraelsko društvo.
Printscreen Instagram Hram TV
Mirni protesti su se pretvorili u bojno polje
Dok Haredi zajednica nastavlja borbu za očuvanje svojih verskih sloboda, ovi protesti postavljaju pitanja o granicama koje bi država trebalo da postavi u odnosu na veru i zakon.
U periodu između Roš hašane i Jom kipura, jevrejska zajednica širom sveta posvećuje vreme postu, molitvama i duhovnoj obnovi. Jom kipur, koji se ove godine obeležava 11. i 12. oktobra, predstavlja vrhunac pokajanja, kada vernici tragaju za oproštajem i mirom.
U vremenu kada jesen obasjava zlatnim tonovima, ovaj praznik donosi sa sobom ne samo blagodati prirode, već i duboko zajedništvo među ljudima, podsećajući Jevreje na njihove korene, zahvalnost i vrednost zajedničkog slavlja.
Na ovaj način su želeli da daju primer mirnog rešavanja konflikta demonstrantima koji se svake večeri okupljaju ispred gruzijskog parlamenta poslednje dve nedelje.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Tel Aviv se suočava sa talasom protesta protiv obaveznog služenja vojnog roka, što je dodatno naglasilo duboke ideološke razlike između haredijskih Jevreja i cionističkih pripadnika zajednice, dok se narod Izraela suočava sa sve većim unutrašnjim tenzijama.
Hapšenje trojice mladića zbog izbegavanja vojnog roka zapalilo je mase u Svetoj zemlji, produbljujući opasni raskol između države i Haredi zajednice i preteći političkom haosu u Izraelu.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
