Jedan od najbližih Hristovih učenika i brat Svetog Jovana Bogoslova, svoju veru posvedočio je životom, rečju i stradanjem.
Srpska pravoslavna crkva 13. maja liturgijski proslavlja Svetog apostola Jakova, sina Zavedejevog. Crkva Hristova uznosi blagodarnost Gospodu za jednog od najvernijih svedoka Njegove slave, stradanja i pobede nad smrću. Danas se sećamo onoga koji je među prvima ostavio mreže ovoga sveta i krenuo za Hristom – s neustrašivošću srca i gorljivošću duha.
Sveti Jakov bio je brat Svetog apostola Jovana Bogoslova, i kao jedan od Dvanaestorice, pripadao je onoj izabranoj trojici koju je Gospod posebno približio Sebi. Bio je prisutan kada se Hristos preobrazio na Tavoru, kada je pokazao svoju božansku slavu. Bio je uz Njega i u Getsimanskom vrtu, kada se Spasitelj, u ljudskoj nemoći, molio Ocu nebeskom pred stradanje. I u slavi i u tuzi, Jakov je bio uz Hrista — verni svedok svetlosti, ali i tame Golgote.
Njegova misija nije poznavala granice: propovedao je Jevanđelje Hristovo i do Španije stigao, noseći svetu vest o životu večnom. Njegove reči nisu bile od ovoga sveta – bile su oganj što pali neistinu i svetlost što razgoni tamu. Silom Duha Svetoga pobeđivao je čak i najtvrdokornije – poput mađioničara Hermogena i njegovog učenika Filipa, koji se pred silom istine pokloniše Raspetome i Vaskrslome Hristu.
Kraj Svetog Jakova bio je dostojan mučenika. Optužen pred carem Irodom, izdan ljudskom zlobom, svedočio je veru do poslednjeg daha. A najpotresniji trenutak njegovog života dogodio se neposredno pred smrt, kada mu njegov tužitelj Josija, ganut apostolovom postojanošću i svetlošću njegovih reči, kleče pred njim i zatraži oproštaj. Tada Jakov, sin groma, postade sin mira, zagrli ga, celiva i izgovori reči koje nadilaze svaku ljudsku pravdu: „Mir tebi i oproštaj!“ I obojica pogiboše zajedno, ispunjeni Hristom, zagrljeni kao braća po Duhu.
Tako je Sveti Jakov, koji je nekada ostavio ribarske mreže, ulovio duše za Carstvo nebesko. Njegovo sveto telo prenešeno je u Španiju, gde i danas, vekovima kasnije, nad njegovim grobom događaju se isceljenja i čuda – svedočanstva da Gospod ne zaboravlja one koji Mu sve dadoše.
Duhovni vođa Gruzije, koji je još 2020. godine u viziji najavio pandemiju, sada uzdrmava pravoslavni svet porukom o poslednjim vremenima.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja velikog svedoka vere – drugog episkopa Jerusalima i jednog od Sedamdesetorice, koji je svojim mučeništvom pokazao da je ljubav prema Hristu jača od starosti, straha i smrti.
Veliki duhovnik 19. veka nas u trećoj nedelji po Vaskrsu podseća na reči Hristove da ne treba više grešiti da nam se šta gore ne dogodi - i otkriva zašto je greh najopasniji uzrok telesnih bolesti
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", u pouci za utorak četvrte sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj piše o tome zašto svet ustaje protiv onih koji istinski pripadaju Hristu i kako se verujući mogu odupreti sili tame koja deluje kroz svet.
Jedan od najbližih Hristovih učenika i brat Svetog Jovana Bogoslova, svoju veru posvedočio je životom, rečju i stradanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Prenošenje pojasa uz svečanu litijsku i počasnu pratnju svedoči o dubokoj duhovnoj vezi pravoslavlja sa Presvetom Bogorodicom i Svetom gorom.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Molitve, običaji i snaga zajedništva podsećaju nas na značaj praštanja i duhovne pripreme za Veliki post i najveći hrišćanski praznik.
Iguman manastira Rukumija naglašava moć molitve, posta i pokajanja, upozorava na opasnost roditeljskih kletvi i objašnjava kako priprema za svetu tajnu pričešća donosi duhovni mir i blagodat.
Kada se susretnemo sa nekim zlodelom, u nama raste želja da reagujemo i zaštitimo se. Međutim, pravoslavna mudrost ovog sveca nas podseća da prava snaga leži u smirenju i praštanju. Saznajte kako praštanje i dobrota prema onima koji nas povrede ne samo da donose unutrašnji mir, već nas i približavaju spasenju.
Svetitelju u čast. širom srpshih zemalja podignute su i brojne crkve, a slavi se i kao hramovna slava.
Srpska pravoslavna crkva 12. maja, proslavlja Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih svetitelja srpskog roda, čije mošti vekovima čuvaju manastir u Ostroškoj steni, a čija se slava proširila širom pravoslavlja — i šire.
Na današnji dan Srpska pravoslavna crkva proslavlja apostole Jasona i Sosipatera, kao i svetu mučenicu Kerkiru, koji su svojim životima na ostrvu Krf posvedočili silu Hristove ljubavi jaču od tamnice, ognja i smrti.
Srpska pravoslavna crkva kroz molitvu i sećanje obeležava jedno od najpotresnijih poglavlja naše istorije — trenutak kada su turski osvajači mislili da će ognjem ugasiti veru, a zapravo su probudili večnu nadu naroda u vaskrsenje slobode i duhovnog identiteta.
Prenošenje pojasa uz svečanu litijsku i počasnu pratnju svedoči o dubokoj duhovnoj vezi pravoslavlja sa Presvetom Bogorodicom i Svetom gorom.
Preko puta Sefardskog groblja, nalazi se i Aškenasko groblje osnovano 1876. godine.
Stub i Konstantinova statua postali su jedan od simbola Carigrada, što pokazuje i čuvena antička mapa Tabula Peutingeriana.
Da li poruke i postupci kontroverznog arhiepiskopa Carigradske patrijaršije Elpidofora predstavljaju most u hrišćanstvu, ili izazivaju razdor u pravoslavlju, pokazaće dani pred nama.
Svetitelju u čast. širom srpshih zemalja podignute su i brojne crkve, a slavi se i kao hramovna slava.
Nekoliko hiljada ljudi je u subotu ispred Sabornog hrama Hristovog Vakrsenja u Podgorici krenulo peške do Ostroga.
Umesto klasične čorbe, probajte kremastu i zapečenu verziju sa sirom, šunkom i začinima koja osvaja i najizbirljivije nepce.
