Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja velikog svedoka vere – drugog episkopa Jerusalima i jednog od Sedamdesetorice, koji je svojim mučeništvom pokazao da je ljubav prema Hristu jača od starosti, straha i smrti.
Svetog apostola Simeona, jednog od Sedamdesetorice, srodnika Isusa Hrista i drugog episkopa jerusalimskog, Srpska pravoslavna crkva molitveno proslavlja 10. maja. Njegovo žitije osvetljava rane stranice hrišćanske istorije, ali i dubine istinske vere – ugodnika Božjeg koji je bio spreman na mučeništvo radi istine i ljubavi Hristove.
Sveti Simeon bio je sin Kleope, brata pravednog Josifa – obрučnika Presvete Bogorodice. Samim tim, rodbinskom linijom beše blizak Spasitelju, ali je, što je neuporedivo važnije, duhovno postao Njegov najverniji sledbenik. Kao jedan od Sedamdeset apostola, Simeon je još u danima Hristove zemaljske službe video čudesa Božija i iz srca poverovao. Njegova vera nije bila prolazni zanos, već oganj koji nije gasnuo ni u poznim godinama, ni pred licem smrti.
Nakon mučeničke smrti Svetog Jakova, brata Gospodnjeg i prvog episkopa jerusalimskog, Crkva je u Simeonu prepoznala naslednika dostojnog takvoga blagoslova. Njegovo episkopsko služenje u Svetome Gradu trajalo je decenijama – са mudrošću starešine i smirenjem svetitelja, vodio je Crkvu kroz nemirna vremena rimske vlasti, jevrejskog otpora i sve žešćih progona.
Bio je stogodišnjak kada ga je car Trajan optužio ne samo kao hrišćanina, već i kao potomka Davidovog, bojeći se mesijanskih očekivanja u narodu. U vremenu kada mnogi gube snagu pred senkom smrti, Sveti Simeon svedoči Hrista jače nego ikada. Podnosi mučenja, prezire bol i, kao Njegov Gospod, prima krst – ne kao poraz, već kao pobedu ljubavi.
Raspet u poznim godinama, Simeon se dušom preselio u večni Jerusalim, koji se ne gradi rukom, već ljubavlju, verom i istinom. Njegov život ostaje zvezdano znamenje Crkvi – da ni starost, ni krvničke ruke, ni carstva ovoga sveta ne mogu nadjačati svedočanstvo vere koje gori u čoveku koji je istinski upoznao Hrista.
Danas, dok se u hramovima čitaju stihire u njegovu čast, dok se sveštenici sećaju njegovog svetog primera, a verni uznose molitve, Sveti Simeon nas uči da blizina Gospodu ne dolazi rođenjem, već služenjem. A da istinska ljubav prema Hristu vodi ne samo ka krstu – nego i ka vaskrsenju.
Zar postoji uzvišeniji kraj od života koji se svršava zagrljajem istog onog drveta koje je svet spaslo?
Duhovni mir postao je roba, koja ljudima stalno izmiče.
Onaj ko je naučio da ne traži smisao u svetu koji se neprestano menja, već u Bogu koji ostaje isti - taj poseduje mir koji nadilazi okolnosti.
U pravoslavlju, spoljašnji izgled vernika, uključujući i frizuru, ne smatra se presudnim za duhovno spasenje, ali se, ipak, posmatra u svetlu simbolike, skromnosti i poštovanja određenog reda.
Kada prestane nadmetanje, rađa se prostor za tišinu, pokajanje i istinsku radost. Ne u tome da budemo iznad drugih, već u tome da budemo u miru sa sobom.
Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan.
Sveti Vartolomej je bio jedan od 12 Isusovih apostola, a Sveti Varnava jedan od Sedamdesetorice.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Jedna majka pitala je sveštenika da li je pogrešila što je detetu skratila nokte na crkveni praznik – a odgovor koji je dobila od protojereja Andreja Jefanova iznenadiće mnoge vernike.
Nakon udara na nuklearna postrojenja, balističkih odmazdi i otvorenih upozorenja na totalni rat, sve više pravoslavnih vernika veruje da se pred njihovim očima ostvaruju vekovna proročanstva o poslednjim vremenima i velikom ratu koji će krenuti s Bliskog Istoka i promeniti sudbinu sveta.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Sveti Oci kažu da se gord čovek ne može popraviti dok ne dođe do velike patnje ili Božije milosti, jer mu nijedna ljudska reč ne dopire do duše.
Sveti Vartolomej je bio jedan od 12 Isusovih apostola, a Sveti Varnava jedan od Sedamdesetorice.
I u tamnici su ga posećivali verni, da bi čuli mudru pouku svog arhipastira.
Za njega se kaže da je sastavio "Bogorodice Djevo radujsja!“
Sveti velikomučenik Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda i gradonačelnik grada Iraklije u momentu kada je rešio da ostavi svo svoje bogatstvo i moć i postane hrišćanin, iako je znao da će ga to koštati života.
Na kraju sveštenik poentira zaključkom o zdravom rasuđivanju. Nikada ne znamo šta je pozadina događaja, koji nam naizgled deluje očigledan.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Kada su sleteli, pilot je imao potrebu da pozdravi svakog od prisutnih putnika.
Ovaj duboko emotivan trenutak zabeležen je u manastiru Svete Ane u Toledu, u Španiji, gde se monahinja, tihim glasom i celivajući kip Bogorodice, obratila Majci Božijoj molitvom punom poverenja, nežnosti i svetosti.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Kada su sleteli, pilot je imao potrebu da pozdravi svakog od prisutnih putnika.
Spoj avokada, kinoe, pasulja i šarenog povrća krije recept koji će vas nahraniti, iznenaditi i učiniti da se osećate lako – kao da ste pojeli zdraviju verziju sreće. Idealna za vrele dane kada telo traži snagu bez težine.
