Islam 29.11.2025 | 02:00

GDE PRESTAJE DOBROTA, A POČINJE NEPRAVDA: Ovo je granica koju ne treba preći

Slika Autora
Izvor: religija.rs
Autor: Saša Tošić
GDE PRESTAJE DOBROTA, A POČINJE NEPRAVDA: Ovo je granica koju ne treba preći
Freepik

Ajeti iz sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar, govore o granici između pravednosti i saučesništva, o odnosima koji se mere delima, a ne rečima.

Postoje dani u kojima nekoliko redaka iz Kurana zvuči kao da je napisano upravo za trenutak u kome živimo. Ajeti 8 i 9 sure El-Mumtehine, izdvojeni za 29. novembar u knjizi "Kuran - 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje", upravo su takvi: kratki, jasni i bez potrebe za dodatnim objašnjenjima. U njima se ne poziva ni na zatvaranje pred drugima, niti na slepo poverenje, već se precizno povlači linija između pravednosti i saučesništva u nepravdi.

Sura El-Mumtehine, ajeti 60:8-9

Foto: Unsplash
Kuran

 

60:8. Alah vam ne zabranjuje da činite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone - Alah, zaista, voli one koji su pravični.

60:9. Ali vam zabranjuje da prijateljujete sa onima koji ratuju protiv vas zbog vere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni koji s njima prijateljuju sami sebi čine nepravdu.

Pravda se ne izgovara, već proverava

Ajeti 60:8–9 sure El-Mumtehine jasno postavljaju meru odnosa prema drugima: dobro i pravednost pripadaju onima koji ne čine nasilje i ne uskraćuju pravo na dom i sigurnost. Time se vera pokazuje kao prostor odgovorne otvorenosti, a ne sukoba. Pravda se ovde ne izgovara, već se proverava u konkretnom odnosu prema čoveku.

Kada izbor strane postaje moralna odluka

Istovremeno, ovi ajeti neumoljivo razdvajaju pravednost od saučesništva. Zabrana prijateljevanja sa progoniteljima nije poziv na netrpeljivost, već na moralnu jasnoću. Nepravda, prema ovoj poruci, ne nastaje samo delom, već i izborom strane.

U toj ravnoteži između otvorenosti i granice je njihova suštinska poruka. Izbor ajeta za 29. novembar deluje kao podsetnik da se islam ne potvrđuje rečima, već odlukama koje donosimo svakog dana – s kim gradimo bliskost, a od koga se svesno udaljavamo. Između dobra i nepravde ne postoji udobna sredina.