Vremenom je ova praksa prilagođena, pa danas “dres kod” podrazumeva samo crnu haljinu i crni veo.
U katoličkoj tradiciji crna boja odeće simbolizuje vrline pobožnosti i poniznosti. Zato je tradicija nalagala da se prilikom privatne audijencije kod pape žene pojavljuju u dugim crnim haljinama, visokih okovratnika, dugih rukava i crnim mantilom.
Vremenom je ova praksa prilagođena, pa danas “dres kod” podrazumeva samo crnu haljinu i crni veo.
Ipak, određene katoličke kraljice i princeze tradicionalno su bile izuzete od nošenja crne odeće pred crkvenim poglavarom. Ova privilegija zove se “le privilege du blanc” na francuskom tj. “il privilegio del bianco” na italijanskom jeziku.
"Crna Melanija" zna šta radi, za razliku od nekih...
Melanija Tramp je za susret sa papom Franjom izabrala skroz crnu odeću i veo u istoj boji. "Zanimljiva mikropoenta. Melanija Tramp nosi veo na sastanku sa papom, ali to nije nosila dok je bila u Saudijskoj Arabiji", tvitovao je tada urednik BBC Džon Sopel, koji očito nije upućen u strogo pravilo.
Melanija Tramp koju su neki čak i kritikovali zbog stajlinga u Vatikanu, ispoštovala je protokol poput svojih prethodnica Mišel Obame, Lore Buš, Hilari Klinton. Supruga bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, Čeri Bler pojavila se, pak, na istom mestu 2006. u beloj odeći, kao i kraljica Kamila pre nekoliko godina. Surpuga kralja Čarlsa III srela se sa papom i ranije ovog meseca, a tom prilikom nosila je crnu garderobu.
Nije najjasnije kako je napravljena lista plemkinja koje su izuzete od pravila jer ono ne važi za sve katoličke kraljice i princeze već samo iz određenih država, navodi "Istorijski Zabavnik".
Religija.rs
Ilustracija
Ovo je sedam plemkinja koje trenutno pred papom mogu da nose belo:
Kraljica Leticija od Španije - supruga kralja Filipa
Kraljica Sofija od Španije - majka kralja Filipa, supruga bivšeg kralja Huana karlosa I
Kraljica Matilda od Belgije - supruga kralja Filipa
Kraljica Paola od Belgije - majka kralja Filipa i supruga bivšeg kralja Alberta II
Princeza Šarlin od Monaka - supruga Alberta II, trenutnog kneza Monaka
Vojvotkinja Marija Tereza od Lukesmburga - supruga velikog vojvode Anrija, trenutnog monarha Luksemburga
Princeza Marina Doria od Napulja - supruga Vitorija Emanuela di Savoje, sina poslednjeg kralja i kraljice Italije
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok su bili na kampovanju, Heder Šmit Jaroč i njen suprug Dominik Jaroč primili su poziv od Hederine sestre Hajdi, koja im je saopštila neočekivanu i uzbudljivu vest.
Nakon papine sahrane započinje složen proces izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve, koji ima dugu tradiciju čiji koreni sežu u srednjovekovnu praksu.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
