Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas se molitveno sećaju svetitelja koji je proveo šezdeset godina na pustinjskoj gori u postu, molitvi i teškim podvizima.
Prepodobni Sisoje Veliki božji je ugodnik čija svetlost i mudrost osvetljavaju put svakog hrišćanina. Rođen kao Misirac, Sveti Sisoje je bio učenik Svetog Antonija, i nakon smrti svog učitelja, nastanio se na pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva gora, gde je proveo svoj život u postu, molitvi i teškim podvizima.
Prepodobni Sisoje Veliki je svojim trudom nadvladao sebe i ukrotio svoje telo i duh, postavši krotak i nezlobiv kao jagnje. Blagodat Božja bila mu je darovana, te je mogao isceljivati bolesnike, izgoniti nečiste duhove, pa čak i mrtve vaskrsavati. Šezdeset godina proveo je u pustinji, postavši izvor žive mudrosti za monahe i mirjane koji su dolazili po njegov savet.
printscreen
Ikona Prepodobnog Sisoja Velikog
Govorio je: "Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna da se iskušenje dogodilo zbog greha njegovih. Ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem."
A na pitanja o putu spasenja, odgovarao je: "Ako želiš ugoditi Bogu, istupi iz sveta, odeli se od zemlje, ostavi tvar, pristupi ka Tvorcu, sjedini se s Bogom molitvom i plačem, i naći ćeš pokoj u ovom veku i u onom." Takođe, govorio je o smernosti, ističući da je ključna vežba priznati svakoga čoveka boljim od sebe.
Na samrti, lice Svetog Sisoja zablistalo je kao sunce, što je monahe, okupljene oko njega, ispunilo divljenjem. Kada je svetitelj predao svoju dušu Gospodu, cela odaja ispunila se blagouhanjem, svedočeći o njegovoj svetosti. Upokojio se u dubokoj starosti 429. godine, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag duhovne mudrosti i ljubavi.
Njegov duhovni put i reči ostaju putokaz za svakog vernika, podsećajući nas na vrednosti krotosti, smernosti i prepuštanja Božjoj volji. Sveti Sisoje Veliki svojim životom i učenjem nastavlja da inspiriše i vodi vernike na putu ka duhovnom usavršavanju i spasenju. Neka njegova molitva i blagoslov budu sa nama danas i uvek.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora po starom i Svetog proroka Amosa po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Vida, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
