Oboje su se još u ranoj mladosti prikonili Hristu i molitvom izdejstvovali čudesa.
SPC i njeni vernici danas slave dva sveca - Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu.
Sveti Evmenije Gortinski
Printscreen
Ikona Svetiog Evmenija Gortinskog
Bio je sa Krita. Od mladosti je išao za Hristom i oslobodio se, kako piše u njegovim žitijama, dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena oslobodio se tako što ga je razdelio siromašnima i bolesnima, a drugoga velikim postom.
I tako je najpre izlečio sebe, pa onda počeo i drugima da daje iscelenje. Kažu da je ispunjen blagodaću Duha sijao takvom svetlošću da su svi mogli da je vide.
"Pa kao što je pisano ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji (Mat. 5, 14), ne može se ni Evmenije sveti sakriti od sveta".
Ljudi su ga izabrali za episkopa u Gortinu. Kao episkop upravljao je vernicima koji su ga veoma cenili. Molitvom je činio čudesa - umrtvio zmiju, demone isterivao, bolesnike mnoge iscelio; i to ne samo u svome mestu nego i u Rimu i u Tivaidi.
U Tivaidi je molitvom od Boga isprosio kišu u vreme suše. Tamo je i umro. Živeo i delovao u 7. veku.
Sveta mučenica Ariadna
Printscreen
Ikona Svete mučenice Ariadne
U gradu Promisi u Frigiji za vreme cara Adrijana bio je jedan vlastelin Tertil neznabožac. Ariadna, koja je bila devica, bila mu je robinja, ali i hrišćanka.
Na dan rođenja svoga sina Tertil je organizovaoi veliko žrtvoprinošenje idolima, na koje Ariadna nije pošla nego je ostala kući da se moli Bogu. To je njenog gospodara ražestilo i zbog toga je počeo da je prisiljava da se odrekne Hrista i pokloni idolima. No kako se Ariadna to odbila, on je pretukao i bacio u tamnicu.
U jednom trenutku je oslobodio iz tamnice, ali ju je isterao iz kuće. U jednom trutku se pokajao i poslao sluge da je traže i vrate kući. Ariadna, koja se udaljila od grada, kada je videla gonitelje poče se moliti pred jednom stenom koja se otvorila i u koja se sakrila. Sluge je ovo zbunilo, pa su počele među sobom da se svađaju i biju, "te izgiboše jedan od drugog".
Vozdviženje Časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, nedelju četrnaestu po Pedesetnici, podseća na parabolu o kraljevskoj svadbi iz Jevanđelja, gde car poziva zvanice na svadbu svog sina. Ova priča nam jasno ukazuje na suštinsku poruku: svadba simbolizuje Carstvo nebesko, dok je poziv na nju propoved Jevanđelja. Mnogi, međutim, odbacuju ovaj poziv zbog svakodnevnih briga i obaveza.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Na praznik srpskog jedinstva, episkop osječkopoljski i baranjski poručio da lažne vrednosti kao otrov razaraju narod, udaljavajući ga od Hrista i večnog smisla života.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
