Isusova najava silazak Duha Svetoga bila je ključna za širenje Hristove vere među ljudima. Zbog toga ovaj praznik simbolizuje ne samo Hristovu pobedu nad smrću već i posvećenje misiji vernika da šire Božju reč
Po tradiciji koja seže daleko u raskošne baše prošlosti, 40 dana nakon Vaskrsa, pravoslavni vernici okupljaju se u molitvi i slavlju, praznujući Vaznesenje Hristovo, u narodu poznatiji kao Spasovdan. Na ovaj dan, po hrišćanskom verovanju, Gospod je pokazao svoju neizmernu moć nad smrću. U biblijskoj priči, 40 dana nakon što je vaskrsao, Hrist se ponovo javio svojim učenicima, blagosiljajući ih rečima:
- Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko veruje i krsti se, biće spasen. Ko ne veruje, biće osuđen.
A da bi u tome uspeli, Hrist je svojim sledbenicima obećao Duha Utešitelja, i poručio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Jedino na taj način su mogli spasavati veru, odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hrist je učenike blagoslovio nakon, čega se uzneo na nebo.
Silazak Duha Svetoga bio ključan za širenje Hristove vere među ljudima. Zbog toga je Spasovdan dan koji simbolizuje ne samo Isusovu pobedu nad smrću već i širenje Božje reči. Ovaj važan hrišćanski praznik proslavlja se u brojnim manastirima, poput Rukumije, Sestroljina, Dobrovodice i Ravanice, koji su posvećeni upravo Vaznesenju Hristovom. Međutim, to nije samo verski praznik, već je i krsna slava nekih gradova, među kojima su: Beograd, Banjaluka, Istočno Novo Sarajevo, Nevesinje, Čačak.
Beograd, grad sa bogatom istorijom, čuva svoju slavu s ponosom. Godine 1403, despot Stefan Lazarević proglasio je Beograd srpskom prestonicom i odredio Spasovdan kao gradsku slavu. Tokom burnih istorijskih perioda, tradicija je bila prekinuta. Poslednja litija na Spasovdan u Beogradu, pre dolaska komunista na vlast, održana je 1947. godine. Nakon godina zabrane, tradicija je obnovljena tek 1993. godine, kada je litija ponovno prošla beogradskim ulicama, označavajući povratak vere i tradicije u javni prostor.
Litija ima posebnu simboliku u Beogradu i uvek sledi ustaljenu trasu kroz grad. Dok se litija kreće ulicama, a monasi, sveštenici i vernici nose ikone uz pesmu vere, Beograd dobija posebnu svečarsku atmosferu. To nije samo versko okupljanje, već i prilika za građane da se povežu sa svojom istorijom, kulturom i tradicijom. Spasovdan je dan koji podseća na duboke korene vere i zajedništva koji oblikuju identitet srpskog naroda, ali i Beograda.
Foto Tanjug, printscreen/ПРАВОСЛАВЉЕ - Вера
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Leva ruka Svetog Save svečano je dočekana dan uoči velikog praznika i gradske slave - Spasovdana.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
