Ova četvorica svetaca bili su među sedmoricom prvih đakona, od kojih jedan zbog jeresi nije uvršten u red svetitelja, i među sedamdeset apostola koji su prvi postradali za veru Hristovu i ime Gospodnje.
Sveti apostoli i đakoni Prohor, Nikanor, Timon i Parmen, verni sledbenici Hristovi, među prvima su bili izabrani da služe Crkvi, ispunjeni duhom ljubavi i vere. Danas stoje kao svetli primeri za sve koji traže svetlost u veri. Među njima su bili i Stefan, Filip i Nikolaj. Sveti Stefan, prvi mučenik za Hrista, posebno se proslavlja 27. decembra, dok se sveti Filip praznuje 11. oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svog udaljavanja od prave vere i skretanja u jeres.
Prohor, koga je rukopoložio sveti apostol Petar za episkopa Nikomidijskog, posvetio je svoj život služenju Gospodu i širenju Božje reči. Njegova posvećenost dovela ga je na ostrvo Patmos, gde je uz Svetog Jovana Jevanđelistu zabeležio otkrovenja od samog Gospoda. Prohorova misija nije bila samo u zapisivanju, već i u neumornom radu na širenju vere među narodom Nikomidije, sve do njegovog mučeničkog stradanja u Antiohiji, gde je položio svoj život za Hrista.
Printscreen
Ikona Svetig apostola i đakona Prohora, Nikanora, Timona i Parmena
Nikanor, svetitelj koji je strpljivo služio Crkvi, postradao je u Jerusalimu, istog dana kada i sveti Stefan arhiđakon. Njegova žrtva, zajedno sa žrtvama dva hiljade drugih hrišćana, postala je seme vere koje će izrasti u plodove ljubavi i nade za mnoge buduće naraštaje.
Timon, episkop Arabije, pretrpeo je velike patnje za svoju veru, stradajući na krstu, sledeći Hristov put do kraja. Njegova istrajnost i nepokolebljiva vera ostaju svetli primer svima koji traže snagu u suočavanju sa nepravdom i patnjom.
Parmen, koga su apostoli sa ljubavlju ispratili u večni život, svojom smrću i pogrebom u naručju svoje duhovne braće, ostavio je iza sebe miris svetosti i neprolazne vere, kao utehu i nadu svim vernicima.
Ovaj dan, 28. jula, nije samo prilika da se setimo ovih velikih svetitelja, već i da se preispitamo o svom duhovnom putu, da učimo iz života Svetih Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, otvorimo svoja srca za Hristovu ljubav i milost, i molimo za snagu i istrajnost u veri, kao što su ovi ugodnici Božji činili.
U trenucima najveće patnje, porodica Brasko pretvara tugu u svetlost – kapela posvećena njihovoj ćerci postaje simbol nepokolebljive vere i ljubavi koja neće biti zaboravljena.
Sekti ima raznih, počevši od minornih pojedinaca, grupa od nekoliko pojedinaca, pa do ozbiljnih organizacija sa više milionskim članstvom, kao što su Jehovini svedoci, baptisti, mormoni, razne protestantske denominacije kojih ima preko 30.000 u svetu…
Kombinacija skromnih sastojaka može doneti pravo bogatstvo ukusa – ovaj recept spaja hrskavi krompir i sočan pasulj, uz aromatične začine koji obogaćuju svaki zalogaj.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Ugodnici Božji, čija su imena među Sedamdesetoricom apostola: Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima, svojom hrabrošću i verom utrli su put hrišćanstva, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Crkve i vere.
Ovaj praznik predstavlja molitveno sećanje na petoricu od sedamdeset apostola, čija su dela i žrtve osvetlila puteve vere kroz istoriju i danas služe kao inspiracija za sve pravoslavne vernike.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.
U donjoj zoni Dohije nalazi se vešernica za pranje posteljine monaha i gostiju, kao i ostava za potrebe ambulante (smeštaj medicinske opreme i lekova).
Prevarant koji se predstavljao kao jerej Grčke pravoslavne crkve iskoristio nevolju žene u invalidskim kolicima, obećavajući joj isceljenje molitvama i nestao sa novcem koji je uzeo.
Nakon što je arhiepiskop Elpidofor poklonio predsedniku Sjedinjenih Američkih Država zlatni simbol hrišćanstva i uporedio ga sa Svetim carem Konstantinom, usledila je oštra reakcija iz Turske – od zahteva za oduzimanje pasoša do poziva na progon.