Isusova najava silazak Duha Svetoga bila je ključna za širenje Hristove vere među ljudima. Zbog toga ovaj praznik simbolizuje ne samo Hristovu pobedu nad smrću već i posvećenje misiji vernika da šire Božju reč
Po tradiciji koja seže daleko u raskošne baše prošlosti, 40 dana nakon Vaskrsa, pravoslavni vernici okupljaju se u molitvi i slavlju, praznujući Vaznesenje Hristovo, u narodu poznatiji kao Spasovdan. Na ovaj dan, po hrišćanskom verovanju, Gospod je pokazao svoju neizmernu moć nad smrću. U biblijskoj priči, 40 dana nakon što je vaskrsao, Hrist se ponovo javio svojim učenicima, blagosiljajući ih rečima:
- Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko veruje i krsti se, biće spasen. Ko ne veruje, biće osuđen.
A da bi u tome uspeli, Hrist je svojim sledbenicima obećao Duha Utešitelja, i poručio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Jedino na taj način su mogli spasavati veru, odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hrist je učenike blagoslovio nakon, čega se uzneo na nebo.
Silazak Duha Svetoga bio ključan za širenje Hristove vere među ljudima. Zbog toga je Spasovdan dan koji simbolizuje ne samo Isusovu pobedu nad smrću već i širenje Božje reči. Ovaj važan hrišćanski praznik proslavlja se u brojnim manastirima, poput Rukumije, Sestroljina, Dobrovodice i Ravanice, koji su posvećeni upravo Vaznesenju Hristovom. Međutim, to nije samo verski praznik, već je i krsna slava nekih gradova, među kojima su: Beograd, Banjaluka, Istočno Novo Sarajevo, Nevesinje, Čačak.
Beograd, grad sa bogatom istorijom, čuva svoju slavu s ponosom. Godine 1403, despot Stefan Lazarević proglasio je Beograd srpskom prestonicom i odredio Spasovdan kao gradsku slavu. Tokom burnih istorijskih perioda, tradicija je bila prekinuta. Poslednja litija na Spasovdan u Beogradu, pre dolaska komunista na vlast, održana je 1947. godine. Nakon godina zabrane, tradicija je obnovljena tek 1993. godine, kada je litija ponovno prošla beogradskim ulicama, označavajući povratak vere i tradicije u javni prostor.
Litija ima posebnu simboliku u Beogradu i uvek sledi ustaljenu trasu kroz grad. Dok se litija kreće ulicama, a monasi, sveštenici i vernici nose ikone uz pesmu vere, Beograd dobija posebnu svečarsku atmosferu. To nije samo versko okupljanje, već i prilika za građane da se povežu sa svojom istorijom, kulturom i tradicijom. Spasovdan je dan koji podseća na duboke korene vere i zajedništva koji oblikuju identitet srpskog naroda, ali i Beograda.
Foto Tanjug, printscreen/ПРАВОСЛАВЉЕ - Вера
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku.
Ljudi obično na provokacije odgovaraju žustro i besno, ali svetitelj kaže da je to i najmanje delotvorno.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Leva ruka Svetog Save svečano je dočekana dan uoči velikog praznika i gradske slave - Spasovdana.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Bog im je dao zapovest koja glasi: "Zabadava ste dobili, zabadava i dajte".
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Hrskave kore i bogati fil od sira, spanaća, šunke i malidžana – recept za slavski rolat koji će vaš sto učiniti nezaboravnim.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
