Sveti sveštenomučenik Foka je kroz viziju goluba znao šta mu se sprema, pa se za muke mirno i spremao, a spasenje Svetog Jona iz utrobe kita, ima posebnu simboliku u hrišćanstvu.
SPC i njeni vernici danas obeležavaju dva sveca - Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu.
Sveti sveštenomučenik Foka
Wikipedia
Sveti sveštenomučenik Foka
Od mladosti isticao se u hrišćanskim dobrim delima. Kao episkop u svome mestu rođenja, u gradu Sinopu, na obali Crnoga Mora, primerom i rečima utvrdio je pravoverne u veri, i obratio u veru mnoge idolopoklonike.
To je kod nevernika izazvalo gnev. Gospod mu je predočio mučeničku smrt u kroz jednu viziju u kojoj je video goluba kako sleće s neba noseći u ustima venac od cveća i kako mu venac spušta na glavu.
Tada mu je golub rekao: "Čaša tvoja napuni se, i treba da je ispiješ!“
On je tu viziju smatrao kao nagoveštaj da bi trebalo uskoro da umre zbog Hrista. Nimalo se nije usplašio i već je krenuo da se sprema za muke koje ga čekaju.
I uskoro knez Afrikan ga je na muke i stavio: isprebijao ga je, bacio u tamnicu a posle ga bacio u ključalu vodu. Nastradao je u vreme cara Trajana.
Sveti prorok Jona
SPC
Sveti prorok Jona
Živeo oko 800 godina pre Hrista. Bio je sin udovice u Sarepti Sidonskoj koga prorok Ilija vaskrse iz mrtvih.
"Svojim trodnevnim prebivanjem u utrobi kita, Seti Jona predobražavao je trodnevno prebivanje Hrista u grobu, a njegovo spasenje iz utrobe kita – vaskrsenje Gospoda iz mrtvih".
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
