U pitanju je običaj ili tradicija, a ne zapovest, i tokom vekova ponuđena su različita tumačenja ovog neobičnog, ali duboko simboličnog čina.
Mnogi koji su posetili jevrejska groblja primetili su neobičan, ali upečatljiv prizor: na nadgrobnim spomenicima često leže mali kamenčići. Za razliku od cveća koje se polaže u drugim tradicijama, Jevreji ostavljaju kamen kao znak sećanja, poštovanja i neprekidne duhovne veze sa preminulima.
Jevrejska tradicija ostavljanja kamenčića ili kamenja na grobovima veoma je stara, a njeno tačno poreklo nije sasvim jasno.
U pitanju je običaj ili tradicija, a ne zapovest, i tokom vekova ponuđena su različita tumačenja ovog neobičnog, ali duboko simboličnog čina.
U vreme jerusalimskog Hrama, koheni (sveštenici) su se smatrali ritualno nečistima ako bi se približili pokojniku na manje od četiri koraka. Zbog toga su Jevreji počeli da obeležavaju grobove kamenjem, kako bi prolaznici - naročito koheni znali da se tu nalaze posmrtni ostaci i da ne prilaze.
Talmud pominje da duša pokojnika nakon smrti još neko vreme boravi oko groba. Stavljanje kamenčića na grob simbolično „pritiska“ dušu, pomažući joj da ostane u ovom svetu — što nekima donosi utehu. Slično tumačenje kaže da kamenčići sprečavaju demone ili goleme da uđu u grob.
Cveće, iako lepo, brzo vene. Kamen ne vene, ne umire, i simbolizuje trajnost sećanja i nasleđa. Ostaviti kamen znači ostaviti trag - znak da niste zaboravili.
Rabin Simha Vajntraub iz Njujorškog Jevrejskog centra za duhovno isceljenje nudi još jedno tradicionalno tumačenje: hebrejska reč za „kamenčić“ je tz’ror, što takođe znači „veza“ ili „svežanj“. U jevrejskim molitvama, kao što je El Male Rahamim, molimo se da pokojnik bude „vezan u svežnju života“ (tz’ror haHayyim).
Položen kamen postaje simbol te neraskidive veze - pokazuje da smo bili tamo, da se pokojnik ne zaboravlja, i da njegovo sećanje i dalje živi kroz nas.
Mnogi sa posebnom pažnjom biraju kamen koji ostavljaju - to može biti kamen sa mesta koje je imalo značaj za pokojnika, sa događaja na kojem je pokojnik bio posebno u mislima, ili jednostavno kamenčić koji je izgledao lepo i posebno. Budući da nije reč o obaveznoj zapovesti, ovaj čin može da postane lični i duboko smislen ritual - onakav kakav svakome lično najviše znači.
BONUS VIDEO: Ovo je jedino kupatilo u Srbiji sa "živom vodom": Ljudi su zbog toga putovali u Mađarsku
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Judaizam, kao vera čvrsto utemeljena u Božijem otkrivenju i istorijskom iskustvu, nosi univerzalnu poruku o veri, pravdi, znanju i odgovornosti. Njegove vrednosti i duhovna dubina i danas nadahnjuju milione vernika i poštovalaca širom sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Istraga je u toku, a nadležna tužilaštva će se izjasniti o daljem postupanju prema osumnjičenima.
Rabini i jevrejski naučnici iz SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, EU-a i Izraela potpisali su otvoreno pismo tvrdeći da se "jevrejski narod suočava s ozbiljnom moralnom krizom".
Preko puta Sefardskog groblja, nalazi se i Aškenasko groblje osnovano 1876. godine.
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.
Njihova priča o istrajnosti i slobodi duha obišla je svet, dok bivše učiteljice traže da se crkvene vlasti konačno uključe u dijalog.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
