Oboje su se još u ranoj mladosti prikonili Hristu i molitvom izdejstvovali čudesa.
SPC i njeni vernici danas slave dva sveca - Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu.
Sveti Evmenije Gortinski
Printscreen
Ikona Svetiog Evmenija Gortinskog
Bio je sa Krita. Od mladosti je išao za Hristom i oslobodio se, kako piše u njegovim žitijama, dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena oslobodio se tako što ga je razdelio siromašnima i bolesnima, a drugoga velikim postom.
I tako je najpre izlečio sebe, pa onda počeo i drugima da daje iscelenje. Kažu da je ispunjen blagodaću Duha sijao takvom svetlošću da su svi mogli da je vide.
"Pa kao što je pisano ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji (Mat. 5, 14), ne može se ni Evmenije sveti sakriti od sveta".
Ljudi su ga izabrali za episkopa u Gortinu. Kao episkop upravljao je vernicima koji su ga veoma cenili. Molitvom je činio čudesa - umrtvio zmiju, demone isterivao, bolesnike mnoge iscelio; i to ne samo u svome mestu nego i u Rimu i u Tivaidi.
U Tivaidi je molitvom od Boga isprosio kišu u vreme suše. Tamo je i umro. Živeo i delovao u 7. veku.
Sveta mučenica Ariadna
Printscreen
Ikona Svete mučenice Ariadne
U gradu Promisi u Frigiji za vreme cara Adrijana bio je jedan vlastelin Tertil neznabožac. Ariadna, koja je bila devica, bila mu je robinja, ali i hrišćanka.
Na dan rođenja svoga sina Tertil je organizovaoi veliko žrtvoprinošenje idolima, na koje Ariadna nije pošla nego je ostala kući da se moli Bogu. To je njenog gospodara ražestilo i zbog toga je počeo da je prisiljava da se odrekne Hrista i pokloni idolima. No kako se Ariadna to odbila, on je pretukao i bacio u tamnicu.
U jednom trenutku je oslobodio iz tamnice, ali ju je isterao iz kuće. U jednom trutku se pokajao i poslao sluge da je traže i vrate kući. Ariadna, koja se udaljila od grada, kada je videla gonitelje poče se moliti pred jednom stenom koja se otvorila i u koja se sakrila. Sluge je ovo zbunilo, pa su počele među sobom da se svađaju i biju, "te izgiboše jedan od drugog".
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, nedelju četrnaestu po Pedesetnici, podseća na parabolu o kraljevskoj svadbi iz Jevanđelja, gde car poziva zvanice na svadbu svog sina. Ova priča nam jasno ukazuje na suštinsku poruku: svadba simbolizuje Carstvo nebesko, dok je poziv na nju propoved Jevanđelja. Mnogi, međutim, odbacuju ovaj poziv zbog svakodnevnih briga i obaveza.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
