U nedelju je telefonom razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i pomenuo „patnju voljenog ukrajinskog naroda“ u svom prvom nedeljnom blagoslovu na Trgu Svetog Petra.
Papa Lav XIV predložio je održavanje mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije u Vatikanu, nakon što se na sastanku u Istanbulu nisu okupili glavni akteri u sukobu, objavio je Politiko.
Nakon što se ruski predsednik Vladimir Putin nije pojavio na mirovnim pregovorima u Turskoj koje je sam predložio, Vatikan je nazvao ishod „tragičnim“ i saopštio da papa Lav XIV želi da posreduje između dve strane u pokušaju da okonča ovaj rat.
- Sve je to tragično jer smo se nadali da će to biti možda spor proces, ali sa mirnim rešenjem sukoba, a umesto toga smo se vratili na početak - rekao je novinarima u Rimu kardinal Pjetro Parolin, visoki diplomata Svete stolice.
Prema njegovim rečima, „sada ćemo videti šta da radimo, ali situacija je komplikovana“.
- Papa planira da stavi Vatikan, Svetu stolicu, na raspolaganje za direktan sastanak između dve strane - rekao je Parolin. Kako Politiko podseća, papa Lav XIV, koji je izabran prošle nedelje, jasno je stavio do znanja da će rad na miru u Ukrajini biti glavni prioritet njegovog pontifikata.
U nedelju je telefonom razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i pomenuo „patnju voljenog ukrajinskog naroda“ u svom prvom nedeljnom blagoslovu na Trgu Svetog Petra. Papa je u sredu, na audijenciji sa predstavnicima istočnih crkava, „iz dubine srca“ pozvao dvojicu lidera na pregovore.
- Sveta stolica je uvek spremna da pomogne u suočavanju neprijatelja licem u lice... Hajde da se sastanemo, hajde da razgovaramo, hajde da se dogovorimo - dodao je. Njegov prethodnik, papa Franja, poslao je izaslanika u Ukrajinu i Rusiju, a takođe je radio na promociji ponovnog ujedinjenja ukrajinske dece sa njihovim porodicama i razmene ratnih zarobljenika.
Franja je stao u odbranu Ukrajine, iako je ranije za rat krivio širenje NATO-a. Putin, koji je predložio održavanje razgovora u Istanbulu, nije lično otišao na njih, već je poslao delegaciju koju predvodi njegov pomoćnik Vladimir Medinski, a u njoj su i zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Ako se poseta održi, to će biti prilika za novog poglavara Rimokatoličke crkve da se sastane sa patrijarhom Vartolomejem, poglavarom Istočne pravoslavne crkve, navodi agencija.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
U razgovoru sa novinarima uoči povratka sa odmora, Sveti Otac je poručio da nada postoji, ali da su potrebni istrajna molitva i rad, govorio je o svom boravku u letnjoj rezidenciji i poseti svetilištima.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
