Notr Dam je od 16. decembra prošle godine do 30. juna ove godine posetilo 6,02 miliona ljudi, što je u proseku 35.000 posetilaca dnevno.
Parisku katedralu Notr Dam od ponovnog otvaranja u decembru prošle godine posetilo je više od šest miliona ljudi, preneli su francuski mediji.
Katedrala je otvorila svoja vrata krajem 2024. godine nakon detaljnog renoviranja posle požara u kojem je oštećena pet godina ranije, a kako je naveo rektor katedrale, monsinjor Olivije Ribado Dima, trenutno je najposećeniji spomenik u Francuskoj, prenosi list "Tribin dimanš".
Kako navodi list, ako se ovakva posećenost nastavi i u drugoj polovini godine, broj posetilaca katedrale u 2025. godini mogao bi da se približi brojci od 12 miliona, čime bi u tom smislu prestigla baziliku Sakr ker na Monmartru, pariski Luvr, kao i dvorac Versaj i Ajfelov toranj.
Pre nego što je požar opustošio katedralu 15. aprila 2019. godine, godišnje ju je posećivalo oko 11 miliona ljudi, kazao je biskup Ribado Dima.
Pojedini ističu da je Notr Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
- Notr Dam je simbol Pariza i žila kucavica istorije tog grada. Francuzi su veoma ponosni na katedralu i znam da im je mnogo važna. Pa, pogledajte je samo, kao iz filma je - kaže turista u Francuskoj.
Kako je saopšteno iz Nacionalnog centra za spomenike (CMN), ture obilaska katedrale ponovo će početi od 20. septembra, prenela je BFM TV.
Radovi na obnovi čuvene katedrale Notr Dam u Parizu trajali su pet godina i koštali stotine miliona evra. U procesu restauracije učestvovalo je oko 250 kompanija i nekoliko stotina stručnjaka iz različitih oblasti.
Arheolozi su prilikom iskopavanja tokom restauracije katedrale Notr Dam otkrili izuzetne skulpture, iako su imali samo pet nedelja za iskopavanje.
Pojedini ističu da je Notr-Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
Zašto je svetski poznati glumac odlučio da dođe upravo u centar pravoslavlja i šta je tu doživeo - za komentar smo upitali Miloša Stojkovića.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U svečanoj procesiji kroz srce francuske prestonice, vernici su uz molitve ispratili povratak statue Device Marije u obnovljenu katedralu, čije je veličanstveno otvaranje zakazano za 7. i 8. decembar.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
