Odrasla u porodici južnjačkih baptista u gradu Rome (Džordžija), Klodet nije imala podršku za svoje duhovne težnje.
Klodet Monika Pauel (Claudette Monica Powell) prvi put je osetila duhovni poziv kada je imala samo pet godina, dok je gledala film "Priča o časnoj sestri" iz 1959. godine - sa Odri Hepbern.
Mir i red koji je prikazan u samostanskom životu bio je potpuna suprotnost njenom detinjstvu u Džordžiji, obeleženom zlostavljanjem od oca.
Tek decenijama kasnije, u 46. godini, odlučila je da posluša glas iznutra. Napustila je brak, karijeru i dotadašnji život, i postala monahinja u zajednici Svetog Jovana Krstitelja u Mendhamu (Nju Džerzi - Amerika).
Danas, sa 59 godina, poznata je kao sestra Monika Kler - igumanija zajednice i zvezda na Tik-toku, sa više od 215.000 pratilaca.
Pod nalogom @nunsenseforthepeople, sestra Monika govori o duhovnim temama poput greha, celibata i monaškog života, ali i o svakodnevici u manastiru - od nege kože do navika njihovog psa, border kolija koji prisustvuje svim molitvama.
Ima više od 2,7 miliona lajkova, a na internetu je postala ključna figura duhovnog trenda poznatog kao #NunTok.
Put do mantije bio je sve samo ne tipičan. Pauel je studirala umetnost na čuvenom "Tisch fakultetu" u Njujorku, nastupala sa poznatom komičarskom trupom "The Groundlings" u Los Anđelesu zajedno sa Dženifer Kulidž i družila se sa zvezdama poput Šeri Oteri i Džimija Felona.
Radila je i kao foto-urednica u advertajzingu i svirala u akustičnom rok duu.
U svojoj memoarskoj knjizi "A Change of Habit" opisuje kako je napustila sve to - brak, karijeru i posed - da bi konačno sledila svoj istinski poziv.
Prelomni trenutak doživela je na rođendanskoj zabavi Džimija Felona u čuvenom hotelu "Château Marmont" u Los Anđelesu, gde je, kako kaže, shvatila da nikada neće pripadati tom svetu slavnih i površnih odnosa.
Te večeri napustila je žurku u suzama.
Sestra Monika je Tik-tok otvorila tokom pandemije, iz želje da se zabavi i ostane povezana s ljudima. Prvi viralni video bio je o divljoj ćurki koja je "terorisala" manastir. Ubrzo su je gledaoci počeli pitati o veri, molitvama i životu u manastiru - a ona je odgovarala iskreno, jednostavno i s dozom humora.
U jednom videu objašnjava da nema tajnu mladalačkog izgleda:
- Ne pijem, ne pušim, klonim se sunca i koristim blage sapune.
U drugom prikazuje kako sestre peku slatkiše, prave roštilj ili igraju Jenga olimpijadu. Tu su i njihovi ljubimci - pas Dženifer i mačka Sofi.
- Ljudi koji nikada nisu imali kontakt s verom, ili su zbog vere bili povređeni, sada kroz ove klipove otkrivaju da religija treba da bude izvor dobrog života i zdravih odnosa - kaže sestra Monika.
Iako je napustila mnoge "slobode" savremenog sveta - nema sopstvenu sobu, garderobu ni bankovni račun - kaže da je prvi put istinski slobodna.
- Ljudi misle da je biti monahinja ograničavajuće, ali mene je to oslobodilo svih pogrešnih uloga koje sam igrala celog života. Ne moram da brinem o novcu, muževima, koktelima ni o izgledu u bikiniju - izjavljuje.
Živi sa još 11 sestara u jednostavnom manastiru iz 19. veka, okruženom šumom, i dane provodi u molitvi, radu u humanitarnim organizacijama i projektima socijalne pravde.
- Ovo je najmirniji i najstabilniji život koji sam ikada imala. Pronašla sam porodicu koja me prihvata i podržava - zaključuje sestra Monika Kler.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Časna sestra Serafima izjavljuje "moj posao je van ovog sveta" i zatim deli nekoliko vrednih saveta za donošenje odluka o karijeri.
Sestra Frensis Dominici Piskatela sa Long Ajlenda (Njujork) služi Katoličkoj crkvi od 1931. godine
Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
Svojim pripovedanjem naučila je mnoge da veruju u sebe, da se ne opterećuju mišljenjima drugih i da ne sude drugima, već da u njima prepoznaju ono što je lepo i jedinstveno.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
