Tanjug/AP Andrew Medichin Schutterstock/Vlas Telino studio/wikipediaPapa Grgur XIII
Vrhovni papinski sud utvrdio da je Sikstov otac bio slovenske krvi, govorio srpskim jezikom i da nije znao italijanski.
Mnogi znatiželjnici bili bi vrlo začuđeni kada bi pažljivim listanjem hronologije Rima i Vatikana otkrili neke manje poznate detalje iz njihove istorije. Večni grad je u I veku pre Hrista imao više od milion stanovnika, a posle pada Zapadnog rimskog carstva i mnogobrojnih pljačkaških pohoda, šest stotina godina kasnije, jedva 1.000 žitelja.
Od megalopolisa spao je na “ostatke ostataka” gde je šačica ljudi živela u ruševinama nekadašnje prestonice sveta. Rim je i u dolazećoj eri životario. Tako je početkom XV veka imao oko 15.000 stanovnika. Venecija je u to vreme imala 170.000, London 185.000, a Pariz 300.000 stanovnika. Ali ono što će posebno iznenaditi znatiželjnike jeste podatak da će Rim u XVI veku, za samo pet godina, povećati broj žitelja sa 18.000 na 100.000. Posebno čuđenje izaziva podatak da je ličnost koja je probudila Rim iz vekovne uspavanosti bio čovek poreklom iz Boke Kotorske - papa Sikst V.
Poreklom iz sela Bjelska Kruševica u Boki Kotorskoj
wikipedia/Stv26
Papa Sikst V
Ustaljeno mišljenje da je prvi papa Sloven bio Poljak Karol Vojtila, Jovan Pavle II, našlo se na ozbiljnom istorijskom ispitu. I ovde počinje priča o jednom velikom papi naših korena i segment istorije koji je za mnoge skriven ali i neskriven pokušaj da se u Zagrebu proglasi Hrvatom, pišu Večernje novosti.
Ko je bio Sikst V i šta se zna o njegovom poreklu?
Postoji nekoliko teorija o njegovom poreklu koje se zasnivaju na istorijskim izvorima: svedočenjima barskog nadbiskupa i primata srpskog Andrije Zmajevića, u njegovom čuvenom delu “Ljetopis crkovni” (Obod Cetinje, 1996, tom 2. str. 490-491), kao i na dokumentima iz Vatikanskog arhiva. Ove teorije razlikuju se samo u nekoliko detalja - da li se otac budućeg pape u zavičaju prezivao Papić ili Šašić i da li je njegova porodica pripadala širem bratstvu Svilanovića. Pre ustoličenja, papa Sikst zvao se Feliće Pereti. Prezime Pereti uzeo je Sikstov otac, po tadašnjim običajima da se familijarno ime daje prema mestu rođenja. Pošto je svet ugledao u selu Bjelskoj Kruševici u Boki Kotorskoj, preveo je ime zavičajnog mesta na italijanski - kruškica se na ovom jeziku kaže pereta - i tako ozvaničio porodično ime.
Kako se papin otac našao u Italiji?
Krajem XV veka u zaleđe Boke stiže turska armada, pa se Sikstov otac sklanja u franjevački samostan u Kotoru, odakle ga jedan italijanski redovnik odvodi, pod okriljem papske države, u izbeglištvo. Nastanio se u mestu Grotamare, oženio Italijankom Marijanom, a 13. decembra 1521. rođen je njihov četvrti sin, koji je nazvan Srećko (italijanski Feliće). Siromašna porodica s mnogo dece nije mogla da prehrani sva gladna usta, pa je Srećkov ujak, franjevac Salvatore, odveo četrnaestogodišnjeg Felićea u franjevački samostan u Montaltu, gde je prešao u katoličanstvo i gde je zaređen.
Sikst Peti potiče “od oca iz Kruševica"
Pola veka kasnije, nakon smrti pape Grgura XIII, 24. aprila 1585. izabran je za papu.
Schutterstock/Kizel Cotiw-an
Papa Grgur XIII
Umro je u Rimu, 24. avgusta 1590. godine. Andrija Zmajević, koji je živeo nešto docnije (Perast 1624 - Paštrovići 1694), u svojoj hronici svedoči da papa Sikst Peti potiče “od oca iz Kruševica, sela nedaleko od Perasta, našega mesta, gde i danas postoji kuća koja se zove - Papića kuća, otuda u njoj ljudi njemu prilični... “ i da su od pravoslavnog bratstva Svilanovića, koji slave Svetog Nikolu. Zmajevići su poreklom s Njeguša, a dolazak svojih predaka u Boku, u Perast, povezivali su s odlaskom poslednjih Crnojevića iz Crne Gore.
Postoje dokumenti koji potvrđuju da je papin otac živeo u Montaltu, gde je došao iz Boke Kotorske, iz sela Bjelska Kruševica, i da nikad nije naučio italijanski jezik. Najvažniji među njima jeste mišljenje vrhovnog vatikanskog pravnog organa, Papinskog suda, iz 1655. godine. Problem je nastao zato što je Sikst V, pre izbora za papu, 15 godina bio kardinal - titular Zavoda Svetog Jeronima u Rimu, jedine neitalijanske bogomolje, i tada doneo propis da članovi mogu biti isključivo pripadnici južnoslovenskog stanovništva, nastanjeni s rimske strane Jadranskog mora, i da, uz to, moraju znati maternji jezik.
Vrhovni papinski sud utvrdio je da Sikstov otac bio slovenske krvi, govorio srpskim jezikom i da nije znao italijanski.
Stolovao je od 1585. do 1590. godine
Papa Sikst V, svetovnog imena Feliće Pereti, stolovao je od 1585. do 1590. godine. Pripadao je redu franjevaca. Bio je poznat kao državnik velikog autoriteta. Posvetio se odbrani vere, obnovi Crkve i povećanju ugleda Svete stolice i papske države. A 1588. godine ekskomunicirao je iz Katoličke crkve englesku kraljicu Elizabetu I. Rodio se u Grotamaru, primorskom mestu kod Ankone. Školovao se u Fermu, Ferari, Bolonji, Riminiju i Sijeni.
U Fermu je doktorirao teologiju. Obavljao je dužnost glavnog vikara konventualaca, bio biskup Svetog Agate di Goti u Kampaniji, a potom kardinal. Kada je postao papa, na njegovom grbu bio je lav koji u šapi drži grančicu s tri kruške, simbol zavičaja njegovog oca. Legenda kaže da su i u njegovom grobu, uoči sahrane, zasijale tri zlatne kruške.
Papa počiva u istoj svetinji gde i Sikst V
Papa Franja sahranjen je u bazilici Santa Maria Maggiore u Rimu, gde je često dolazio i kao kardinal i kao poglavar. Na njegovoj mermernoj grobnici nalazi se beli cvet i krst osvetljen reflektorom. Nakon javne sahrane u Vatikanu, u crkvi je održana privatna služba, a vernici od nedelje dolaze da mu odaju poštu. Upravo u toj svetinji počiva i Sikst V.
Papa Franjo, koji je preminuo na Uskršnji ponedeljak u 88. godini života, još za života je detaljno isplanirao jednostavne pogrebne obrede, odričući se nekih složenijih i drevnih rituala koji tradicionalno prate smrt rimskog pontifeksa.
Posete papinom grobu u bazilici Santa Marija Mađore biće moguće od nedelje, 27. aprila, dan nakon njegove sahrane u crkvi kojoj je bio izuzetno posvećen, saopštio je danas šef Pres službe Vatikana Mateo Bruni.
Mnogo se spekulisalo da je papa možda ubijen, jer je hteo da dovede u red crkvene finansije, posebno proneveru monsinjora Pola Marcinkusa, tadašnjeg šefa Vatikanske banke, koji se sumnjičio za veze s mafijom. Nijedna službena istraga nije potvrdila te sumnje.
Kardinali Katoličke crkve, koji se ove sedmice okupljaju kako bi razgovarali o pitanjima koja se tiču globalne crkve pre nego što počne glasanje za novog papu, diskutovali su o Bečuovom slučaju.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
Crkveni dokument potvrđuje da katolici mogu pristupiti ksenotransplantaciji uz poštovanje etičkih smernica i brigu o životinjama, dok naučnici traže rešenja za hronični manjak donorskih organa.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
