Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Srpska pravoslavna crkva 15. septembra molitveno obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Antimu, jednom od najveličanstvenijih svedoka Hristove vere, koji je svojim životom i mučeničkom smrću posvedočio nepokolebljivu veru u Gospoda.
Rođen u Nikomidiji, Sveti Antim je od rane mladosti bio vaspitavan u duhu hrišćanskog učenja, te je kao episkop svoje pastve u teškim vremenima progona pokazao snagu, mudrost i ljubav prema bližnjima, vođen istinskim duhom Hristove žrtve.
Njegovo arhipastirsko delovanje odigravalo se u vreme strašnih gonjenja pod zlim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Nikomidija je tada bila poprište neopisivih stradanja. Na hiljade hrišćana je svoje živote položilo za veru, a među njima se posebno izdvaja događaj kada je, na praznik Rođenja Hristovog, u jednom hramu zajedno sa svojom verom život završilo 20.000 mučenika.
Sveti Antim nije želeo da napusti svoju pastvu, pa se privremeno sklonio u jedno udaljeno selo, ne iz straha, već da bi mogao da nastavi da hrabri svoje vernike. U tim trenucima su mnogi vernici bili uhapšeni i čekali mučeničku smrt, ali episkop Antim im je svojim pismima ulivao snagu da ostanu postojani u veri, podsećajući ih na Hristovu žrtvu i obećani život večni.
Jedno od tih pisama stiglo je do cara Maksimijana, koji je odmah poslao dvadeset vojnika da pronađu Antima i privedu ga. U svojoj blagosti i prozorljivosti, Sveti Antim dočekao je vojnike s ljubavlju, ugostio ih i ne skrivajući svoj identitet. Njegova toplina i vera toliko su dirnuli vojnike da su oni predložili da ga sakriju, kako bi izbegao smrt.
Međutim, Sveti Antim, dosledan Božjim zapovestima, odbio je da izbegne svoju sudbinu lažju, znajući da je njegovo vreme došlo. Na putu do cara, svih dvadeset vojnika poverovalo je u Hrista, te ih je Sveti Antim krstio, još jednom pokazavši snagu Božje reči. Pred carem je Sveti Antim bio podvrgnut strašnim mukama, ali njegova vera nije klonula.
Na kraju je mačem posečen, pridruživši se mučenicima koji su pre njega predali svoje živote u ruke Gospodu. Njegovo mučeništvo ostaje svetli primer hrabrosti i nesalomljive vere. Svaki vernik treba da se inspiriše njegovim posvećenjem i ljubavlju prema Bogu.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Jedan od najcenjenijih duhovnika i najvećih teologa pravoslavlja pružio je jedinstveno tumačenje, otkrivajući duboku simboliku i poruku o milosti, ljubavi i spasenju koja i danas odjekuje među vernicima.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 13. sredu po Pedesetnici govori o unutrašnjem raskolu u čoveku između greha i dobra i ističe da se carstvo greha i tame raspada kada Božija blagodat oslobodi zarobljeni deo duha.
U vreme cara Iroda, kada su nevina deca stradala, ovo dvoje svetitelja postali su svedoci patnji, ali i čudesa. Njihov život obasjan je Božjom milošću, a danas ih vernici proslavljaju kao simbole nade i roditeljske ljubavi.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
U vreme cara Iroda, kada su nevina deca stradala, ovo dvoje svetitelja postali su svedoci patnji, ali i čudesa. Njihov život obasjan je Božjom milošću, a danas ih vernici proslavljaju kao simbole nade i roditeljske ljubavi.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Kroz svoju izuzetnu službu i nepokolebljivu hrabrost, ovaj svetac je postavio temelje Srpske pravoslavne crkve, ostavljajući trajan pečat na istoriji i duhovnom životu Srba. Njegova duhovna baština i dalje svetli kao putokaz za sve vernike.
Slavimo sveca koji je molitvom i verom pomogao hiljadama duša, isceljujući ih i darujući im nadu. Njegov život, proveden na stubu u postu i tišini, ostaje simbol vere i milosti, dok se na mestu njegovog stuba i danas događaju mnoga čudesa.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
