Ova četvorica svetaca bili su među sedmoricom prvih đakona, od kojih jedan zbog jeresi nije uvršten u red svetitelja, i među sedamdeset apostola koji su prvi postradali za veru Hristovu i ime Gospodnje.
Sveti apostoli i đakoni Prohor, Nikanor, Timon i Parmen, verni sledbenici Hristovi, među prvima su bili izabrani da služe Crkvi, ispunjeni duhom ljubavi i vere. Danas stoje kao svetli primeri za sve koji traže svetlost u veri. Među njima su bili i Stefan, Filip i Nikolaj. Sveti Stefan, prvi mučenik za Hrista, posebno se proslavlja 27. decembra, dok se sveti Filip praznuje 11. oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svog udaljavanja od prave vere i skretanja u jeres.
Prohor, koga je rukopoložio sveti apostol Petar za episkopa Nikomidijskog, posvetio je svoj život služenju Gospodu i širenju Božje reči. Njegova posvećenost dovela ga je na ostrvo Patmos, gde je uz Svetog Jovana Jevanđelistu zabeležio otkrovenja od samog Gospoda. Prohorova misija nije bila samo u zapisivanju, već i u neumornom radu na širenju vere među narodom Nikomidije, sve do njegovog mučeničkog stradanja u Antiohiji, gde je položio svoj život za Hrista.
Nikanor, svetitelj koji je strpljivo služio Crkvi, postradao je u Jerusalimu, istog dana kada i sveti Stefan arhiđakon. Njegova žrtva, zajedno sa žrtvama dva hiljade drugih hrišćana, postala je seme vere koje će izrasti u plodove ljubavi i nade za mnoge buduće naraštaje.
Timon, episkop Arabije, pretrpeo je velike patnje za svoju veru, stradajući na krstu, sledeći Hristov put do kraja. Njegova istrajnost i nepokolebljiva vera ostaju svetli primer svima koji traže snagu u suočavanju sa nepravdom i patnjom.
Parmen, koga su apostoli sa ljubavlju ispratili u večni život, svojom smrću i pogrebom u naručju svoje duhovne braće, ostavio je iza sebe miris svetosti i neprolazne vere, kao utehu i nadu svim vernicima.
Ovaj dan, 28. jula, nije samo prilika da se setimo ovih velikih svetitelja, već i da se preispitamo o svom duhovnom putu, da učimo iz života Svetih Prohora, Nikanora, Timona i Parmena, otvorimo svoja srca za Hristovu ljubav i milost, i molimo za snagu i istrajnost u veri, kao što su ovi ugodnici Božji činili.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ugodnici Božji, čija su imena među Sedamdesetoricom apostola: Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima, svojom hrabrošću i verom utrli su put hrišćanstva, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Crkve i vere.
Ovaj praznik predstavlja molitveno sećanje na petoricu od sedamdeset apostola, čija su dela i žrtve osvetlila puteve vere kroz istoriju i danas služe kao inspiracija za sve pravoslavne vernike.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
