Sveti Dorimedont je čak medvedicu vukao za uši da bi ga rastrgla, međutim, ona mu se umiljavala. Tada je mučitelj naredio da ih usmrte mačem.
SPC i njeni vernici 2. oktobra slave Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta. U III veku u vreme cara Prova, došli su Trofim i Savatije u Antiohiju, koja je bila pod nadležnošću izvesnog Atika. Bili su veoma ugledni i poštovani građani. Baš u to vreme kad su stigli bilo je praznovanje i prinošenje žrtvi Apolonu. Trofim i Savatije nisu hteli da se pridruže veselju i to ubrzo stiže do Atika, koji ih posla na sud.
Kad nisu hteli da se odreknu Isusa Hrista, on ih jednog po jednog stavi na muke. Pošto je pretukao i mučio Trofima poslao ga je u Frigiju kod izvesnog Dionisiju, još većem mučitelju hrišćana, a iz tamnice izvede Savatija i poče da im sudi.
Kada mučitelj upita Savatija ko je i kakvoga je čina, on odgovori:
"Čin i dostojanstvo moje, i domovina, i slava, i bogatstvo jeste Hristos Sin Božji, vazda živi, čijim promislom vasiona stoji i upravlja se.“
Zbog ovih reči su počeli da ga tuku i razvlače i stružu ga gvožđem, dok mu se kosti nisu videle ispod kože. Od toga je i umro. I Trofima je Dionisije stavio na muke, a potom bacio i u tamnicu. Tu mu je došao neki Dorimedont, senator i potajni hrišćanin. Kada je ovo saznao, Dionisije je počeo da muči obojicu, pa ih je potom bacio zverima.
Međutim zveri ih nisu ni pipnule. Dorimedont Sveti je čak medvedicu vukao za uši da bi ga rastrgla, međutim, ona mu se umiljavala. Tada je mučitelj naredio da ih usmrte mačem.
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
O prolaznosti trenutka i njegovom značaju u životu govorili su svetitelji, čija učenja nam otkrivaju kako svaki dan može postati prilika za lični rast. To je moguće samo ako koristimo vreme kao dragoceni dar od Boga.
Sveti Dorimedont je čak medvedicu vukao za uši da bi ga rastrgla, međutim, ona mu se umiljavala. Tada je mučitelj naredio da ih usmrte mačem.
Kroz duhovnu muziku, ova umetnica anđeoskog glasa nas podseća na snagu ljubavi, vere i zajedništva kao temelja za očuvanje porodice u izazovnim vremenima.
Litija, liturgija, kulturni program i promocija knjige posvećene životu i delu mitropolita budimskog i temišvarskog, obeležili su proslavu četrdeset godina njegove arhijerejske službe.
O prolaznosti trenutka i njegovom značaju u životu govorili su svetitelji, čija učenja nam otkrivaju kako svaki dan može postati prilika za lični rast. To je moguće samo ako koristimo vreme kao dragoceni dar od Boga.
Po učenju jednog od najvećih duhovnika dvadesetog veka, broj koji već više od dve hiljade godina nosi misteriju ima duboku povezanost između ljudske prirode, ekonomije i duhovnosti, a kroz podsećanje na reči Jevanđelja upozorava da se u isto vreme ne može služiti i Bogu i mamonu.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Oboje su se još u ranoj mladosti prikonili Hristu i molitvom izdejstvovali čudesa.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Pred stradanje, majka je savetima ohrabrivala ćerke, kako bi izdržale sve muke.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Oboje su se još u ranoj mladosti prikonili Hristu i molitvom izdejstvovali čudesa.
Pred stradanje, majka je savetima ohrabrivala ćerke, kako bi izdržale sve muke.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Osim ove svetiteljke, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan molitveno se sećaju i Prepodobnog Doroteja, kao i Svetog Kiprijana.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
