ON JE FAVORIT ZA NOVOG PAPU: Pjetro Parolin prošle godine bio u Srbiji, ovo je njegov stav po pitanju Kosova i Metohije

Papa Francisko ili Franja preminuo je u 88. godini u njegovoj rezidenciji Santa Marta, saopštio je Vatikan 21. aprila 2025. godine. Uzrok smrti je moždani udar, zbog kojeg je Papa Franja pao u komu, a potom je usledio fatalni srčani udar.

"Najdraža braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da vas obavestim o smrti našeg Svetog oca Franje", rečeno je iz Vatikana tada, a u subotu je održana ceremonija sahrane pape Franje.

Obred je počeo iznošenjem kovčega iz bazilike Svetog Petra. Hiljade vernika i više od 2.000 novinara iz celog sveta okupilo se na Trgu Svetog Petra kako bi prisustvovali sahrani pape Franje, kao i desetine svetskih lidera, monarha i visokih zvaničnika. 

Papa Franja je sahranjen u jednoj od takozvanih ''pet papskih bazilika'', Santa Mariji Mađore, u Rimu, gde je  telo poglavara Rimokatoličke crkve preneto iz bazilike Svetog Petra. Papa Franja je još za života izrazio želju da bude sahranjen baš u ovoj bazilici, a pred smrt je objasnio da mu se u snu javila Bogorodica i od njega zatražila da bude sahranjen baš tu.

Nakon papine sahrane započinje složen proces izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, koji ima dugu tradiciju čiji koreni sežu u srednjovekovnu praksu. Pape tradicionalno biraju viši klerici, kardinali a među njima će ove godine biti Beogradski nadbiskup kardinal Ladislav Nemet. 

Foto: Beogradska nadbiskupija i metropolija

 

Iz Beogradske nadiskupije su istakli da zbog obaveza u Rimu kardinal Nemet neće biti dostupan za izjave sve do završetka izbora novog pape.

"Što se tiče samog procesa izbora novog poglavara katoličke crkve, on će se obaviti prema zakonskim propisima kanonskog prava iste crkve. O detaljima ovog procesa kabinet kardinala Nemeta će obavestiti širu javnost u Srbiji, a sve prema dinamici događaja", zaključili su u saopštenju iz Beogradske nadbiskupije.

Kako se bira novi papa?

Kada se bara novi papa, svi kardinali se pozivaju u Vatikan, u Rimu, na papsku konklavu. To je izborni proces koji se održava, skoro nepromenjen, nekih 800 godina.

Prvog dana konklave, on drže misu (hrišćansku službu) u bazilici Svetog Petra. Potom se oni okupljaju u vatikanskoj Sikstinskoj kapeli. Tamo se izdaje naredba „extra omnes" (na latinskom: „svi napolje").

Od tada pa nadalje, svi kardinali ostaju unutar Vatikana sve dok novi papa ne bude izabran. (Reč „konklava" znači „pod ključem".)

Kardinalski elektori imaju opciju da prvobitno glasanje obave u Sikstinskoj kapeli prvog dana konklave. Od drugog dana nadalje, u kapeli se održavaju dva glasanja svakog prepodneva, i dva glasanja svakog popodneva, sve dok se broj kandidata za papu ne svede na jednog.

Tokom glasanja, svaki kardinalski elektor ispisuje ime preferiranog kandidata na glasačkim listićima ispod reči „Eligio in Summum Pontificem", što na latinskom znači „biram za Vrhovnog poglavara".

Da bi glasački listići ostali tajni, kardinalima se nalaže da se ne služe uobičajenim rukopisom. Ako nema odlučujućih glasova do kraja drugog dana, treći dan se ustupa molitvi i kontemplaciji, bez održanog glasanja.

Izbori se nastavljaju normalno posle toga. Kandidatu je potrebna dvotrećinska većina kardinalskih elektora da bi bio izabran za papu. Proces može da potrajati nekoliko dana ili, ponekad, nekoliko nedelja, a kada izbor spadne na jednu osobu, odnosno papa bude izabran vernici se obaveštavaju belim dimom iz dimnjaka Sikstinske kapele.

Stefano Costantino TTL / Avalon / Profimedia

Ko su favoriti za novog papu?

Kardinali koji se pominju kao potencijalne pape su Pjetro Parolin (70) iz Italije, Luis Antonio Tagle (67) sa Filipina... a spisak ostalih favorita za novog papu, na svetskim kladionicama, možete pročitati u odvojenom tekstu.

Budući da je Pjetro Parolin jedan od glavnih "favorita" zanimljivo je reći par stvari o njemu. Posmatran kao umeren "kandidat kontinuiteta", Parolin je bio blizak papi Franji.

Wikimedia/Photo Claude TRUONG-NGOC

 

Od 2013. godine je državnim sekretar Svete stolice i igra ključnu ulogu u diplomatskim poslovima, uključujući osetljive pregovore sa Kinom i vladama na Bliskom istoku. Smatra se pouzdanim i poverljivim papinskim predstavnikom među sekularnim diplomatama.

Godine 2018. bio je pokretačka snaga kontroverznog sporazuma sa kineskom vladom o imenovanju biskupa. Parolinovi kritičari ga vide kao modernistu i pragmatistu koji stavlja ideologiju i diplomatska rešenja iznad tvrdih istina vere. Za svoje pristalice, on je hrabri idealista i strastveni zagovornik mira.

Kakav stav o Srbiji ima Parolin?

Parolin je Srbiju posetio povodom obeležavanja 100 godina postojanja beogradske nadbiskupije, 2024. godine. Njega su o problemima sa kojima se država susreće, a konkretno o Kosovu i Metohiji obavestili predsednik Srbije i patrijarh Porfirije.

Patrijarh srpski Porfirije je Parolina upoznao sa krajnje nezavidnim i veoma zabrinjavajućim položajem Srba i ugroženosti hrišćanskog nasleđa na tom srpskom istorijskom području. Državni sekretar Svete stolice je tada izrazio nadu da će dijalogom Beograda i Prištine biti postignuto kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju, uz očuvanje mira i stabilnosti. 

"Samo dijalogom može doći do rešenja prihvatljivog za sve", rekao je Parolin.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara