Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Srpska pravoslavna crkva 15. septembra molitveno obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Antimu, jednom od najveličanstvenijih svedoka Hristove vere, koji je svojim životom i mučeničkom smrću posvedočio nepokolebljivu veru u Gospoda.
Rođen u Nikomidiji, Sveti Antim je od rane mladosti bio vaspitavan u duhu hrišćanskog učenja, te je kao episkop svoje pastve u teškim vremenima progona pokazao snagu, mudrost i ljubav prema bližnjima, vođen istinskim duhom Hristove žrtve.
Njegovo arhipastirsko delovanje odigravalo se u vreme strašnih gonjenja pod zlim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Nikomidija je tada bila poprište neopisivih stradanja. Na hiljade hrišćana je svoje živote položilo za veru, a među njima se posebno izdvaja događaj kada je, na praznik Rođenja Hristovog, u jednom hramu zajedno sa svojom verom život završilo 20.000 mučenika.
Sveti Antim nije želeo da napusti svoju pastvu, pa se privremeno sklonio u jedno udaljeno selo, ne iz straha, već da bi mogao da nastavi da hrabri svoje vernike. U tim trenucima su mnogi vernici bili uhapšeni i čekali mučeničku smrt, ali episkop Antim im je svojim pismima ulivao snagu da ostanu postojani u veri, podsećajući ih na Hristovu žrtvu i obećani život večni.
Jedno od tih pisama stiglo je do cara Maksimijana, koji je odmah poslao dvadeset vojnika da pronađu Antima i privedu ga. U svojoj blagosti i prozorljivosti, Sveti Antim dočekao je vojnike s ljubavlju, ugostio ih i ne skrivajući svoj identitet. Njegova toplina i vera toliko su dirnuli vojnike da su oni predložili da ga sakriju, kako bi izbegao smrt.
Međutim, Sveti Antim, dosledan Božjim zapovestima, odbio je da izbegne svoju sudbinu lažju, znajući da je njegovo vreme došlo. Na putu do cara, svih dvadeset vojnika poverovalo je u Hrista, te ih je Sveti Antim krstio, još jednom pokazavši snagu Božje reči. Pred carem je Sveti Antim bio podvrgnut strašnim mukama, ali njegova vera nije klonula.
Na kraju je mačem posečen, pridruživši se mučenicima koji su pre njega predali svoje živote u ruke Gospodu. Njegovo mučeništvo ostaje svetli primer hrabrosti i nesalomljive vere. Svaki vernik treba da se inspiriše njegovim posvećenjem i ljubavlju prema Bogu.
Kada je veliki apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za britanskog episkopa.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
Pročitajte koju simboliku krstovi na Hramu Svetog Save nose i zbog čega je ona važna.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
U nadahnutoj besedi povodom praznika Rođenja Hristovog, vladika šumadijski Jovan podsetio je vernike na snagu vere, važnost ljubavi i praštanja, pozivajući ih da svakodnevno pronalaze Hrista u sebi i drugima.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Kada je veliki apostol Pavle postavljao mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada je postavio i Aristovula za britanskog episkopa.
Sva sedmorica, sem Agapija, su bili sasvim mladi ljudi, a još nisu bili hrišćani, niti su se ikad krstili vodom, ali njihovo krštenje je bilo krvlju.
Osnovao je dvanaest manastira, u svakome u početku bilo po dvanaest monaha.
Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac. Ali, ostavio je dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Po tim prvim pomislima će se odvijati i umna aktivnost tog dana, kaže otac Rafailo.
U manastiru Mileševa dogodio se susret ispunjen emocijama i duhovnom toplinom – mitropolit Atanasije je s radošću poželeo dobrodošlicu episkopu Filaretu, koji se vraća u svetinju gde je služio Bogu i narodu.
