Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Srpska pravoslavna crkva 15. septembra molitveno obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Antimu, jednom od najveličanstvenijih svedoka Hristove vere, koji je svojim životom i mučeničkom smrću posvedočio nepokolebljivu veru u Gospoda.
Rođen u Nikomidiji, Sveti Antim je od rane mladosti bio vaspitavan u duhu hrišćanskog učenja, te je kao episkop svoje pastve u teškim vremenima progona pokazao snagu, mudrost i ljubav prema bližnjima, vođen istinskim duhom Hristove žrtve.
Njegovo arhipastirsko delovanje odigravalo se u vreme strašnih gonjenja pod zlim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Nikomidija je tada bila poprište neopisivih stradanja. Na hiljade hrišćana je svoje živote položilo za veru, a među njima se posebno izdvaja događaj kada je, na praznik Rođenja Hristovog, u jednom hramu zajedno sa svojom verom život završilo 20.000 mučenika.
Sveti Antim nije želeo da napusti svoju pastvu, pa se privremeno sklonio u jedno udaljeno selo, ne iz straha, već da bi mogao da nastavi da hrabri svoje vernike. U tim trenucima su mnogi vernici bili uhapšeni i čekali mučeničku smrt, ali episkop Antim im je svojim pismima ulivao snagu da ostanu postojani u veri, podsećajući ih na Hristovu žrtvu i obećani život večni.
Jedno od tih pisama stiglo je do cara Maksimijana, koji je odmah poslao dvadeset vojnika da pronađu Antima i privedu ga. U svojoj blagosti i prozorljivosti, Sveti Antim dočekao je vojnike s ljubavlju, ugostio ih i ne skrivajući svoj identitet. Njegova toplina i vera toliko su dirnuli vojnike da su oni predložili da ga sakriju, kako bi izbegao smrt.
Međutim, Sveti Antim, dosledan Božjim zapovestima, odbio je da izbegne svoju sudbinu lažju, znajući da je njegovo vreme došlo. Na putu do cara, svih dvadeset vojnika poverovalo je u Hrista, te ih je Sveti Antim krstio, još jednom pokazavši snagu Božje reči. Pred carem je Sveti Antim bio podvrgnut strašnim mukama, ali njegova vera nije klonula.
Na kraju je mačem posečen, pridruživši se mučenicima koji su pre njega predali svoje živote u ruke Gospodu. Njegovo mučeništvo ostaje svetli primer hrabrosti i nesalomljive vere. Svaki vernik treba da se inspiriše njegovim posvećenjem i ljubavlju prema Bogu.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Praznično sabranje u drevnoj nemanjićkoj svetinji obeleženo rukopoloženjem novog sveštenika i besedom vladike mileševskog o veri i preobražaju čoveka
Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po starom i praznik Prepodobnog Tome Maleina po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Benedikta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
