Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Srpska pravoslavna crkva 15. septembra molitveno obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Antimu, jednom od najveličanstvenijih svedoka Hristove vere, koji je svojim životom i mučeničkom smrću posvedočio nepokolebljivu veru u Gospoda.
Rođen u Nikomidiji, Sveti Antim je od rane mladosti bio vaspitavan u duhu hrišćanskog učenja, te je kao episkop svoje pastve u teškim vremenima progona pokazao snagu, mudrost i ljubav prema bližnjima, vođen istinskim duhom Hristove žrtve.
Njegovo arhipastirsko delovanje odigravalo se u vreme strašnih gonjenja pod zlim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Nikomidija je tada bila poprište neopisivih stradanja. Na hiljade hrišćana je svoje živote položilo za veru, a među njima se posebno izdvaja događaj kada je, na praznik Rođenja Hristovog, u jednom hramu zajedno sa svojom verom život završilo 20.000 mučenika.
Sveti Antim nije želeo da napusti svoju pastvu, pa se privremeno sklonio u jedno udaljeno selo, ne iz straha, već da bi mogao da nastavi da hrabri svoje vernike. U tim trenucima su mnogi vernici bili uhapšeni i čekali mučeničku smrt, ali episkop Antim im je svojim pismima ulivao snagu da ostanu postojani u veri, podsećajući ih na Hristovu žrtvu i obećani život večni.
Jedno od tih pisama stiglo je do cara Maksimijana, koji je odmah poslao dvadeset vojnika da pronađu Antima i privedu ga. U svojoj blagosti i prozorljivosti, Sveti Antim dočekao je vojnike s ljubavlju, ugostio ih i ne skrivajući svoj identitet. Njegova toplina i vera toliko su dirnuli vojnike da su oni predložili da ga sakriju, kako bi izbegao smrt.
Međutim, Sveti Antim, dosledan Božjim zapovestima, odbio je da izbegne svoju sudbinu lažju, znajući da je njegovo vreme došlo. Na putu do cara, svih dvadeset vojnika poverovalo je u Hrista, te ih je Sveti Antim krstio, još jednom pokazavši snagu Božje reči. Pred carem je Sveti Antim bio podvrgnut strašnim mukama, ali njegova vera nije klonula.
Na kraju je mačem posečen, pridruživši se mučenicima koji su pre njega predali svoje živote u ruke Gospodu. Njegovo mučeništvo ostaje svetli primer hrabrosti i nesalomljive vere. Svaki vernik treba da se inspiriše njegovim posvećenjem i ljubavlju prema Bogu.
Pre nego što je otišao u bitku za Adrovac, koja je navodno bila i kobna po njega, u ovoj svetinji je jeo i pio viino.
Bogataš, mučeći se u paklu, moli Avraama da pošalje Lazara da mu pomogne, ali Avram objašnjava da je među njima postavljena velika provalija i da ako oni koji su na zemlji ne slušaju proroke, neće verovati ni ako neko ustane iz mrtvih.
Sveti Teofan naglašava da ni Božje otkrivenje, ni vaskrsenje mrtvih neće pomoći onima koji nisu želeli da veruju dok su živeli, jer za istinsko razumevanje i spasenje potrebno je da čovek bude otvoren prema istini dok je još živ. On nas poziva da ne čekamo trenutak kada bude kasno, već da već sada prihvatimo Božje učenje i živimo po Njegovom otkrivenju, jer, kako kaže, "nećemo dopasti na mesto bogataša" ako se trudimo da živimo ispravno. Sveti Teofan nam jasno poručuje da je istina koja nas vodi na put spasenja upravo u Božjem otkrivenju, koje treba ozbiljno shvatiti i ugraditi u naš svakodnevni život, jer nije dovoljno samo da budemo "dobri" prema svojim običnim vrednostima, već moramo težiti životu usklađenom s Božjom voljom.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Vladika Nikolaj Velimirović je verovao da društvo počiva na četiri osnovna stuba, među kojima je najvažniji pojedinac. On je isticao da, ako svako od nas bude moralno i duhovno snažan, cela zajednica može da se uzdigne i ima nade za bolji život.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Ugodnici Božji, čija su imena među Sedamdesetoricom apostola: Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima, svojom hrabrošću i verom utrli su put hrišćanstva, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Crkve i vere.
Kao pastir iz Likaonije, suočen sa surovim progonima i iskušenjima, ovaj svetac je svojom nepokolebljivom verom i hrabrošću postao simbol duhovne snage, ostavivši dubok i trajan uticaj u hrišćanskoj tradiciji.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Ove godine, kao i kroz vekove svakog 4. decembra, slavimo veličanstveni trenutak kada je trogodišnja Djeva Marija u pratnji svetih roditelja, kročila u Božji hram, obasjana svetlom anđela i pesmama devojačkih horova.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Prema hrišćanskom učenju, osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih apostola, i poslao ih na propoved Jevanđelja.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
Svetinju koja se nalazi nedaleko od Šapca mnogi nazivaju parče raja na zemlji, a svojom lepotom i dugom istorijom zasigurno zaslužuje da bude na vašoj listi svetinja mačvanskog okruga, koje treba da posetite.
Ovaj pozdrav označava pobedu života nad smrti, podseća nas na radosnu vest da Isusova smrt nije bila uzaludna, da je umro za nas grešnike, a porodici upokojenog se šalje poruka da smrt nije kraj, već početak novog života u Hristu.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
