Kolegijum kardinala zahvalio je danas italijanskom kardinalu Anđelu Beču na njegovoj odluci da ne učestvuje u predstojećoj konklavi. Beču, bivši zamenik generalnog sekretara u Državnom sekretarijatu, trenutno se žali na presudu iz 2023. godine zbog malverzacija i prevara u vezi sa navodnim lošim upravljanjem imovinom Crkve, uključujući luksuzni stan na londonskoj Sloun aveniji, prenela je Ansa.
Zbog, kako su preneli mediji, skandala sa nekretninama 2020. godine, Beču je podneo ostavku na funkciju prefekta Kongregacije za proglašenje svetaca i bio je lišen svojih prava i privilegija kao kardinal.
On je navodno želeo da učestvuje u konklavi, koja počinje 7. maja, ali je promenio mišljenje nakon što mu je kardinal Pietro Parolin pokazao dva dokumenta koja je potpisao papa Franja, u kojima je navedeno da Beču ne bi trebalo da učestvuje. U izjavi objavljenoj nakon Generalne kongregacije, kardinali su naglasili da je Beču, "imajući na umu dobro Crkve i želeći da doprinese zajedništvu i miru konklave, saopštio svoju odluku da ne učestvuje u njoj".
Kardinali su dodali da se nadaju da će "nadležna pravna tela konačno da utvrde činjenice". Beču je najviši zvaničnik Katoličke crkve ikada optužen i osuđen pred vatikanskim krivičnim sudom. U decembru 2023. godine, Beču je osuđen na 5,5 godina zatvora zbog pronevere, međutim, on je negirao sve optužbe. Papa Franjo, koji je preminuo 21. aprila, smenio je Beču sa visoke vatikanske pozicije 2020. godine i optužio ga za malverzacije. Iako mu je omogućeno da zadrži svoje crkveno zvanje i vatikanski apartman, Beču je izgubio, prema rečima Vatikana, "prava koja dolaze sa kardinalskim zvanjem".
Ta formulacija ostavila je nejasnoće u vezi sa tim da li Beču ima pravo da učestvuje u konklavi za izbor novog pape. Kardinali Katoličke crkve, koji se ove sedmice okupljaju kako bi razgovarali o pitanjima koja se tiču globalne crkve pre nego što počne glasanje za novog papu, diskutovali su o Bečuovom slučaju.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Mnogo se spekulisalo da je papa možda ubijen, jer je hteo da dovede u red crkvene finansije, posebno proneveru monsinjora Pola Marcinkusa, tadašnjeg šefa Vatikanske banke, koji se sumnjičio za veze s mafijom. Nijedna službena istraga nije potvrdila te sumnje.
