Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Averkija Jerapoljskog.
Sveti Averkije Jerapoljski je bio episkop u gradu Jerapolju u Frigiji (današnja Turska). Taj grad je bio pun nezanbožaca, pa je Avrekije davao sve od sebe da molitvama umilostivi Boga da povede nevernike ka svetlosti istine.
Jednom prilikom je Averkije ušao u idolski hram i polupao sve lažne idole. Gnevni neznabošci spremali su mu linč. Prema predanju, tri mladića su se zaletela ka njemu urlajući, u nameri da ga ubiju, a tada je Averkije uspeo da iz njih izgna demone, te su se oni tog momenta umirili i ozdravili.
Videvši taj prizor, neznabošci su izrazili svoje divljenje, te se 500 njih na licu mesta krstilo.
Vremenom je ceo Jerapolj primio hrišćansku veru, zahvaljujući mnogim čudima koje je Averkije izvodio. Vratio je vid slepoj majci jednog gradskog zvaničnika, što je dodatno učvrstilo veru tamnošnjeg naroda u hrišćanstvo.
"Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi", piše u žitijama.
Sv. Averkije je uskoro bio pozvan u Rim, gde je iscelio "poludelu carevu kćer". Nekoliko puta javljao mu se Gospod.
"Ljudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama. Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj".
Po uputstvu samog Gospoda propovedao je Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. Upokojio se u gradu Jerapolju, krajem II veka.
Prvo muk, a onda su svi poskakali, kao šta je sa tobom, jesi bolesna, trebaju li ti pare, kakve probleme imaš, je l te ostavio dečko... Najlakše je to primila majka, sa njom sa uvek bila bliska, odmah me je podržala, tata je bio besan kao ris, to je teško podneo, posle se pomirio, dolazio je čak u manastir da nam pomaže, priča Mati Ekaterina Komnenić o tome kako su njeni najbliži prihvatili odluku da se zamonaši.
U svojoj misli za 19. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan naglašava duboku povezanost između opraštanja grehova i isceljenja. Kroz događaj iz Lukinog evanđelja, kada Isus Hristos oprašta grehe uzetome pre nego što ga isceljuje, ilustrira tu povezanost. Sveti Teofan objašnjava da opraštanje grehova predstavlja unutrašnje, duhovno čudo, dok je isceljenje fizičko čudo koje se dešava na spoljašnjem planu. Ova dva aspekta – duhovno i fizičko – nisu odvojena, već se nadopunjuju.
Ilarion je bio uvažavan ne samo od hrišćana nego i od neznabožaca.
Brojanice se koriste za molitvu i to je jedan od najstarijih načina molitve koje naročito neguju pravoslavni monasi.
